Ministarstvo za privatizaciju i privredu pripremilo je izmene Zakona o preduzetništvu i predložilo izmene Zakona o preduzećima koji bi trebalo da omoguće budućim privrednicima da lakše registruju svoje preduzeće i smanje troškove na početku rada

      Ono što će nove preduzetnike najviše obradovati jeste to što je Ministarstvo za privatizaciju predložilo smanjenje sadašnjeg cenzusa kod formiranja preduzeća kao društva kapitala sa 5 000 dolara na 2 000 dolara u dinarskoj protivrednosti.
       U članu 18 Zakona o preduzećima gde se može primetili preterano administriranje, predložili smo - objašnjava Dragan Janjić, pomoćnik ministra za privatizaciju - da inspekcijske kontrole budu sprovedene pošto preduzeće ili radnja počnu da rade, u redovnom inspekcijskom nadzoru, a ne, kao dosad pre početka rada. Izuzetak su samo zanimanja opasna po život i zdravlje ljudi ili su opasna po životnu sredinu.
       U članu 96. istog zakona posebno su bili tretirani preduzetnici koji ostvaruju godišnji prihod veći od 200 000 dolara koji su dosad bivali upisivani u sudski registar (dosad ih je bilo samo 50), a ne u opštinski registar. Taj član bi se brisao i oni bi bili tretirani kao i svi drugi preduzetnici.
       Kod izmena i dopuna Zakona o preduzetništvu učinjene su značajane promene. “Ukinuli smo termin dozvole. Niko ko dođe u opštinu da registruje radnju ili preduzeće ne podnosi prvo zahtev, da bi potom čekao na dozvolu, jer to podrazumeva diskreciono pravo uprave da nekome nešto dozvoli ili ne”, objašnjava Janjić.
       Ubuduće će važiti sistem prijave koji podrazumeva da je Zakon propisao određene uslove i svako ko je ispunio te uslove, obaveštava opštinu i prijavljuje početak rada radnje. Opština bez ulaženja u opravdanost ili celishodnost osnivanja radnje ima zadatak samo da prijavu evidentira.
       Izmenama se predviđa promena člana 11. koji je propisivao pribavljanje dokaza da je nadležna inspekcija utvrdila da ima prostor, opremu i kadrove koji se traže pre početka posla. U praksi to je dovodilo do velikih problema, jer je trebalo čekati na izlazak tri do pet različitih inspekcija koje su išle nezavisno jedna od druge i svaki od izlazaka je trebalo posebno platiti. Sada će inspekcije dolaziti pošto preduzetnik počne da radi, a redovan izlazak inspekcija neće biti plaćan.
       Zakonodavac više neće ulaziti u pitanje pravnog osnova korišćenja prostora (bilo ugovora o zakupu, kupoprodaji ili valjanost građevinske dozvole) jer je to pitanje kojim treba da se bave drugi organi koji su za to zaduženi.
       Liberalizovano je pitanje uslova školske spreme, što znači da ljudi koji se bave određenim zanatima i prenose to znanje s pokolenja na pokolenje, to mogu da nastave bez obzira na to da li imaju odgovarajuću školsku spremu. Ako je, međutim, drugim propisima regulisano da se traži određena kvalifikacija, kao na primer kod otvaranja apoteke ili stomatološke ordinacije i slično, u tom slučaju biće primenjivani već postojeći propisi.
       Izmene zakona omogućavaju da se istim delatnostima mogu baviti i preduzeća i radnje, izuzev u slučajevima gde je striktno propisano da se određenim delatnostima mora baviti pravno lice. Cilj je da se preduzeća i radnje u potpunosti izjednače po svojim pravima.
      
       DRAGAN JANJIĆ,