NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Novi srpski džuboks

Ako cene za frekvencije budu mnogo velike, ako hoće da se obogate preko prodaje frekvencija, onda ću da se isključim. Kao i sve zemlje i mi moramo da imamo rešeno pitanje frekvencija i dobar zakon o radio-difuziji. Ali da se svi lepo čujemo, da ne uskačemo jedni drugima u program, da se ne jurimo po skali - kaže Boban Perper

      Muzika i reklame - to je, uglavnom, sve što se čuje na velikom broju radio-stanica u Srbiji. A njih je toliko da će, uskoro, svaka srpska kafana imati svoju frekvenciju, kao nekad džuboks. Danas je već pitanje prestiža imati svoju i ničim neometanu radio-stanicu. Posebno ne - novim zakonom o radio-difuziji koji, samo što nije... Čak je i Ćirićev Baron, negativni junak iz “Hoboa”, rešio da otvori Radio “Baron”, da ga ceo Nišvil čuje. Rečju, biti vlasnik frekvencije postalo je opšte mesto, kako u srpskoj literaturi, tako i na srpskoj javi.
       Slobodan Janković (51), poznatiji kao Boban Perper, vlasnik je muzičkog radija “Perper” na 92,8 MHz. Difovac, bokser, kamiondžija, građevinski preduzimač, prodavac nameštaja, od 1983. je ugostitelj. Vlasnik nekoliko restorana u Beogradu, dve prodavnice i industrije mesa, sajamskih restorana (na Beogradskom, Novosadskom sajmu, ali i na Kopaoniku, pa u Austriji...) već dve godine ima i svoj muzički radio sa sloganom “za zdrav život”, na kojem možete čuti i Bitlse i Stonse, i Gocu Tržan i Magazin, i Olivera Dragojevića i Balaševića, i Madonu i Šer, i Prislija i Orbisona - kako bi gospodin Perper rekao “laganu muziku za normalan svet”.
       Zašto ste otvorili Radio “Perper”?
       - Preko medija, na radiju i televiziji, u novinama svuda se priča: sport, a ne droga. Onda sam ja odlučio da otvorim takvu radio-stanicu koja će da reklamira sport i zdrav život, zdravu hranu, zdravu decu. Imam restorane, industriju mesa, prodavnicu zdrave hrane, sportista sam i moja deca se bave sportom, i njihovi drugovi, lepo je biti u društvu takve dece. Reklamiram svoju firmu, svoje proizvode, podsećam ljude na zdrav život i zdravu hranu, puštam dobru muziku koju zdravi i normalni slušaju.
       Na koji način ste došli do frekvencije?
       - Danas ih niko nema, jer je moratorijum na frekvencije. Obratio sam se republičkom i saveznom ministarstvu i dobio saglasnost od Republičkog sekretarijata za radio i telekomunikacije. Bila je slobodna frekvencija 92,8, kupio sam uređaje i sve što je potrebno. Radio-program sam pravio baš po novim uslovima zakona koji treba da izađe. Kada budu rešili da srede te frekvencije, kako bude svima, biće i meni. Bio sam kod ministra Tadića i on mi je rekao da će novi zakon da izađe do juna prošle godine. Međutim, nije izašao. Opet sam otišao u Ministarstvo, e onda je bio drugi ministar i ja sam rekao:“Gospodo, kad su se svi uključili, zašto ja da se isključim? Nemojte prema nekome da budete majka, a prema nekome maćeha.” I ponovo sam se uključio i radimo dalje dok ne reše frekvencije.
       Hoćete li, po usvajanju novog zakona o radio-difuziji ponovo konkurisati za “mesto na skali”?
       - Hoću. Čega se uhvatim, ja se toga ne odričem. Ako moja kuća bude mogla da isprati uslove, a ne sumnjam da može, zašto da ne konkurišem. Ako cene za frekvencije budu mnogo velike, ako hoće da se obogate preko prodaje frekvencija, onda ću da se isključim. Kao i sve zemlje i mi moramo da imamo rešeno pitanje frekvencija i dobar zakon o radio-difuziji. Ali da se svi lepo čujemo, da ne uskačemo jedni drugima u program, da se ne jurimo po skali. Da ima dva-tri radija za zdravu hranu, dva-tri za zabavnu muziku, dva-tri za narodnu muziku, za politiku... Neka to oni odrede kako treba. Ja da znam, ja bih zakon pisao. Ja se bavim ugostiteljstvom.
       Ko je kreator muzičkog ukusa na vašem radiju?
       - Muziku biraju ton-majstori, ali pod mojim patronatom. To su mladi momci koji lepo rade. Ja non-stop slušam “Perper”, u kolima, u restoranu, i čim čujem neku muziku koja nije po našem dogovoru, ja zovem i kažem: “Alo, prijatelju, tako se nismo dogovorili.” Puštamo stare i nove pesme, evergrin, muziku za sve generacije. Kod nas se ne sluša metal, i ostala teška muzika koju može da sluša samo onaj pod teškim narkoticima.
       Koga reklamirate na svom radiju?
       - Sve, ukoliko su normalni i zdravi. Restorane ne reklamiram, jer imam svoj. Seksi-šopove i poslovnu pratnju ne reklamiram. Svoje prijatelje i rođake koji imaju neku firmu, reklamiram besplatno.
       Dvogodišnji rad na radiju vam je omogućio da upoznate tzv. moć medija. Da li vam je Radio “Perper” dao tu moć bar kada je reč o većoj posećenosti vaših restorana i prodavnica?
       - Kao ličnost, moćniji nisam. Ali, mnogo je njih čulo za restorane i meso preko Radija “Perper”. Ne zarađujem na radiju, nije sve u parama. Kada odem na buvljak, od sto radija na tezgama, na osamdeset se čuje “Perper”. Tako je isto u “Siti pasažu”, ovamo-onamo, gde god da odem, čujem svoj radio. To mi je milije, nego da zaradim ne znam koliki novac za jedan dan. U svim mojim restoranima se sluša Radio “Perper”. I prodavnice i restorani su posećeniji od kada imam Radio, ali sam se uvek reklamirao prvo kvalitetom.
      
       ZORA LATINOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu