Da li je američki predsednik Buš mogao da zna za događaje od 11. septembra - pitanje je koje se odnedavno poteže u Kongresu SAD i u američkoj javnosti

      Živela slobodna Kuba (“Viva Cuba Libre”) uzviknuo je američki predsednik Buš na kraju svog pozdravnog govora u Beloj kući, povodom 100 godina nezavisnosti Kube. Rekao je to na španskom, da li zato da još više poništi zalaganje bivšeg američkog predsednika Džimija Kartera (demokrate) za ukidanje sankcija “Kastrovoj” Kubi ili... Možda je to posledica činjenice da u SAD svaki ugledniji građanin ili kongresmen može da se bavi spoljnom politikom, najznačajnijim segmentom političke vlasti.
       Već je samo natezanje oko izbora 43. predsednika SAD govorilo o tome da će “vladavina” novog predsednika biti obeležena neobičnim teškoćama koje potiču od ustrojstva američkog političkog sistema, od odnosa predsednika i Kongresa. Džordž Buš (republikanac) pobedio je “tesnom” većinom i to odlukom suda, što nije baš uobičajeno u demokratskim zemljama, a Kongres je podeljen između republikanaca i demokrata.
       Vladavina prvog američkog predsednika, izabranog “uprkos volji birača”, odmah se susrela sa teškoćama oko obećanog (u predsedničkoj kampanji) smanjenja poreza. Zatim oko pitanja zdravstva, budžeta i tako redom sve do 11. septembra 2001. godine kada su izvršeni teroristički napadi na Njujork i Vašington. Buš je tada objavio rat terorizmu, što je, naravno, prihvaćeno, ali su odmah usledile i kritike.
      
       Previđena najava
       Nedavno je usledio nov, do sada najjači, napad na Buša. Objavljeno je da je predsednik mogao da zna za akciju terorista. Naravno, odmah posle terorističkog napada postavljalo se pitanje kako da o akciji tako širokih razmera, u koju je bio uključen veliki broj ljudi, nijedna obaveštajna agencija ne zna ništa. Čudno je bilo i to što, barem javno, direktori agencija (CIA i FBI) nisu bili prozvani niti je neki viši službenik smenjen.
       Posle nekoliko meseci podrške Bušovoj akciji borbe protiv terorizma vodeći kongresmeni iz Demokratske partije zatražili su da vlada kaže sve što zna o tome šta se događalo pre 11. septembra. Da li je obaveštajna služba znala za teroriste povezane sa Osamom bin Ladenom i ako jeste, zašto ništa nije preduzeto. Demokrati su zatražili da se objavi i memorandum FBI-ja u kome se pominje da se nekoliko pilota sa Bliskog istoka obučava u američkim školama. Prema iskazima kongresmena iz Demokratske stranke, CIA je upozorila predsednika Buša, još u leto 2000. godine, o mogućim otmicama aviona na američkoj teritoriji.
       Često se pominje da je to bilo u vreme predsednikovog “velikog odmora” na farmi u Teksasu. U američkom Senatu je pokrenuta ozbiljna rasprava. Senatori, naročito oni iz Demokratske stranke, traže da se otkriju sve informacije i obelodane svi propusti. Senator Džozef Liberman, demokrata iz Konektikata (kandidat za potpredsednika na proteklim izborima), traži da se osnuje nezavisna komisija koja bi odgovorila na pitanje da li je postojala ijedna osoba koja je primila sve informacije i bila u mogućnosti da spreči tragediju 11. septembra. “To je pitanje na koje mora da odgovori nezavisna komisija tako da mi to nikada više ne moramo da pitamo”, zaključio je Liberman.
       Neizrečena implikacija svega je da je predsednik znao za napad i da nije učinio ništa da ga spreči, kao i obaveštajne službe, rekao je republikanski senator iz Misurija Kristofer Bond, optužujući demokrate da hoće da izazovu skandal.
      
       Izjave
       Na udaru su se našli i državni tužilac Džon Eškroft i direktor FBI-ja Robert Miler III. Rečeno je da su, nekoliko dana pre 11. septembra, primili memorandum iz Feniksa (Arizona) u kome se govori da je moguće da se Bin Ladenovi teroristi obučavaju u američkim pilotskim školama. O tome nije obavešten ni predsednik Buš niti kongresmeni. Oni su to, naravno, odbili.
       Stvar se pomalo smirila kada je Bušova administracija objavila da se očekuje nov teroristički napad. Borba predsednika Buša i njegove administracije protiv Kongresa i uticajnih pojedinaca se, međutim, nastavlja.
       Tako je bivši američki predsednik Karter otišao na Kubu. Karter je tražio od Kastra da se obrati kubanskom narodu preko državne televizije. Tom prilikom je zatražio od kubanske vlade da garantuje svom narodu sva građanska prava, izbore i amnestiju za političke zatvorenike. Našao je i lepih reči, Karter, za Kastra i Kubu. Rekao je da u Americi ima 40 miliona ljudi koji nemaju zdravstveno osiguranje a na Kubi ga imaju svi i to besplatno i na vrlo visokom nivou prema latinoameričkim standardima.
       Istina, ova izjava se može smatrati ne samo kao pohvala Kastrovom režimu već i kao kritika Bušove administracije. Založio se Karter i za ukidanje četrdesetogodišnjeg embarga. Buš je deveti američki predsednik koji održava ovaj skoro besmisleni embargo. Ali, Karter zaboravlja da i on spada u tih devet američkih predsednika. Buš je, naravno, rekao da od toga nema ništa dok Kuba ne dobije novu demokratsku vladu, koja će biti izabrana na slobodnim izborima. Nekoliko dana kasnije, na proslavi stogodišnjice kubanske nezavisnosti Buš je “ponudio” Kastru isto što i Karter naručujući “Cuba Libre”.
       Nešto slično dogodilo se i nama. Pred odlazak naše delegacije u Ameriku (Goran Svilanović, ministar inostranih poslova, Zoran Đinđić, premijer Srbije), predsednik Komiteta za spoljnu politiku američkog Senata, senator Džozef Bajden (demokrata), izjavio je da Beograd ne treba da dobije suspenziju američke ekonomske pomoći, jer nije uradio ono što se od njega zahteva. Ovaj nasrtaj na američku spoljnu politiku odbio je državni sekretar Kolin Pauel.
      
       MILAN DAMNjANOVIĆ
      
      
      

Pomoć Jugoslaviji        U Sjedinjenim Američkim Državama jutros (sreda 22. maj) objavljeno je da je odmrznuta ekonomska pomoć Jugoslaviji. Pomoć je suspendovana 31. marta ove godine zbog odbijanja Beograda da u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom. Državni sekretar Kolin Pauel rekao je da je u međuvremenu Beograd poboljšao tu saradnju i da je zbog toga dozvolio nastavak pomoći Jugoslaviji. U prvom trenutku to je samo četrdeset miliona dolara, ali značajnija je podrška koju će Amerika davati Jugoslaviji u međunarodnim monetarnim organizacijama. Prošle nedelje Sjedinjene Države su glasale protiv zajma Jugoslaviji u Međunarodnom monetarnom fondu.        Državni sekretar je naglasio da je on delovao na bazi novih zakona donesenih u Beogradu i novih momenata koji se tiču predaje optuženih Haškom tribunalu. Do ovog veoma značajnog popuštanja zategnutosti došlo je nakon posete srpskog premijera Zorana Đinđića i ministra spoljnih poslova SR Jugoslavije Gorana Svilanovića koji je izjavio da će se, što se tiče Jugoslavije, proces saradnje i dalje nastaviti.