Među radnicima koji u Srbiji danas gube posao više je žena nego muškaraca, a one imaju znatno manje šanse da otvore privatno preduzeće. Najčešće ne poseduju nekretnine ni sopstvenu ušteđevinu i imaju manje šanse da dobiju kredit

      Vlasnik i direktor preduzeća “Elni-prom” u Nišu Nadica Đorđević jedina je žena među 20 “lidera malog biznisa u Srbiji”. To priznanje dobila je od Instituta za razvoj malih i srednjih preduzeća u Beogradu.
       Za razliku od većine žena vlasnica preduzeća, koje najčešće vode trgovinske radnje ili se bave nekom uslužnom delatnošću, program na kojem radi gospođa Đorđević mogao bi se nazvati “tipično muškim”. “Elni-prom” se bavi proizvodnjom delova za tešku industriju - priključnih elemenata za niskonaponsku sklopnu tehniku, industrijskih priključnica, podnožja releja, svih vrsta industrijskih tastera, svetiljki i grla za rasvetu koje prodaje kupcima u Makedoniji i Grčkoj i velikim domaćim trgovinskim lancima.
       “Ženama je utoliko lakše da vode posao jer su upornije i manje ponosne. U svemu ostalom, muškarci su u znatnoj prednosti”, kaže gospođa Đorđević, koja posao vodi ravnopravno sa mužem. U Srbiji ne postoje statistički podaci o tome koliko malih i srednjih preduzeća vode žene, i o tome se mogu izvesti samo posredni zaključci. “Većinu preduzeća vode muškarci, a tamo gde su vlasnici žene, uglavnom je reč o čistoj formalnosti, jer je pravi vlasnik muž”, kaže Nataša Isaković, vlasnica dve trgovinske radnje obućom i članica Udruženja žena “Vizija”.
       Iako se na prvi pogled čini da su žene i muškarci preduzetnici suočeni s jednakim problemima, dva istraživanja, Agencije SKAN - o (ne)ravnopravnosti žena i muškaraca u srpskom društvu, i istraživanje Agencije MASMI o kreditiranju ženskog biznisa, pokazuju da to nije sasvim tačno.
       Decembarsko istraživanje agencije SKAN o vlasništvu nad nekretninama i pokretnom imovinom koja se registruje, pokazuje da je po izjavama 2220 anketiranih, tek svaka trinaesta žena vlasnik automobila (7,8 odsto). Od ukupnog broja ispitanika 31 odsto muškaraca su vlasnici stanova dok je to slučaj samo sa 17 odsto žena. Među muškarcima ima 32 odsto vlasnika kuća i 8,7 odsto žena. Obradivu zemlju ili vikendicu u vlasništvu ima 21 odsto muškaraca i sedam odsto žena. Ušteđevinu ima četiri odsto muškaraca i dva odsto žena. Privatno preduzeće je prema rezultatima ankete, imalo šest odsto muškaraca i dva odsto žena, a slično važi i za poslovni prostor u vlasništvu.
       Vlasništvo nad nepokretnostima je jedan od osnovnih uslova za davanje kredita za početak malog biznisa i žene su tu već u startu neravnopravne. Istraživanje Agencije MASMI imalo je jednu još provokativniju temu - da li su bankari spremni da poslovne žene tretiraju isto kao i klijente muškarce ili ne. Od 18 banaka koje u Srbiji odobravaju kredite za mala i srednja preduzeća, sa istraživačima MASMI-ja bilo je voljno da razgovara 15 bankara, rukovodilaca kreditnih odeljenja od kojih su devet bile žene.
       Istraživanje je pokazalo da se bankarima obraća veoma mali broj žena koje imaju sopstveni biznis i da one vrlo retko podnose zahtev za kredit. Svi bankari rekli su da na isti način tretiraju podnosioce zahteva za kredit bez obzira na pol, ali da ipak smatraju da su žene detaljnije, urednije u vođenju posla i izmirivanju obaveza pa i u otplaćivanju kredita. Još jedan poen za žene preduzetnike je, sa stanovišta bankara - realnija i opreznija procena visine zaduženja.
       Žene preduzetnice su dobile kredite uglavnom za razvoj poslova u uslužnim delatnostima, lekarskim, turističkim i farmaceutskim, za proizvodnju tekstila, kozmetike i proizvoda za održavanje higijene i vođenje trgovinskih radnji. Po mišljenju intervjuisanih bankara, žene uglavnom imaju mala preduzeća i radnje koji su znatno ređe kreditirani. Istraživači MASMI-ja su posredno zaključili da se bankari radije opredeljuju za kreditiranje poslova u onim segmentima proizvodnje gde je manje žena. Na pitanje da li bi bili zainteresovani za program kreditiranja žena preduzetnika, intervjuisani bankari su izjavili da im ta ideja deluje “zanimljivo”, ali bi se pridružili takvom programu samo ako bi bio isplativ za banku. Jedino u Komercijalnoj banci iz Beograda imaju kreditnu liniju koju delom finansira nemački državni Kreditni zavod za obnovu (KfNj) iz Frankfurta i koja podrazumeva, kako je istraživačima bez ulaženja u detalje objašnjeno, “blagonaklonost” prema ženama.
       Iako je za Vladu Srbije osnivanje malih i srednjih preduzeća jedan od prioriteta i ključnih stubova za sprovođenje reformi, podsticaj za žene preduzetnike nigde nije posebno istaknut.
       Svi navedeni rezultati istraživanja prezentirani su na nedavnom okruglom stolu “Zajedno do rešenja” koji su u aprilu organizovale nevladine organizacije Vojvođanka - regionalna ženska inicijativa iz Novog Sada, Poslovna asocijacija žena (PAŽ) iz istog grada, a sve uz finansijsku pomoć “Star Netnjork”-a, međunarodne organizacije koja organizuje i finansira treninge za žene koje žele da se kroz ekonomsku samostalnost izbore za ravnopravan tretman žena u društvu i USAID - američke agencije za razvoj. Sastanku koji je bio posvećen temi “Kreditiranje ženskog biznisa i razvoj ženskog preduzetništva” prisustvovale su i predstavnice brojnih drugih ženskih nevladinih organizacija, koje se jedine u Srbiji brinu o praktičnom pomaganju ženama da se ohrabre da otvore sopstveno preduzeće, nauče da naprave biznis- plan, dobiju informacije o najpovoljnijim kreditima, i granama u kojima se isplati početi posao. “Neke članice Asocijacije poslovnih žena (PAŽ) aktivno sarađuju sa nevladinom organizacijom Centar za preduzeće, preduzetništvo i menadžment iz Novog Sada kao stručnjakinje i trenerice za izradu biznis-plana, kao konsultantkinje”, kaže Danica Todorov, predsednik PAŽ-a.
       “Sada već imamo prilično iskustvo u radu sa onima koji su tek počeli ili razmišljaju o počinjanju samostalnog posla, pre svega sa ženama”, kaže gospođa Todorov. “Osnivanje savetovališta je sledeća stepenica. Zbog siromaštva naše ciljne grupe za sada je sve bilo besplatno i ‘vezano’ za projekte koji su finansirani. U budućnosti će neke usluge biti naplaćivane, makar simbolično, da bismo mogli da razvijamo ovaj projekat”, napominje gospođa Todorov.
       Prema podacima Vojvođanske ženske inicijative za samozapošljavanje, do sada je 550 žena iz Srbije i Vojvodine prošlo kurs “Pet koraka do vašeg biznis plana” na kojem je učilo kako da oceni da li njihova poslovna ideja ima budućnost ili ne, kako da savlada pravne i finansijske prepreke, odluči se za strategiju marketinga i konačno, napiše svoj biznis-plan. Istim poslom bavi se i Udruženje “Vizija”. Osnovalo ga je 12 žena kojima pomoć nije potrebna i od kojih su neke i same preduzetnice. “Želimo da ženama koje su ugrožene prenesemo svoja znanja i iskustva da poboljšaju svoj kvalitet života, ohrabre se da počnu svoj biznis i uzmu sudbinu u svoje ruke”, kaže Uskoković. “Vizija” radi uz pomoć donacije nemačke vlade i ima tkački atelje u kojem, između ostalog, danas rade i dve žene koje su izgubile posao u januarskom gašenju četiri velike banke. Udruženje drži jednodnevne kurseve o pravljenju biznis-planova i povezano je sa svim drugim ženskim udruženjima u zemlji istog tipa.
       Sve nevladine ženske organizacije imaju u vidu šire ciljeve - ravnopravnost žena u društvu, ali i samo ekonomski pokazatelji govore da bi i Vlada Srbije trebalo da obrati posebnu pažnju na “ženski aspekt” preduzetništva.
       Prema istraživanju Agencije SKAN, žene u ukupoj zaposlenosti učestvuju sa 43 odsto, a prema onome što se čulo na skupu žena u aprilu, među onima koji se proglašavaju viškom u fabrikama koje su u ovom trenutku u fazi restrukturiranja, više je žena nego muškaraca. Među nezaposlenim na tržištu rada žene čine većinu, i to znatno iznad njihovog učešća u punoletnoj populaciji uprkos tome što je njihova kvalifikaciona struktura veoma dobra.
      
