Kriminalci sarađuju više nego vlade, nacionalistička retorika donosi konflikte i siromaštvo, a pragmatizam nas vodi u Evropu, kaže bivši premijer Albanije tvrdeći da Tirana obeshrabruje nasilje

      Donedavno više od dve godine premijer Albanije, a već deset godina član parlamenta i rukovodstva Socijalističke partije, ekonomista po obrazovanju, gospodin Iljir Meta boravio je krajem prošle nedelje u Beogradu. Poseta je bila iznenađenje kako za neke najvažnije funkcionere u Beogradu, tako i za premijera Albanije Pandelija Majka koji je izjavio da o njoj nije obavešten i da bi u Beograd došao samo preko Prištine, odnosno posle konsultacija sa tamošnjim Albancima.
       Meta je, međutim, uoči dolaska u Beograd razgovarao sa Hašimom Tačijem, a pre desetak dana na Krfu i sa Fatosom Nanoom, predsednikom i njegovim glavnim rivalom u vladajućoj partiji koju je prvi put od dolaska na vlast 1997. po rejtingu pretekla opoziociona Demokratska partija Salija Beriše, poznata po svom uticaju na nacionalistički orijentisane Albance van Albanije. Kada se tome doda činjenica da je neočekivanom sastanku Meta-Nano u Grčkoj prisustvovao lider grčkog lobija u SAD, a da se u Beogradu Meta sreo i sa premijerom Grčke Simitisom, može se spekulisati o raznim kombinacijama u trouglu albansko-srpsko -grčkih odnosa i posebno unutrašnje albanske i srpske političke scene.
       U svakom slučaju, u delegaciji iz Tirane našli su se bivši ministri odbrane, unutrašnjih poslova, transporta, ekonomski konsultanti i biznismeni koji se bave građevinom, hranom i turizmom, a razgovaralo se i sa rukovodstvom JAT-a. Sumnjičenja da se uprkos susretima u ovdašnjim privrednim komorama iza posete kriju samo politički motivi sa albanske strane, pripisuju se ovdašnjoj neobaveštenosti o konstantnom privrednom rastu, povećanom prilivu direktnih inostranih investicija i većem dohotku po stanovniku nego u Jugoslaviji. Ipak, delegaciji je u Beogradu sugerisano da poseta Preševu možda nije neophodna.
      
       Ima izvesnih nejasnoća oko prirode i svrhe vaše posete, polazeći od toga da trenutno nemate položaj u vladi Albanije.
       - Pre godinu dana, dok sam bio premijer Albanije, u posetu Beogradu pozvao me je premijer Đinđić. Sada sam samo bivši premijer, ali uprkos toj formalnoj poziciji, jedan sam od najpoznatijih političara u Albaniji, pa se ova poseta može smatrati i privatnom ali i javnom u isto vreme.
       Svrha je da se učini jasnim da mi moramo jačati odnose između dve zemlje, uspostaviti uzajamno poverenje, što će stvoriti osnovu za promovisanje trgovinskih i privrednih odnosa; kao i da su odnosi između Tirane i Beograda veoma važni za stabilnost čitavog regiona. Sa mnom su predsednik Privredne komore, biznismeni i nekoliko najpoznatijih novinara, jer je moja ideja bila da se uspostave kontakti između poslovnih ljudi, otpočne razmena, izvoz i obnove odnosi imajući u vidu nove okolnosti.
      
       Možete li nam reći neke konkretnije podatke o eventualnoj sadašnjoj razmeni, i naročito šta Albanija može ponuditi u privrednom smislu?
       - Ne možemo reći tačne podatke zato što, iskreno govoreći, moramo prihvatiti činjenicu da gotovo i nema trgovinskih i privrednih veza između dve zemlje. Uprkos obnovi diplomatskih odnosa i političkim sastancima koji su se održali, još nema prave klime koja bi pomogla ljudima da ostvare kontakte i otpočnu poslove. Takođe imamo probleme sa vizama, što je ozbiljna teškoća i prepreka. Ne smemo zaboraviti da smo samo pre dvadeset godina imali veoma veliki obim razmene. To verovatno ne može biti ponovljeno u istom obimu, ali se takva tradicija može uzeti u obzir u budućnosti.
       Mislim da treba najpre da otpočnemo sa trgovinskim odnosima, a zatim imamo mnogo mogućnosti za saradnju u komunikacijama, transportu, energetici što je veoma važno za nas, investicijama i turizmu.
      
