Šef UNMIK-a želi da Beograd plaća dugove, bez prava da učestvuje u prodaji preduzeća, pa će Vlada Republike Srbije na to upozoriti potencijalne strane kupce i međunarodnu arbitražu

      Kosovo je još, pravnim i političkim rečnikom izraženo, sastavni deo Srbije, što se ne može reći za tamošnju imovinu. Vlada Srbije ima ozbiljne primedbe na koncept privatizacije koji je izneo šef UNMIK-a Mihael Štajner, ali se čini da (za sada) niko za to ozbiljno ne haje.
       Srpski ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović neumorno ponavlja da srpska vlada nikad neće prihvatiti ponuđeni koncept privatizacije kosovskih preduzeća. Za pomoć se obratio i Svetskoj banci, ali za sada, izgleda, tamo nema nikoga ko bi ga čuo.
       Kristijan Portman, direktor Svetske banke za Jugoslaviju i koordinator za Evropu i centralnu Aziju, odbio je da odgovori na pitanje NIN-a kakav je stav Svetske banke o konceptu privatizacije na Kosovu koji nudi UNMIK, odnosno da li ova organizacija ima razumevanja za stav Srbije: “Nisam u stanju da dajem bilo kakve ocene dok se tačno ne upoznam šta je ko rekao i šta ko traži, a ja za sada to ne znam”, rekao je Portman. Na pitanje da li je ovaj problem pominjan prilikom njegovih nedavnih razgovora sa jugoslovenskim i srpskim zvaničnicima, Portman je odgovorio odrečno.
       - Smatramo da Svetska banka mora da bude aktivno uključena u koncipiranje privatizacije na Kosovu i Metohiji, najmanje iz dva razloga. Prvo, činjenica je da je Svetska banka učestvovala u stvaranju zakona o privatizacijama u svim zemljama istočne Evrope i čvrsto podržava koncept privatizacije koji se sprovodi u Srbiji. Drugo, između privatizacije u užoj Srbiji i na Kosovu postoji niz povezanih pitanja - garantovani državni dugovi, međusobna dugovanja (naročito ka preduzećima iz centralne Srbije), povezana preduzeća, pogoni na Kosovu u vlasništvu preduzeća iz centralne Srbije”, kaže Vlahović.
      
       Manevar
       Kakav je, dakle, Štajnerov predlog? On želi da od postojećih preduzeća na Kosovu stvori nova, rasterećena starih dugova i dubioza i da ih učini atraktivnim za potencijalne kupce. Novim preduzećima, stvorenim od starih, ostali bi osnovna sredstva i aktiva, a starim bi ostali dugovi.
       - Ovde je reč o čistom pravnom manevru i zakonskoj malverzaciji koja je kažnjiva po međunarodnom pravu”, kaže u razgovoru za NIN Nebojša Mišić, član Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju i rukovodilac sektora za ekonomski razvoj. - Faktički, preduzeća na Kosovu biće stavljena pod stečaj, ali formalno neće. Pitanje je da li UNMIK ima zaista ovlašćenje Ujedinjenih nacija da ovo radi, kaže Mišić. Ali, o tom pitanju nešto kasnije.
      
       Poverioci
       Plan UNMIK-a je da stvori “Kosovo trust agenciju” za prodaju kosovskih preduzeća kojom bi rukovodila tri međunarodna i tri lokalna predstavnika. Od ova tri dva bi bili Albanci (verovatno ministri u vladi Kosova), a jedan predstavnik lokalnih Srba. Nije predviđeno nijedno mesto za predstavnike Vlade Srbije i to je jedna od ključnih zamerki na predloženi koncept.
       - Kako je moguće da nije predviđen predstavnik Srbije, koja je većinski poverilac sa više od 51 odsto vlasništva nad kosovskim preduzećima po osnovu ulaganja? Nekadašnji Fond za nerazvijene uložio je 17 milijardi dolara u kosovska preduzeća, kaže Mišić. On, doduše, nije pominjao da li bi po osnovu ovih ulaganja (pošto su Fond u vreme SFRJ finansirale i druge republike bivše države), sada možda i one mogle da traže deo vlasništva.
       - Agencija nije videla potrebu da uvrsti i predstavnika Srbije, pošto je to u skladu sa Rezolucijom 1244 o lokalnoj samoupravi. Ova se rezolucija bazira na postavljanju direktnih veza lokalne populacije sa novoosnovanom vlašću na Kosovu, a ne na osnivanju novih veza sa republikom ili federacijom, kaže za NIN Donatela Bradić, predstavnik beogradske kancelarije UNMIK-a.
       Ministar za privredu i privatizaciju u Vladi Srbije Aleksandar Vlahović izneo je niz primedbi na predloženi koncept privatizacije preduzeća na Kosovu i do 10. maja (koji je određen kao rok) uputio ih Mihaelu Štajneru. Glavne primedbe svode se na osnovnu - da je “koncept privatizacije koji UNMIK predlaže za Vladu Srbije neprihvatljiv, pošto poverioce stavlja na poslednje mesto”. Primenjuje se princip ponovnog rađanja preduzeća, odnosno stvaranja novih firmi bez ikakvih obaveza, pa tek na kraju, ako eventualno ima privatizacionih prihoda, namiruju se poverioci.
      
