Aktivnost Agencije gotovo u celini svela se na to da svi dolaze i pitaju samo “Gde su pare?” Mi ne mislimo da ćemo preko noći rešiti pitanje 15 hiljada nezaposlenih ljudi u Kragujevcu, niti možemo rešiti dobar deo problema populacije koji imaju socijalnu komponentu

      Ove godine u Srbiji treba da ostane bez posla 65 000 ljudi. Oni uglavnom dobijaju otpremninu koja maksimalno iznosi pet do šest hiljada nemačkih maraka, nedovoljnu da se počne bilo kakav posao. Od juna kada je počela da radi Agencija za mala i srednja preduzeća, zamišljena kao prva adresa gde bi ti ljudi trebalo da se obrate ako imaju neku preduzetničku ideju, do sada je na različite načine pomogla 52 projekta.
      
       Odakle takva disproporcija, ko je kriv - vlada ili potencijalni preduzetnici, i šta će u Srbiji biti učinjeno da se ljudima obezbedi da kroz ogromnu administraciju i troškove uspeju da dođu do svog posla, u intervjuu za NIN govori Nenad Penezić, direktor Agencije za mala i srednja preduzeća.
       - Mislim da broj onih koji će ostati bez posla, i do sada odobren broj projekata ne mogu da se stave u istu ravan i da kad govorimo o odgovornosti, moramo da je delegiramo na sve nivoe od institucija do potencijalnih preduzetnika. Na putu po Srbiji mi smo se vrlo često susretali sa ljudima, ne samo onima koji kreću u posao nego i upravljačkim strukturama u velikim preduzećima koji su pitali: “A što nama vlada na obezbedi posao, zaposlenost, novo tržište i dobar program ili kredit?” To nije dobar način razmišljanja i vlada ne namerava da se bavi tim poslom. Država treba merama podsticaja u sferi poreza i zapošljavanja da te ljude stimuliše da oni što pre započnu svoj posao.
      
       Kakve ste utiske stekli posle razgovora s ljudima po Srbiji?
       - U Srbiji su na jednoj strani nezaposleni ljudi koji imaju fakultet, govore strani jezik, znaju da rade na kompjuteru, ali kada dođu na konkurs u privatnu ili privatizovanu firmu, bivaju a priori odbijeni jer nemaju iskustvo. Za njih je Zavod za tržište rada razvio čitav program podrške od šestomesečnog volontiranja u preduzećima, posle čega je na njima da li će se nametnuti da ostanu ili neće. Drugi izlaz je privatan biznis.
      
       Tu počinje vaš posao?
       - Ljudi koji dolaze, imaju ideje, ali je veliko pitanje da li su te ideje ostvarive na tržištu. Oni su uglavnom najviše naoružani nestrpljenjem, a mnogo manje drugim stvarima. Neko ko je radio u Kragujevcu ili u Čačku, ili u Leskovcu i Vranju u “Koštani” ili “Jumku”, poneo je ideju iz svog društvenog preduzeća. Imali smo jedan takav primer gde se nekoliko ljudi povezalo sa Italijanima, napravili su male aranžmane, iskoristili su poslovni prostor neke društvene firme koji je bio prazan, uzeli su 25 švalja, 25 italijanskih korišćenih mašina i krenuli.
       Mi kao Agencija smatramo da novac nije primaran i da preduzetničke ideje pre svega propadaju zato što čovek ne može sebe da pozicionira na tržištu. Vrlo malo je onih koji nam kažu “Ma, ipak ja nisam za preduzetnika.” Mnogo je više onih koji kažu: “A što bih ja bio gori od mog komšije, kad sam i pametniji i bolji?” Naš zadatak kao Agencije je da sa njima proverimo da li je njihova ideja dobra, da vidimo koje su sve moguće zamke koje ga čekaju.
      