       Nažalost, više nego po privrednoj saradnji, ovaj region je poznat po organizovanom kriminalu.
       - Naše su zemlje u procesu tranzicije, i opterećene konfliktima u regionu. Institucije su svugde krhke, što ostavlja mogućnost organizovanom kriminalu da se širi; njegovi protagonisti sarađuju međusobno više nego vlade. Za vreme dok je Albanija prošle godine predsedavala Procesom saradnje u jugoistočnoj Evropi, to je bio naš prvi prioritet, organizovan je i sastanak ministara unutrašnjih poslova u regionu. Sada kada je Jugoslavija predsedavajući Procesa, to je jedan od četiri prioriteta. Jasno je da će bez jačanja sigurnosti i borbe protiv organizovanog kriminala, korupcije, biti teško izgraditi prave demokratije koje će popraviti standard stanovništva, a to je ono što svi očekuju.
       Mi smo ostvarili određeni napredak u poslednje dve-tri godine, naročito kada je reč o krijumčarenju. Napravljena je prava revolucija reformom carine i poreske uprave, što je rezultiralo uspehom, kao i kada je reč o ilegalnoj gradnji, što je bio veoma veliki problem u Albaniji. Nekoliko puta je smanjen broj ilegalnih prelazaka u Italiju, sa kojom imamo veoma dobru saradnju. Prošle godine, na moju inicijativu, Vlora, naš glavni lučki grad na jugu, postao je regionalni centar protiv krijumčarenja ljudi, u kome sarađuju Albanija, Italija, Grčka i Nemačka. Uložen je veliki napor, ali još mnogo toga treba da se učini, takođe na regionalnoj saradnji, jačanju granične kontrole. Pri tome je važna podrška Evropske unije, Sjedinjenih Država, jer je kriminal ovde veoma povezan sa kriminalom u najrazvijenijim zemljama.
      
       Između Albanije i onog dela teritorije Jugoslavije koji je pod suverenom kontrolom domaćih vlasti, nalazi se Kosovo pod međunarodnim protektoratom, koje se smatra izvorom nestabilnosti. Postoji li ozbiljna namera da se granica sa vaše strane kontroliše?
       - Kosovo ima probleme u oblikovanju institucija, ali posle izbora one se uspostavljaju, pa ih treba ojačati, modernizovati i načiniti efikasnim. U tom okviru veoma je važno da svi ohrabrimo jačanje institucija, učešće svih u njihovoj izgradnji, posebno Srba. Što se tiče granice, imamo dobru saradnju sa Kforom koji je za to nadležan. Prostor za ilegalne aktivnosti je smanjen, situacija je neuporedivo bolja nego pre godinu-dve, ali moramo imati u vidu da je to planinska oblast, veoma težak teren, što zahteva povećane napore sa naše strane, ali takođe i od strane Kfora kako bi se kontrola ojačala.
      
       Posetili ste Makedoniju pre nekoliko nedelja, sreli ste se sa Alijem Ahmetijem, vođom tamošnjih Albanaca koji su se borili oružjem. Kako komentarišete situaciju u Makedoniji?
       - Cilj posete Makedoniji bio je pre svega ohrabrivanje albanskih faktora da se potpuno posvete ostvarivanju Ohridskog sporazuma. Imao sam javni susret sa gospodinom Ahmetijem koji je sada predsedavajući koordinacionog saveta albanskih partija. Moje poruke su bile veoma jasne: mi snažno podržavamo suverenitet i integritet Makedonije i primenu Ohridskog sporazuma zato što to garantuje demokratiju na način da stanovnici budu jednaki, bez obzira na nacionalnost. Albanci moraju shvatiti da je Makedonija njihova domovina i da je primena tog sporazuma velika prilika da iskoriste mogućnost da se više ne osećaju diskriminisani.
       U prošlosti smo imali mnogo sporova sa gospodinom Ahmetijem zbog oružanog sukoba koji je tamo počeo, ali mogu otvoreno reći da su oni promenili pristup i shvatili da jedino politički proces može doneti bolju budućnost Albancima u Makedoniji. Učinili smo sve da obeshrabrimo nasilje, blisko sarađujemo sa međunarodnom zajednicom kako bi se izolovali takvi elementi i jasno stavilo do znanja da će jedino politički proces biti priznat i podržan. Ustanovio sam da je gospodin Ahmeti svestan, a to i je javno rekao, da je vreme kalašnjikova prošlo, da je sada vreme kompjutera i zajedničkog rada na boljoj budućnosti.
      
       Imate li istu poruku - da je vreme kalašnjikova prošlo - i za Albance na jugu Srbije? Imali ste plan da posetite Preševo ali do toga nije došlo.
       - Srešću se u Beogradu sa vođama Albanaca iz Preševa. Mi smo osudili upotrebu nasilja kao sredstva političke borbe. Na sreću, postoji plan, dogovor za koji je veoma važno da bude poštovan sa obe strane. U tom okviru mi ohrabrujemo Albance da nastave sa političkim procesom bez upotrebe nasilja i rade na implementaciji plana koji će garantovati njihova prava kao prava manjine u jednoj demokratskoj zemlji.
      
