Žalimo se što nema investicija iz inostranstva ili iz domaćih izvora, ali mi sami vrlo često nismo spremni da damo hipoteku na svoju kuću, uzmemo kredit i tako počnemo da radimo nešto za šta osećamo da bi moglo da ima prođu na tržištu

      Fond za razvoj Srbije počeo je da radi prošlog juna sa kapitalom od oko sto miliona nemačkih maraka i idejom da pod povoljnim uslovima kreditira izvozne programe preduzeća. Pošto nije bilo dovoljno takvih programa, Fond se okrenuo finansiranju kupovine opreme. Suočio se sa istim problemima kao i pri izvozu - manjkom dobrih poslovnih ideja, koje niko, a ponajmanje država ne može da osmisli ili razdeli privredi.
       “Do sada je najviše novca otišlo u obnavljanje primarne stočarske proizvodnje, ali je kroz celu raspodelu investicionih kredita provejavao blagonaklon odnos vlade prema malim i srednjim preduzećima”, kaže u intervjuu za NIN Slobodan Milosavljević srpski ministar trgovine, usluga i turizma i član Upravnog odbora Fonda za razvoj.
       “Uslovi za davanje investicionih kredita bili su, između ostalog, broj novozaposlenih radnika, broj radnika koji će kupovinom neke mašine ili otklanjanjem nekog drugog uskog grla u proizvodnji biti vraćen na posao i mislim da za sada možemo da budemo zadovoljni onim što je urađeno.
       Činjenica je, međutim, da smo se susretali sa ponašanjem iz starog vremena, gde su ’Zastava’ ili ’Viskoza’, na primer, pretili štrajkom, insistirali da dobiju kredit iz Fonda da bi isplatili deo plata, odložili na nekoliko meseci stečaj i slično. Ali, mi smo takve zahteve odbijali.”
       Fond je na svojoj poslednjoj sednici sredinom aprila gotovo u potpunosti novac podelio malim i srednjim privatnim preduzećima.
      
       Fond je na sebe preuzeo različite uloge koje se ne svode samo na kreditnu podršku već i na regionalni razvoj?
       - Svaki put pravimo jednu malu mapu koliko projekata ode u koji region i u koji grad. Ne želimo da dajemo novac po svaku cenu, ali gde god postoji realna šansa da se završi neki posao, pomognemo. Fond vodi i evidenciju o granskoj raspoređenosti kredita - u poslednjem navratu odobren je 81 program u agrokompleksu, 11 u drvnoj industriji, osam u građevinarstvu, 15 u hemijskoj industriji, 19 u metalnoj, šest u elektroindustriji, četiri u tekstilnoj, tri u oblasti turizma i jedan program u oblasti kože i obuće.
       Ukupno je odobreno 148 programa, predračunske vrednosti od 3,8 milijarde dinara, a ukupan odobreni kredit je 1.5 milijarda dinara. Razlika između predračunske vrednosti i odobrenog finansiranja postoji jer Fond očekuje da preduzeće jedan deo sredstava, bilo u opremi, građevinskim objektima, ili iz inostranih izvora obrtnih sredstava, obezbedi samostalno.
      
       Koja preduzeća dobijaju kredite?
       - Ona za koje verovatno ni vi ni gotovo niko drugi u Srbiji nije ni čuo. “Kolbiko” Ljubovija, “Timomed” Knjaževac, “Beljanica” Žagubica, “Medvednik” Bobovske bare - svi iz poljoprivrede, ili “Macva” Novi Sad, “Ekomil” Bačka Topola, “Srbokoka” Jagodina, uglavnom firme koje u nekim bivšim vremenima nisu imale šansu da računaju na bilo kakvu kreditnu podršku vlade, bilo koje vladine institucije ili banke. Trudimo se da privatno preduzetništvo stimulišemo, da čoveku koji ima ideju, sirovinsku bazu, hoće da radi, hoće da zaposli ljude, pomognemo time što ćemo mu reći “država je tu iza tebe”. Nije Švajcarska da ti da sve što ti treba, ali može bar delimično da pomogne.
      
       Šta su po vašem mišljenju ključni efekti dosadašnjeg finansiranja malih i srednjih preduzeća iz Fonda?
       - Broj ljudi koji je zaposlen zahvaljujući tim programima nije zanemarljiv. Istovremeno, ovim pristupkom, deo tih preduzeća ulazi u legalne kanale, jer čim se prijave za kredit, moraju da prijave radnika, i to su stotine preduzeća koja se pred nama pojavljuju svakih mesec i po dana kad zaseda Fond i deli kredite.
      
       Kakva je vaša saradnja sa Agencijom za mala i srednja preduzeća?
       - Dobra, ali Agencija nema taj finansijski potencijal kakav ima Fond. Oni su raširili svoju regionalnu mrežu po Srbiji i za razliku od Fonda, njima mogu da se obraćaju i privatna lica koja nemaju registrovano preduzeće što sa Fondom nije slučaj. Agencija pomaže onim ljudima koji imaju dve krave, a treba im još tri, da bi im taj posao omogućio da se izdržavaju.
      
       Kad pitate ljude po Srbiji da li osećaju takvu podršku vlade i da li imaju šansu da dobiju kredit, oni kažu da imaju programe, ali im vi ne izlazite u susret?
       - Uzmimo za primer Kragujevac. Tamo je Fond koji je napravljen da pomogne radnicima koji su bili višak u “Zastavi” ostao neiskorišćen. Jednostavno, ljudi nisu dovoljno ozbiljno shvatili mogućnost koja im se pruža, a to je da uz izuzetno povoljne kredite otpočnu neki svoj biznis i tako i sebi i svojoj porodici i nekom sugrađaninu obezbede posao. Danas u Srbiji realne finansije za podršku malim i srednjim preduzećima nisu problem, nedostaju kreativne ideja, preduzetnički osećaj i spremnost da se jedan deo imovine stavi u funkciju posla.
       Često se žalimo što nema investicija iz inostranstva ili domaćih izvora, ali mi sami ponekad nismo spremni da rizikujemo, da damo hipoteku na svoju kuću, uzmemo kredit i na takvoj bazi počnemo da radimo nešto za šta osećamo da bi moglo da ima prođu na tržištu.
       Treba da shvatimo da u ovoj zemlji više nikada neće biti moguće odlaziti na posao, ne raditi ništa, dobijati neke pare i živeti od toga.
      
       SLOBODAN MILOSAVLJEVIĆ,