Kada ima novca u bankama, one daju kredite, kad banke daju kredite,grade se stanovi, kad se ti stanovi prodaju, stvara se novac za sledeće stanove i tako ukrug

      Duboki smisao teze da je čovek bez stana čovek bez identiteta, najbolje shvataju oni koji ga nemaju. Takvih je u Srbiji, prema sadašnjim procenama, oko 150 hiljada. Kad saberemo njihove potomke i pretke u prvom, pa i drugom kolenu, jer često svi žive u istom domaćinstvu, broj ljudi koji sopstvene stanove čekaju kao ozebao sunce, penje se na oko pola miliona. Zato svakoj vlasti koja želi da brine o interesima svojih građana, ali i o sopstvenim (bez obzira kojim redosledom), ovo pitanje među prvima mora da padne na pamet.
       Da krenemo ovoga puta od novih vesti, pa unazad. Guverner NBJ Mlađan Dinkić najavio je da bi do kraja ove godine moglo da počne dugoročno kreditiranje kupovine stanova. Upravo su u toku pregovori sa jednom kanadskom i jednom američkom korporacijom koje bi učestvovale u formiranju fonda za kreditiranje kuća i stanova. Do jeseni bi trebalo da bude gotov koncept, da bi do Nove godine počelo odobravanje kredita, kaže za NIN Mlađan Dinkić.
       Krediti bi bili dugoročni, što znači na 20 godina otplate, sa godišnjim kamatama od oko šest odsto. Učešće bi bilo od 20 do 40 odsto, ali precizni uslovi znaće se kad ceo koncept bude završen.
       "Da bi se ova ideja sprovela, mora se promeniti, odnosno učiniti efikasnijim, Zakon o izvršnom postupku, moraju se uknjižiti neuknjižene nekretnine i ubrzati postupak dobijanja građevinskih dozvola", kaže Dinkić. Cilj je da se stvori takav ambijent u kome će nekretnine moći da služe kao zaloga za uzete kredite. To se odnosi ne samo na već postojeće, a neuknjižene stanove, već i na nove koji se sporo uknjižavaju.
       O čemu je ovde reč, najbolje govori ono što je Dragoslav Šumarac, republički ministar građevine, izneo za govornicom Skupštine Srbije - ceo Novi Beograd, na primer, vodi se kao poljana! Nema, dakle, elementarnih uslova da banka odobri kredit za kupovinu nekog od ovih stanova, jer oni katastarski i ne postoje. Masovno uknjižavanje postojećih nekretnina u Srbiji već je najavljeno, jer se sa istim problemom sudaraju i preduzetnici u trenutku kad žele da banci ponude garanciju za kredit. Ukoliko nekretnina koju imaju nije uknjižena, ona za banku ne postoji.
      
       Katastar
       Možemo očekivati da sada dobijemo sređene katastre, odnosno kompletno uređenu evidenciju nekretnina u Srbiji, pošto su poslanici Skupštine Srbije (bez uobičajeno duge i zamorne rasprave) usvojili izmene Zakona o državnom prepisu, katastru i upisima prava na nepokretnosti.
       Ministar Šumarac kaže da se time automatski povećava vrednost nekretnina, jer će na osnovu hipoteke na uknjiženu nekretninu moći da se dobiju krediti.
       "Niko nije verovao da će ovi problemi postati krupniji od onih koje smo već rešili, kao što je stabilnost valute, zaustavljanje inflacije i obezbeđenje izvora za kredite. Mi smo svoj posao završili i sad je na potezu republička vlada", kaže Dinkić.
       Krediti koje guverner najavljuje (a priprema ih u saradnji sa srpskim ministrom finansija Božidarom Đelićem), odobravali bi se kako za stanove u izgradnji ili one koji će se tek graditi, tako i za već postojeće, što je velika prednost, jer se onda ponuda stanova znatno povećava.
       Da se sada vratimo malo u prošlost. Na istu ideju, da su ljudi željni stanova, pa svaka vlast koja im to obezbedi, može računati na veliko povećanje naklonosti takozvanih beskućnika, došao je i prethodni režim, ali po sebe prekasno. Reč je o čuvenoj akciji izgradnje 10 000 stanova za mlade bračne parove, vojsku i policiju. Još je najavljeno da će četiri banke (od kojih su dve sada zatvorene, a i treća se ne oseća baš najbolje) davati dugoročne kredite. Najneverovatnija je bila ponuđena cena - 700 maraka po kvadratnom metru i to linearno u svih 89 mesta u Srbiji gde je gradnja započeta. U Plandištu, Trgovištu, Boru, to je bila cena veća od one koju bi neko platio, ali je zato u Beogradu iole pristojniji stan morao da se plati bar duplo skuplje. Povrh svega, svaka od banaka javno je obećala da će dati po čak hiljadu kredita, u vreme kad su krediti na rok duži od 30 dana bili privilegija.
       "To je bila čista predizborna kampanja, poboli su ašove gde god su stigli, bez prethodnih studija o pravim potrebama i rešenih imovinsko-pravnih odnosa. Opštine su se utrkivale da ustupe tadašnjoj Republičkoj direkciji za obnovu zemljište, uz načelan dogovor da se neće platiti opremanje niti priključci", kaže u razgovoru za naš list Jovanka Lalić, direktorka Građevinske direkcije Srbije, koja je nasledila ovaj posao. Pošto ovi dogovori nisu pretočeni u ugovore, sada svi hoće da naplate punu cenu, Elektrodistribucija gleda da ugradi i cenu gradnje trafo-stanica, tako da su troškovi užasno narasli, kaže Lalić. Na kraju se, recimo na beogradskim lokacijama, od 700 maraka stiglo do 1700 maraka po kvadratnom metru.
       "I dalje kategorički tvrdim da je to bio najrentabilniji i najbolji državni posao, ali to znači da iza njega mora da stoji država", kaže Milutin Mrkonjić, glavni izvođač, a sa bivšim predsednikom Slobodanom Miloševićem i idejni tvorac ovog projekta. Ako je interes države da ovaj posao uradi, ona mora iza njega da stane.
      
       Dozvole
       A zašto joj je to interes? "Nekoliko puta sam razgovarao sa premijerom Zoranom Đinđićem o ovome i on je shvatio, ali nije shvatila Građevinska direkcija u čijem Upravnom odboru sedi praktično cela Vlada Srbije. Kvadratni metar stana sadrži 35 privrednih grana, tako da se pokretanjem ovog posla zapošljava bar 30 hiljada ljudi, još 150 hiljada ljudi dobija šansu da dođe do stana, njihova ušteđevina izvlači se iz džepova i ulaže u realnu imovinu, pokreću se banke i prodajom jednih stanova grade se sledeći", kaže Mrkonjić.
       Na primedbu da su u to vreme banke naterane da uđu u ovaj projekat, pa su prvom zgodnom prilikom brzinom svetlosti iskočile iz projekta i zaboravile na obećanja, Mrkonjić odgovara: "Naravno da smo tada naterali banke da uđu u projekat. Zato je Komercijalna banka već 6. oktobra povukla 41 milion dinara odobrenih za ovaj posao. Mi smo hteli da omogućimo mladim ljudima, koji treba da nose razvoj ove zemlje, da dobiju stanove koje su u stanju da kupe. Sad je cena i do 1500 evra za kvadrat, a oni to ne mogu da plate." Sledeću dilemu - da li će i sad banke da učine isto, Mrkonjić vidi ovako: "Ako ova vlast ne padne, onda neće. Da smo ostali na vlasti još tri meseca, mi bismo to izgurali. Ideja da se uđe sa strancima u posao je odlična. Mi smo isto imali, doduše sasvim drugačije, pregovore sa stranim partnerima, jer je to odličan posao."
       Jovanka Lalić ovu problematiku opisuje sasvim drugačije: od 121 započete lokacije zatekla je samo jednu građevinsku dozvolu, tako da bi po novom Zakonu o izgradnji objekata dobila oko 150 godina zatvora. "To je najveća nelegalna gradnja u zemlji", kaže Lalić.
       "Niko ne može da tvrdi da smo kršili zakone i popise ove zemlje, jedino od njih nismo pravili filozofiju", kaže Vlado Ostojić, tadašnji direktor Republičke direkcije za obnovu i izgradnju stanova. Postojale su, kaže, pisane odluke izvršnih odbora gradova i opština koje su dodeljivale lokacije. "Pošto su u to vreme u 80 odsto tih opština na vlasti bile tadašnje opozicione, a sada pozicione stranke, ja ni na koji način nisam mogao da ih nateram da na silu uđu u taj posao, po političkoj odluci. To je bio i njihov interes jer smo zapošljavali lokalne građevinske firme i lokalnu radnu snagu, stanovi su tamo ostajali", kaže Ostojić.
       Jovanka Lalić, pak, tvrdi da te odluke sada nemaju nikakvu pravnu težinu i da ih opštine ne priznaju i nisu u stanju da finansiraju opremanje lokacija. Za prethodno obavljene radove zatekla je 2,7 milijarde duga, a budžet za ovu godinu Građevinskoj direkciji je svega milijardu dinara. Od toga je opet odvojeno 200 miliona dinara za sanaciju objekata oštećenih u bombardovanju.
       Srećni dobitnici koji su uplatili celokupnu cenu stanova od 700 maraka za kvadratni metar, dobiće ih po toj ceni. Oni koji su uplatili trećinu takođe, dok će ostale dve trećine morati da plate po sadašnjim cenama. Ko to ne može, vraćena mu je uplata, ali u nominalnoj vrednosti, bez uračunatih kamata.
       "Bez dugoročnih kredita ovaj projekat neće moći ni da se završi, mada mi radimo koliko imamo novca i odobravamo otplatu u deset rata, koliko traje gradnja", kaže Jovanka Lalić.
       Prodaja stanova na slobodnom tržištu, što se pre svega odnosi na polovne, u poslednje vreme se stabilizovala, kaže Ilija Đumić, direktor agencije za promet nekretnina "Interdil". Cene su posle Nove godine skočile za 10 do 15 odsto, pošto su mnogi građani, umeso da lupaju glavu kako da zamene svoje marke u evro, kupovali nepokretnosti. Ako bi stvarno počelo kreditiranje, kaže Đumić, to bi znatno pospešilo prodaju stanova, a time bi i cene mogle da padnu. "Jedva čekam da doživim taj dan", ističe Đumić.
       Više od trgovaca nekretninama, taj dan čekaju zainteresovani kupci. Za njih će biti vrlo povoljno ako se zaista ispuni ono što je guverner Dinkić najavio - da se u prihode kojima bi se garantovala otplata kredita uračunaju zaista svi prihodi, a ne samo oni zvanični, koji kod dobrog broja građana teško da bi pokrili ratu kredita. Biće baš zanimljivo videti kako će se svi neregistrovani prihodi sada registrovati.
      