       U toj vašoj turneji, koja gotovo deluje kao mirovna misija, još nedostaje Kosovo.
       - Ići ću i na Kosovo i u Crnu Goru, sada imam više vremena. Treba učiniti jasnim za Albance gde god se nalazili, ali i za Srbe, da mi nemamo dvojnu politiku, ne tražimo dvostruke standarde. Albanija je patila više nego bilo koja zemlja u regionu, ne zbog ratnog sukoba, ali zbog najtežeg režima 50 godina. Sada smo demokratska zemlja i želimo da iskoristimo novo doba mira za priključenje Albanije Zapadu. Znamo vrlo dobro da se to ne može desiti ako sledimo politiku koja proizvodi konflikte i sukobe oko granica. Naša politika je da granice treba da postanu manje važne, da se ljudi osećaju slobodnim da posluju u čitavom regionu. Moramo shvatiti da postoji zajednička budućnost za sve zemlje u regionu, a to je evropska budućnost. Da bismo je izgradili, moramo rešiti probleme primenjujući evropske koncepte i standarde. Radeći tako, pokazujući više pragmatizma, siguran sam da ćemo stvoriti uslove da se popravi životni standard i blagostanje ljudi u regionu, što je najvažnije.
      
       Postoji li konsenzus o takvom pristupu u Albaniji? Ima i snaga koje misle i deluju drugačije, vide budućnost u Velikoj Albaniji. Čak i neki potezi sadašnje vlade, kao što je poseta premijera Pandelija Majka Kosovu prošlog meseca, kada on o tome nije obavestio Beograd, i predstavio je kao bilateralnu saradnju dve države zbog čega je uložen oštar protest.
       - Mislim da ne treba uvek da se fokusiramo na formalnosti i detalje. Na primer, mi imamo neke odnose sa Crnom Gorom, što može biti viđeno kao da mi dovodimo u pitanje Jugoslaviju, Beograd. To se po inerciji dešava ponekad i danas, ali to nema veze sa suštinom, a to je naša volja i razumevanje u Albaniji da politika nacionalističke retorike donosi konflikte i siromaštvo, a ne evropsku budućnost. Mislim da je premijer Majko informisao postojeće vlasti na Kosovu prema Rezoluciji 1244, ali ne mislim da je to najvažnije. Problem Kosova se mora rešavati prema toj rezoluciji i to su svi prihvatili. Sada nije vreme za razgovore o konačnom statusu Kosova, najvažnije je podržati izgradnju demokratskog i evropskog Kosova. To pre svega znači kohabitaciju, učešće svih u institucijama, da ne bude više diskriminacija na nacionalnoj osnovi. Jasno je da je to jedini način da Kosovo ne bude izvor nestabilnosti i da njegova budućnost bude deo evropske budućnosti čitavog regiona.
      
       Kada je reč o budućem dijalogu, da li vidite Tiranu kao nekakvog posrednika? Postoji li nekakav redosled poteza, dijalog Beograd-Tirana pa zatim Beograd-Priština, ili učešće sva tri faktora: Beograd-Priština-Tirana?
       - Smatramo da direktna komunikacija treba da bude normalna. Ako od nas obe strane zatraže da imamo ulogu u tome, mi to možemo učiniti sa zadovoljstvom, ali mislim da sledeći politiku o kojoj sam govorio kada je reč o Beogradu i Tirani, mi pomažemo ohrabrujući konstruktivnost, i uopšte Albance i Srbe u regionu da zaborave prošlost i da shvate da svi imamo zajedničku budućnost.
      
       Hoćete li ohrabriti Albance na Kosovu da prihvate povratak Srba?
       - Svakako, mi veoma jasno podržavamo povratak Srba na Kosovo, podstičemo novu vladu i političke lidere u Prištini, i ja sam optimista da će taj plan u budućnosti dati više uspeha. Važno je da politički lideri na Kosovu shvate da je to značajan test političke zrelosti, demokratske kulture, da će pokazati da su sposobni i imaju dobru volju da grade evropsko Kosovo što neće biti moguće ako se vrši diskriminacija manjina.
       Vi lično imate proevropski nastup i spremnost na saradnju sa Beogradom, ali ne i neki drugi politički akteri.
       - To je problem u hrabrosti da se prihvati realnost i razume budućnost. Nema razloga da se okleva u uspostavljanju odnosa, naročito pošto su demokratske snage ovde došle na vlast. Kao premijer ja sam učinio sve da odnosi otpočnu. Još postoji skepsa u pogledu razvoja tih odnosa, narednih koraka, mišljenja da treba sačekati, ali mislim da je tako i ovde, ne samo u Albaniji. To ne pomaže normalizaciji stvari i izgradnji konkretnih poteza. Nemaju ni ovde svi ljudi taj pragmatični pristup, ali mislim da upravo pragmatizam donosi više komunikacije, stabilizaciju i više uzajamnog poverenja.
      
       SVETLANA ĐURĐEVIĆ-LUKIĆ