Uvođenje muških elemenata u žensku tenisku igru donosi sa sobom sasvim surove posledice; izuzev vodeće Dženifer Kaprijati svih prvih devet igračica je teže ili lakše povređeno

      Posle Otvorenog prvenstva Rima jedno je sasvim izvesno: devojke su počele da igraju muški tenis. Svako ko je gledao rimsko finale, u kome se Serena Vilijams revanširala Žistin Enan za poraz u finalu Berlina, mogao je da uživa u žestokoj i lepoj muškoj borbi.
       Ali, počnimo od servisa. Maltene, do prošle godine, sem Devenportove i Venus Vilijams devojke su servirale - ženski.
       U Rimu se pokazalo, ne samo u finalu Vilijams - Enan, da devojke sve više, čak i na šljaci, počinju da baziraju svoju igru na servisu; bez razlike da li servira robusna Serena Vilijams ili vižljasta Žistin Enan. Počinju, sve češće, sevaju i ženski as servisi na šljaci. Rimski teniski statističari su izračunali da je sve manje brejkova u ženskom tenisu, da se setovi pa i mečevi, sve češće rešavaju u tajbrejku. To je ženski tenis učinilo tvrđim, dinamičnijim a ipak, lepršavijim i primamljivijim za oko. Zato se i muška, pa i ženska publika (svako iz svojih motiva) radije odlučuje da gleda devojke. Ne samo zbog sve seksepilnijih teniskih suknjica i majica gde se bradavice, već, sasvim ocrtavaju.
       Najzad, muški tenis, još uvek, nema Anu Kurnjikovu. Muškarci su, zasad, u šortsu i majici, samo znojavi. Jedno je kada se oni znoje na terenu, a sasvim drugo kada to čine one. I, najzad, jedno je kada se prenemažu i prepiru sa sudijama muškarci, a sasvim drugo je kada to čini Kurnjikova. Tako je, preko noći, ženski tenis postao gledaniji, privlačniji pa je, prošle nedelje, ženska teniska elita u Rimu lagano istisnula muški turnir u Hamburgu, ne samo sa domaće BK Televizije, već, i sa globalne, kablovske.
       E, sad, uvođenje muških elemenata u žensku tenisku igru donosi sa sobom, sasvim, surove posledice. Izuzev vodeće Xenifer Kaprijati svih prvih devet igračica je teže ili lakše povređeno. Krenimo redom. Ženski reket broj dva, Venus Vilijams je sa tribina posmatrala rimski turnir. Njena sestra Serena Vilijams, reket broj tri, finale je igrala sa zavojem na desnoj butini. Posle trijumfa, rekla je kako je jedva izdržala meč do kraja zbog povrede zadnje lože. Četvrta na svetu Kim Klajsters, takođe, žalila se na povredu ali je rimsko polufinale odigrala bez zavoja i izgubila je od zemljakinje Žistin Enan, pete igračice na svetu, koja je finale sa Serenom Vilijams, takođe, igrala sa zavojima na desnoj nozi. Monika Seleš, inače, reket broj šest na svetu, nije ni došla u Rim zbog - povrede. Sedmoplasirana Devenportova, takođe pauzira, praktično, još od lanjske povrede. Martina Hingis, koja je zbog povreda pala na osmo mesto, takođe se nije pojavila u Rimu, a neće je biti ni na Rolan Garosu, ni na Vimbldonu, jer ide na operaciju levog stopala.
       Najzad, i Jelena Dokić, deveta na svetskoj rang-listi je, izgleda, sa nezalečenom povredom rano ispala iz rimskog turnira. Odmicač, primicač, prepone, to su njene povrede. Jelena Dokić smatra da je u seriju povreda uletela zbog duge pauze koju je napravila između prošlogodišnje i ove sezone. Martina Hingis misli da je za komplikovanje njene povrede stopala kriv najnoviji model patika “Serđo Takini” i zbog toga će, čak, tužiti ovu firmu. Sve to mogu da budu samo psihološka objašnjenja za povrede, a mogu da budu i tačna.
       Ali, gledano sa strane, povrede ženskog teniskog džet-seta ipak se, izgleda, kriju u prihvatanju muškog, udaračkog tenisa.
       Kada i u ženskom tenisu loptice počinju da lete muškom brzinom, počevši od servisa pa do ravnog forhenda, onda je sve manje vremena da se igračica uopšte pravilno postavi i dočeka lopticu onako kako teniski uxbenici nalažu. Tako se loptica više ne dočekuje bočno, kukom, bilo da je reč o forhendu ili o bekhendu, već se udara frontalno onako kako je otprilike, potezao Gari Kuper.
       Tu tehniku, frontalnog dočekivanja loptice je, praktično, prva legalizovala mama Melani Hingis, neprikosnoveni autoritet u ženskom tenisu. Tu frontalnu tehniku udaraca Martina Hingis je usavršila do perfekcije i zahvaljujući njoj je, pored ostalog, i vladala toliko dugo ženskim tenisom. To je tako moglo, zato što Martina nije udarački tip igračice pa njena anatomija nije osetila (anatomske) posledice frontalne tehnike. Povreda njenog stopala ima sasvim drugi uzrok.
       Ali, zato su povrede skoro svih vodećih svetskih teniserki posledica frontalnog tenisa gde je, po pravilu, glavno opterećenje tokom celog meča na - desnoj nozi. Kada se tome pridoda da su, recimo, Serena Vilijams, Devenportova i Selešova teže građe onda je opterećenje desne noge još veće. Tu onda mnogo ne pomaže ni rad u teretani čemu devojke, inače, nisu još uvek mnogo sklone. Eto, zato su im desne butine u zavojima i zato će, možda, i Rolan Garos i Vimbldon biti, možda, desetkovani.
       Da li će Jelena Dokić spremno dočekati Rolan Garos koji počinje već krajem maja?
       Ona će, ove nedelje, igrati na turniru u Strazburu i to kao prvi nosilac. U prvom kolu biće slobodna, a prva protivnica biće joj pobednica iz meča: Osterloh (SAD) i Pisnik (Slovenija). Neko će reći lak početak, ko je pa sad Pisnikova?
       Tako su se neki naši komentatori pitali i ko je Miskina, pa smo u Rimu videli: pobedila je Dokićevu. A mala Slovenka Pisnik je jedna neprijatna, borbena igračica koja često sa terena izlazi krvavih kolena.
       Za turnir u Strazburu i Šonesi, Hantuhova, Tuljaganova, Malejeva... Rečju: nema više naivnih ni u ženskom tenisu. Teniska piramida vlasti i u ženskom tenisu počinje da se širi. Odavno je prošlo vreme kada se nagađalo da li će Rolan Garos i Vimbldon osvojiti Martina Navratilova ili Kris Evert. Danas i pedeseta na svetu može da tuče prvu.
       Zato Jelena Dokić kaže: Ako u Strazburu postignem uspeh to će mi pomoći da vratim samopouzdanje pred dolazak na Rolan Garos.
      
       DRAGAN JOVANOVIĆ