      

Gde, kako, zašto Žene zainteresovane za stručnu pomoć za pokretanje samostalnog biznisa mogu da se obrate na sledeće adrese:               Udruženje poslovnih žena        Beograd, Đure Jakšića 5/1        Telefon: 011 30 30 687        E mail: office@poslovnezene.org.yu        Web site: http://www.poslovnezene.org.yu        U okviru regionalnog projekta “Radimo zajedno” Udruženje organizuje treninge za obrazovanje za žene preduzetnice i žene zaposlene u lokalnoj samoupravi.               Udruženje žena “Vizija”        Beograd, Višnjićeva 17        Telefon 011 62 01 61        E mail: vizija@infosky.net        Cilj Udruženja je da ženama pomogne u ekonomskom osamostaljivanju kroz različite kurseve, seminare i radionice na kojima pruža elementarna znanja o pravnim, knjigovodstvenim i finansijskim preduslovima za otpočinjanje posla. Ima svoj tkački atelje u kojem žene rade uz određenu nadoknadu.               STAR NETWORK        Beograd Terazije 14/IV        Telefon: 011 361 5089        E mail: starbg@eunet.yu        Star Network of World learning u Beogradu je deo regionalne mreže ove oganizacije na Balkanu. Pruža tehničku i finansijsku podršku lokalnim inicijativama za promociju ženskog ekonomskog i političkog liderstva u zemljama bivše Jugoslavije.               Vojvođanska ženska inicijativa za samozapošljavanje        Novi Sad, Žarka Vasiljevića 3        Telefon: 021 29 482        E mail: cfem@eunet.yu        Udruženje pruža pomoć ženama koje žele da započnu sopstveni biznis i organizuje različite vrste radionica na kojima žene mogu da nauče kako da vode posao.               Asocijacija poslovnih žena (PAŽ)        Stojana Novakovića 9, Novi Sad        Telefon: 021 400 037        E mail: danicat@eunet.yu        Asocijacija okuplja vlasnice i osnivačice firmi i menadžerke. Organizuje programe obuke za poslovne žene i pruža pomoć pri izradi biznis-planova.