       Šta čovek koji uđe kod vas konkretno može da očekuje?
       - Neko dođe i kaže: “Imam neku ideju, i kontakte sa nekim strancima, ali ne znam šta dalje.” Onda mi kažemo, hajde da idemo od stavke do stavke. Da li si analizirao tržište? Da li poznaješ profil grane? Dobro, znaš ko su ti kupci, ali ne znaš šta se dešava u toj grani, to ćemo mi da ti uradimo. Angažujemo ljude, oni mu to urade. Onda on kaže “Auu, pa ja sam hteo svilu, ali to više nigde ne ide, bolje da se prebacim na neki drugi tekstil.” I kad s njim sve to prođemo, onda on može da bude mnogo sigurniji da će proći kod banke.
       Ili, čovek se pita, kako da osnuje preduzeće kad nema pet hiljada dolara koliko je potrebno za depozit. Onda mi sednemo s njim da ukrstimo argumente “za” i “protiv”. Da li je društvo sa ograničenom odgovornošću prava forma, ili, zašto ne osnuje ortačko društvo za koje mu treba mnogo manje para.
       Nažalost, nismo u Agenciji imali puno prilika da se sretnemo sa privatnim preduzetnicima koji uđu i kažu “mi smo relativno uspešni, imamo 20 zaposlenih ljudi, relativno dobro pokrivamo naš mali deo tržišta, ali ne znamo da definišemo sistem uvođenja kvaliteta, jer imamo pet stranaca koji su sad došli i interesuju se za naš program. Broj ljudi koji želi da inovira nešto u svom poslu, i koji se nama obraćaju nije velik.”
       Aktivnost Agencije gotovo u celini svela se na to, što je uostalom i izraz naše stvarnosti, da svi dolaze i pitaju samo “Gde su pare?” Mi ne možemo da pretendujemo da ćemo preko noći rešiti problem 15 hiljada nezaposlenih ljudi u Kragujevcu, niti možemo rešiti dobar deo problema populacije koji imaju socijalnu komponentu.
      
       A ko će o tome da se brine?
       - U poslednje vreme postavljaju nam se brojna zabrinjavajuća pitanja. Šta da radimo sa malim poljoprivrednim gazdinstvima, kako da odgovorimo dobrom delu naše populacije koji piše ovakva pisma: “Samohrana sam majka, imam dvoje dece i treba mi pet hiljada maraka da otvorim trafiku”. Kako pomoći? Savetom? Novcem? To je nešto na šta ne može da odgovori Agencija već mora da postoji organizovan pristup i koordiniranje svih institucija. U slučaju samohrane majke, ministarstvo za socijalna pitanja, ili Ministarstvo za poljoprivredu i Agrobanka u slučaju poljoprivrednika. Ima ovde i puno međunarodnih organizacija koje se bave ovom problematikom, ali ni same nisu sigurne kojim segmentom ovog problema treba da se bave.
      
       Šta ste vi do sada konkretno uradili?
       - U Leskovcu smo podržali odobravanje 26 projekata što je 350 novih radnih mesta, u Kragujevcu ćemo do kraja juna, nadam se, imati 65 do 70 pojedinačnih zahteva fizičkih lica, dakle radnika “Zastave” koji su ostali bez posla, čije ćemo projete podržati. Nek zaposle suprugu ili možda još jednog člana porodice, to je 200 novih radnih mesta. Imamo 10 do 12 projekata postojećih malih i srednjih preduzeća sa kojima radimo. Nek zaposle do deset radnika to je opet novih 500 do 600 novih mesta.
      
       Koji su vaši predlozi za poboljšanje institucionalnog okvira?
       - Strategija razvoja malih i srednjih preduzeća trebalo bi da odgovori na pitanja šta sve treba izmeniti unutar institucionalnog okvira da se olakša osnivanje i rad takvih preduzeća, da se smanje opšti rizici u privredi zbog kojih bankari drže kamate na 15 odsto na godišnjem nivou. U saradnji sa srpskim ministarstvom za ekonomske odnose sa inostrastvom trebalo bi da se pronađe spona između tih domaćih preduzeća i inostranih investitora.
       Naš predlog je da strani programi koji predviđaju transfer znanja i tehnologija budu obuhvaćeni poreskim olakšicama za mala i srednja preduzeća, da proizvodni projekti koji podrazumevaju ulaganje u opremu, ulazak u segmente tržišta koji ovde nisu razvijeni, a pri tom znače i otvaranje novih radnih mesta i to u nerazvijenim regionima, takođe uživaju poreske povlastice. Međutim, stav Ministarstva za finansije je prilično tvrd kad se pomenu bilo kakvi poreski izuzeci i veliko je pitanje da li će naši predlozi biti usvojeni.
      
       NENAD PENEZIĆ,