NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Fašizam kao moda

Polemike i kontroverze povodom izložbe "Odraz zla" u Jevrejskom muzeju u Njujorku

      (Specijalno za NIN iz Njujorka)
       Od "Senzacija" BYA (British Young Artists) organizovanih u Bruklinskom muzeju krajem 1999. godine u Njujorku, nijedna izložba nije izazvala toliku javnu debatu koliko je prouzrokovana izložbom "Odraz zla" ("Mirroring Evil") u Jevrejskom muzeju na Menhetnu, posvećenoj uticaju nacističkih simbola na savremene umetnike, i to nekoliko meseci pre otvaranja same izložbe. Naime, već je sam njen katalog, štampan krajem 2001. godine izazvao oštre proteste, te je nedavno otvaranje izložbe, dočekano od strane dela potomaka preživelih zatvorenika iz holokausta (International Netnjork of Children of Jenjish Holocaust Survivors), protestima ispred muzeja i pozivom na bojkot izložbe. Ispred muzeja preživeli zatočenik nemačkog antisemitskog pogroma upozoravajući publiku da ne ulazi u muzej, visoko drži tablu sa natpisom -"To nije holokaust! Pitajte mene, ja sam bio tamo!", dok su prvi put na ulazu u Muzej postavljeni metalni detektori i preduzete, još neviđene, mere obezbeđenja.
       Bizarnost čitave situacije, zapravo, počiva na činjenici da se izložena dela uopšte ne obraćaju temi holokausta, već ispituju oblike upotrebe i preuzimanja nacističkih vizuelnih simbola u savremenoj umetnosti. S toga, izložba i pokreće niz važnih pitanja povodom slobode upotrebe ovih vizuelnih znamenja i nakon nepotrebne, i čini se gotovo i iskonstruisane kontroverze, postavlja se pitanje da li samo žrtve ovakvih tragedija imaju pravo na njihov komentar.
       Aktuelna izložba u Jevrejskom muzeju "Odraz zla", iako je bezrazložno već izazvala javnu debatu, najpre, neobično je svedenog obima i, zapravo, lako svarljiva po principu "već viđenog" - poput sugestija o paraleli između arijevske vizualizacije reklamnih kampanja Kelvina Klajna i nemačke propagande (video "Obsession" M. Toporonjicza). Prikazana su dela trinaest savremenih umetnika u opuštenoj interakciji, počevši od glamurizacije "naci imidža" sa 145 fotografija poznatih holivudskih glumaca u ulogama nemačkih oficira ili generala Pjotra Uklanskog, do pitanja o legalnosti upotrebe kukastog krsta u današnjem društvu koje postavlja instalacija Mishe Kuballa.
       Izložba se obraća prvenstveno problemima savremenog društva, skrećući pažnju na primese potrošačkog mentaliteta. U nedavnom intervjuu u "Njujork tajmsu", jedan od predstavljenih umetnika Tom Sachs, koji je pre dve godine takođe izazvao manji skandal u Njujorku, deleći metke, na izložbi u galeriji "Mardž Boone" (koja je posle toga zatvorena), svedoči:
       "Ja ni ne govorim o holokaustu. Mene interesuje modna industrija." Ovaj umetnik je na izložbi ponudio delo "Prada logor smrti" - minijaturni model koncentracionog logora napravljenog od kutije modne kuće "Prada" i "Giftgas Giftset" s tri limene konzerve s otrovnim gasom, koje nose obeležja Kartijea, Tifanija i Hermesa. "Moda, kao i fašizam, utiče na gubitak identiteta", komentariše umetnik.
       Deo javnosti su naročito povredila već pomenuta dela Toma Saksa i Libere, kao i Alana Šehnera, koji, inkorporirajući svoj portret sa "dijet kolom" u originalnu fotografiju zatvorenika u Buhenvaldu, ispituje mesto holokausta u životu Jevreja nove generacije, slobodu prisvajanja ove tragedije i obavezu stalnog vraćanja ovoj temi. Ispred ova tri dela posetioci su upozoreni dramatično instaliranim natpisom da su prikazana dela bila uvredljiva za neke preživele zatvorenike holokausta, te se s toga posetioci opominju da na sopstveni rizik mogu da pogledaju dalji tok izložbe.
       Gotovo svi umetnici na izložbi grade dela na napetoj ambivalentnosti između predstavljenog i realnog, ali nigde to nije vidljivije nego na zidnoj instalaciji Rudolfa Herca "Cugcvang" (termin iz oblasti šaha, koji označava da svaki potez na tabli koji se može povući predstavlja gubitak) organizovanoj od niza naizmenično postavljenih fotografija Hitlera i Marsela Dišana koje je napravio isti fotograf - Hanrih Hofman, oficijelni Hitlerov fotograf. Ove dve fotografije - jedna propalog slikara, a druga jedne od najvažnijih ličnosti avangarde, nose više sličnosti među sobom.
       Iako izložbu karakteriše izvesna površnost i utisak preispitivanja već poznatih stvari, pitanja koja su proistekla iz protesta, zapravo, mnogo su zanimljivija, jer prava umetnost i opravdava svoju suverenost, upravo, nedostatkom respekta prema svim autoritetima. Od pre skoro šest decenija holokaust je oformio sasvim zasebnu definiciju nesagledivo monstruozne dimenzije zla. Trebalo je da prođe nekoliko decenija da bi umetnici mogli adekvatno da pristupe toj temi, koja svakako nije i tema izložbe "Odraz zla".
      
       ANICA TUCAKOV


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu