NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Neizvesni “Jurosport”

Po svemu sudeći, u cenu našeg približavanja Evropi ući će i skuplja pretplata za kablovsku televiziju

      Kablovska televizija može se gledati u 150 000 domaćinstava u našoj zemlji. Najveća mreža, koja se nalazi u Subotici, ima 30 000 priključaka ali nisu retke one koje obuhvataju samo nekoliko stotina korisnika. Zbog tako malog broja pretplatnika domaći distributeri ne ostvaruju prihod koji im omogućava da u mreže uvode tehničke inovacije, tako da je priključak na Internet preko kablovske televizije za prosečnog gledaoca stvar neizvesne budućnosti. S približavanjem naše zemlje evropskim standardima, i samo gledanje satelitskih kanala dovedeno je u pitanje jer bi neki od najgledanijih kanala uskoro mogli nestati sa ekrana.
       Prema rečima Dragutina Gage Markovića, glavnog urednika časopisa “Satelit TV video” iz firme “Marcon AG”, distributeri će u najskorije vreme morati da obezbede dozvole za satelitske kanale koje emituju u svojoj mreži.
       Od 1997. godine “Marcon” u našoj zemlji zastupa “Jurosport”, najpopularniji evropski TV kanal, “Fešn TV”, dva Plejbojeva i još dvadesetak sportskih, muzičkih i dečijih satelitskih kanala.
       “Ubrzo pošto smo zaključili ugovor sa ‘Jurosportom’ počeo je rat i nikome nije padalo na um da postavlja pitanje da li neko plaća prava za emitovanje”, objašnjava Marković i dodaje: “Kada su se stvari u zemlji promenile, stranci su se zainteresovali za naše tržište. Oni su već kupili neke kablovske mreže i upoznati su sa stanjem kablovske televizije u Srbiji.”
       Prema njegovim rečima, cena pretplate za kablovsku televiziju u Srbiji varira u zavisnosti od regiona u kome se mreža nalazi. Na severu zemlje, u Vojvodini, ona je 5-6 nemačkih maraka a na jugu Srbije samo 2-3 marke što je možda dovoljno za pokrivanje distributerskih troškova ali ne i autorskih prava proizvođačima programa koja iznose oko jedne marke po pretplatniku kablovske televizije.
       “Bez obzira na prihod koji ostvaruju, operateri koji ne budu zaključili ugovore a nastave sa emitovanjem kanala koje mi zastupamo, suočiće se sa tužbama. O tome hoće li neko biti tužen, mi ne odlučujemo, to je posao advokata koje su ove kuće već angažovale”, kaže Marković.
       On smatra da jedan od razloga zbog kojih operateri oklevaju da zaključe ugovore o legalnoj distribuciji leži u tome što se plaše da će posle donošenja zakona o frekvencijama, pored nelegalnih televizija i oni biti ugašeni.
       “Tako nešto se nije dešavalo u susednim zemljama pa nije logično da se tako nešto desi kod nas. U Bosni i Hercegovini je u toku konkurs na kome se operateri pozivaju da se prijave i ukoliko ispunjavaju tehničke uslove i imaju autorska prava na kanale koje emituju, automatski dobijaju licencu.”
       Tokom poslednjeg sajma satelitske tehnologije “Video Sat šou” 20 operatera koji pokrivaju 80 000 domaćinstava, zaključilo je ugovor sa “Marcon”- om i u ovoj firmi pretpostavljaju da bi do kraja godine broj domaćinstava koja će legalno gledati satelitsku televiziju mogao da se približi cifri od sto hiljada.
       Gaga Marković naglašava da plaćanje autorskih prava nije samo “namet na vilajet” već će gledaoci od toga imati i koristi a kao primer navodi situaciju u Mađarskoj gde su producenti “Jurosporta” u trenutku kada je broj domaćinstava koja su bila pretplaćena na ovaj kanal prešao brojku od 400 000, obezbedili komentar na mađarskom jeziku. Pretpostavka je da bi se srpski komentatori na “Jurosportu” pojavili kada bi broj pretplatnika prešao dve stotine hiljada.
       Producenti pojedinih kanala ne traže nadoknadu za emitovanje svojih programa. “Marcon” zastupa francuski državni kanal “TV 5” koji od distributera ne traži nikakvu naknadu ali je za njegovo reemitovanje takođe neophodna dozvola.
       “To je uobičajena praksa u svetu”, kaže Marković i dodaje da se ona već primenjuje u Makedoniji gde stvara probleme tamošnjim distributerima koji žele da u svoje mreže “puste” satelitski program Radio Televizije Srbije ali im inspekcija to zabranjuje jer nemaju dozvolu. “Makedonci su se više puta obraćali RTS-u moleći ih da im pošalju dozvolu ali nadležni nikako da shvate zašto im je nepohodna i pošalju je.”
       Poseban slučaj kršenja autorskih prava predstavlja reemitovanje programa satelitskih televizija preko zemaljskih repetitora.
       “To je nedozvoljeno”, izričit je Marković i objašnjava da čak i ako je prenos nekog događaja legalno plaćen, on se ne može vršiti “skidanjem” slike koju emituje satelitska stanica već se mora emitovati master snimak na kome nema nikakvih oznaka.
       Svi inserti iz satelitskih programa koji se mogu videti na našim televizijama takođe su nelegalni i sa tom praksom će morati da se prestane ukoliko se ne dobiju izričite dozvole kao što je ona koju ima Treći kanal koji trenutno u noćnim satima emituje Svetski servis Bi-Bi-Sija.
       Po svemu sudeći, u cenu našeg približavanja Evropi ući će i skuplja pretplata za kablovsku televiziju a naše televizije moraće da pronađu drugi način za popunjavanje programa.
      
       VLADAN STOŠIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu