Umesto da stvari razjasni i detaljno upozna javnost, koja ima pravo da sazna gde i kako se troši njen novac, vlada ide u drugu krajnost. Reaguje nervozno, napada i preti, i tako i sama pojačava sumnju da "u dimu ima i vatre"

      Kada su u pitanju nabavke i poslovi za državne potrebe, u svetu je odavno utvrđeno da je najbolji put za to javno nadmetanje sa preciznim uslovima i zahtevima. Tako se izbegava bilo kakva zloupotreba, a posao dobija najbolji, čime su zadovoljni i ponuđač i država i javnost koja zna gde i kako su potrošene pare od poreza. Toga se, kažu, drži i vlada Zorana Đinđića uz već dobro poznatu frazu transparentnosti u svom radu. Međutim, koliko god vlada naglašavala svoju transparentnost nije mali broj onih koji u nju sumnjaju i pakosno upozoravaju da ta reč u doslovnom (leksikonskom) tumačenju označava prozirnost, providnost, s jasnom aluzijom da je vlada koristi kao pokriće za nelegalne i nezakonite radnje. Ima li za to osnova ili je posredi neosnovana sumnja, skoro paranoja, kao posledica nedavnih vremena kada su zloupotrebe i malverzacije bili opšteprihvaćen način života, diktiran baš od strane vlasti?
       Na udaru se naročito našlo Ministarstvo unutrašnjih poslova i srpski ministar policije Dušan Mihajlović sa prošlogodišnjom najavom velike reorganizacije MUP-a u cilju poboljšanja efikasnosti i prilagođavanja naše policije standardima Evropske unije. U okviru tih promena predviđena je nabavka razne opreme i nedavno su raspisani brojni tenderi kako bi se prikupile najpovoljnije ponude.
       Medijska afera sa "zipo" upaljačima i švajcarskim perorezima bila je samo prva u nizu. Na slične sumnje je naišla i nabavka uniformi. MUP je, navodno, kupio uniforme po ceni od 150 dolara po jednom kompletu (obična) ili 350 dolara za uniformu od goroteksa. Zarada na samo jednoj (jeftinijoj) uniformi je oko 75 dolara. Isti kritičari navode da su veliki i dobar posao bile i značke za policajce (oko 300 000 komada - za svakog policajca po dve plus rezerva), čija je cena proizvodnje osam a prodaje se po 25 DEM. To znači da je neto zarada na značkama iznosila više od pet miliona maraka. U takvoj zaradi sumnjivci vide i razlog zašto poslednjih godina svaki novi funkcioner u MUP-u menja uniformu i opremu policajaca pretvarajući ih u svojevrsne manekene. Šture informacije iz MUP-a, daleko od proklamovane transparentnosti, samo su raspalile strasti. Ređale su se optužba za optužbom koje su išle sve do ministra, spočitavale "privilegovane" firme i nelegalne i basnoslovne sume novca. Usledili su demantiji, čak i najave tužbi zbog klevete.
       Stvar je onda presekla Vlada Srbije i poništila deo tendera koji se odnosi na nabavku uniformi i dodatne opreme zbog (kako je to objavio Radio B92) "propusta u tenderskoj proceduri". O kakvim se propustima radilo nisu dati transparentni podaci. Umesto detalja, MUP se opredelio za saopštenja stavljena na Internet sajt preko kojih komunicira sa znatiželjnima i nevernim Tomama. Tako je bilo i povodom poslednje halabuke sa "gas-maskama". Opet su dežurni kritičari uočili da je MUP Srbije za 4 500 ovih maski iz Holandije platio oko milion evra, iako korporacija "Trajal" u Kruševcu, jedina u Srbiji, proizvodi specijalne maske za policiju po četvorostruko nižoj ceni. Opet saopštenje MUP-a: "Trajal" nije ni učestvovao na tenderu... Još kraćim saopštenjem oglasio se i "Trajal" u kojem kaže da "sticajem okolnosti nije učestvovao na tenderu". O kakvim se okolnostima i kakvom "sticaju okolnosti" radi, ni slova. Neka znatiželjni nagađaju.
       Galamu i halabuku dižu i sami ponuđači koji su na tenderima ostali kratkih rukava. Najčešće se hvali svoja ponuda u odnosu na konkurentsku, ističe bolja cena i naglašava sumnja u ispravnost tenderskih poslova. Jer, navodno, njihova ponuda je bolja i "poštenija". Sve po onoj poznatoj: "Bože, ako sam grešan sve mi uzmi i nosi gore, samo pod jednim uslovom - da sve ono što padne dole bude moje."
       Osim novih uniformi, znački, činova i službene opreme, MUP Srbije je reformu svoje policije započeo i nabavkom novih vozila, počev od patrolnih automobila do specijalnih džipova i kombija. Vozni park policije podmlađen je da bi bio konkurentan ne samo kriminalcima u sportskim i brzim kolima već i kolegama iz okolnih zemalja. Prvi put je raspisan i javni tender a na njega se javilo čak 48 ponuđača. Krajem avgusta prošle godine javno su čitane sve ponude onih ponuđača koji su imali kompletnu dokumentaciju. Među njima je bio i "Beoauto" a njegov direktor Žarko Petkov ističe da među onima koji nisu imali kompletne ponude, zbog čega nisu ni čitane, bili su "Mercedes", "Ikarbus", "Neobus", "Verano motors", "Reno", "Vel auto", "Radulović BMNj"... Po završetku javnog otvaranja ponuda iz ministarstva je svima upućeno pismo u kojem se kaže da se "zbog interesa Ministarstva uzimaju u dalje razmatranje sve prispele ponude i da u radu komisije i izboru ponuđača primarni treba da budu kvalitet vozila, cena u toj klasi i potrebe Ministarstva i da se ne insistira na formalnim nedostacima i zbog tih propusta ne odbacuju ponude, već da se omogući dopuna dokumentacije..."
       Posao su dobili "Verano motors" i "Delta M". Jednostavno, kako je zapazio direktor Petkov, oni su bili u prednosti, jer su na javnom čitanju čuli šta nude oni sa kompletnom dokumentacijom i tako nivelisali svoje ponude. To je još i koliko-toliko u redu u odnosu na, recimo, jednu beogradsku firmu koja je na kraju tendera za nabavku automobila navela da "zadržava pravo da ne prihvati najbolju ponudu".
       Pada u oči da je optužbi mnogo, a dokaza malo i da niko još nije pokušao da na sudu obori neki od tendera. Po svemu sudeći najviše ima sumnjičavosti od koje ni vlada nije imuna. Umesto da stvari razjasni i detaljno upozna javnost, koja ima pravo da sazna gde i kako se troši njen novac, vlada ide u drugu krajnost. Reaguje nervozno, napada i preti, i tako i sama pojačava sumnju da "u dimu ima i vatre". Makar ona bila u obliku obostrane paranoje.       
      
       SLOBODAN IKONIĆ