       Cene
       Akcija se izgleda dopala i beogradskoj gradskoj vlasti, pa je i ona planirala gradnju 1000 stanova. Izgradnja prvih 300 stanova počinje od juna ove godine. Tada će se odrediti i ko će moći da konkuriše za stanove i pod kojim uslovima. Nova sličnost sa Mrkonjićevom akcijom - ovi stanovi kupovaće se preko konkursa, koji treba da se objavi u oktobru. Opet se pominju mladi bračni parovi, a rang-liste sastavljaće se na osnovu sakupljenog broja bodova i biće dostupne svima, kako ne bi došlo do zloupotreba. Ima i jedna (bitna) razlika - kupac će uplaćivati depozit kad stan bude gotov.
       Prosečna cena stana, prema rečima Nenada Bogdanovića, predsednika Izvršnog odbora Skupštine Beograda, biće oko 700 evra (što je jeftinije od kalkulacije Građevinske direkcije) a banke će kredite odobravati Skupštini grada, koja preuzima obavezu otplate kredita. Odnosno, svaki stan biće pod hipotekom, dok ga kupac ne otplati. Ako zaboravi na svoju obavezu, stan se prodaje, kredit se vraća, a kupac dobija svoj uloženi novac i ide na ulicu. Već viđeno u američkim filmovima, ali ne i kod nas. Upravo zato je potreban efikasniji Zakon o izvršnom postupku.
       Na kraju, imaju li banke novca za to? Prema nezvaničnim razgovorima sa pojedinim beogradskim bankarima - nisu sigurni dok ne vide projekat i dok se ne uvere u čvrstinu valute, ekonomske politike i same države. Još pričaju staru priču da nemaju dugoročnih izvora sredstava, da bi ih mogli plasirati u dugoročne kredite.
       Guverner Dinkić, pak, tvrdi suprotno: "Banke su za naše uslove pune novca i daće ga ako su sigurne da mogu da naplate svoj ulog od onoga ko prestane da plaća rate. Osim toga, struktura izvora polako se menja ka dugoročnim, ljudi počinju da štede u evrima. Problem je u poslovnoj klimi. Za nju su potrebni zakoni i ako to rešimo, sve smo rešili", kaže Dinkić. On tvrdi da je ovaj posao u stvari "perpetuum mobile" - kad ima novca u bankama, one daju kredite, kad banke daju kredite, grade se stanovi, kad se ti stanovi prodaju, stvara se novac za sledeće stanove i tako ukrug.
       Ovo što mi sada otkrivamo, ceo civilizovani svet već odavno zna. Toga je bila svesna i prethodna vlast, osvestila se i nova, samo je pitanje kako će akciju do kraja da izvede.
      
       BILJANA STEPANOVIĆ