       Dugovi
       Normalno bi bilo obrnuto, smatra Vlahović - da se konstatuje činjenica da su kosovska preduzeća uglavnom pred bankrotstvom ili su već bankrotirala, pa dakle poverioci u procesu stečaja ili likvidacije moraju da vode glavnu reč i da se pitaju da li žele da ostvare nad njima neki vlasnički interes. Tek na kraju moglo bi se razmišljati o prodaji ostataka preduzeća. “Oformili smo komisiju na čijem je čelu Nebojša Čović, ja sam njegov zamenik i sad očekujemo poziv Mihaela Štajnera da učestvujemo u doradi koncepta”, kaže Vlahović.
       Za razliku od Vlahovićevog insistiranja na bankrotstvu kao najboljem načinu za privatizaciju, UNMIK-ov pristup je da se preduzeća spasu od daljeg čerupanja vrednosti koje su tamo preostale posle 1999. godine, kaže Donatela Bradić. “Taj princip likvidacije ili stečaja je sudski proces koji bi trajao prilično dugo, s obzirom da bi se našla i vrlo diskutabilna potraživanja. Ključna primedba na naš koncept, da ne uzima potraživanja kao prioritet, istinita je. Međutim, potraživanja nisu isključena - novac koji se dobije od privatizacije, ‘čuva’ se u Kosovo trust agenciji i kad dođe vreme za poravnanje, ona se isplaćuju”, kaže Bradić.
       Kad će to vreme da dođe, neizvesno je. To se nigde eksplicitno ne pominje, jer niko ne želi javno da prejudicira politički ishod ove situacije. “Ta prava neće biti zaboravljena ili prekršena, samo se poravnanje između Kosova i ostatka Srbije zamrzava u ovom momentu”, napominje Bradić.
       “Pitanje je po kom pravnom osnovu će UNMIK prodavati preduzeća na Kosovu. Tražimo da se prodaju one firme u kojima su raščišćeni dugovi po srpskom zakonu o privatizaciji, a da ona preduzeća koja imaju veće dugove od vrednosti osnovnih sredstava prođu kroz redovnu stečajnu proceduru. Onda će Srbija da stane iza toga, naravno pod uslovom da naš predstavnik sedi u ‘trustu’”, kaže Nebojša Mišić, inače i član vladine novoosnovane komisije za privatizaciju na Kosovu.
       Kad je reč o diskutabilnim potraživanjima, i tu postoji rešenje - Vlada Srbije predlaže rok od dva meseca da se sva potraživanja prijave, a potom bi međunarodno veće utvrdilo njihovu verodostojnost. Neosnovana bi se odbacila, a stvarna bi se namirila iz stečajne mase. Među osnovana potraživanja svakako bi spadao dug prema međunarodnim poveriocima, Svetskoj banci i Pariskom klubu, na primer, koji sada Jugoslavija otplaćuje zajedno sa kosovskim delom.
       “Od celokupnog duga Jugoslavije prema Svetskoj banci od 1,7 milijarde dolara, dug Kosova je 404 miliona dolara. Postoji još i dug prema Pariskom klubu, oko 13 odsto odnosi se na Kosovo, ali još nismo razgovarali o toj temi”, kaže Donatela Bradić.
       Prihvatamo da otplaćujemo ovaj dug, ali da se on prizna kao naša investicija, precizira Mišić.
       Kako sada stoje stvari, teško da će predstavnici Vlade Srbije dobiti šansu da se sa Štajnerom ubeđuju oko ovih zahteva. Donatela Bradić kaže da i kosovska i srpska vlada imaju pravo da izraze svoja mišljenja, koja Štajner ne mora da prihvati - on ima diskreciono pravo da odluči sam.
       “Razmotrićemo primedbe Vlade Srbije, ali očekujemo da će uredba o prodaji preduzeća da stupi na snagu do kraja maja. Neke primedbe će moći da se uključe; recimo, sitne promene koje se uklapaju u UNMIK-ov postojeći koncept. Do kraja maja Mihael Štajner će ovaj koncept potpisati i izdati kao zvaničan dokument”, kaže ona.
      
       Ovlašćenja
       Srpska vlast, ipak, smatra da Štajner uopšte nema ovlašćenja da prodaje imovinu po Kosovu. “Po Rezoluciji 1244 misija na Kosovu ima pravo da upravlja, ali nismo videli saglasnost Ujedinjenih nacija da on prodaje tu imovinu. Ne sumnjamo da će Mihael Štajner to na kraju pribaviti, pošto saglasnost sad mora po svaku cenu da dobije, ali insistiramo da nam osim svoje usmene tvrdnje kako ima ovlašćenje, taj dokument prezentira napismeno”, kaže Mišić.
       Na direktno pitanje da li Mihael Štajner ima mandat od Ujedinjenih nacija da prodaje preduzeća na Kosovu, ili samo da njima upravlja (za sada formalno do 2004. godine, ali uz izvesnost da se mandat produži), Donatela Bradić nije dala direktan odgovor: “Ova uredba bila je jedna od najtežih u zakonodavstvu UNMIK-a otkad je započeo rad. Razlog je taj koji ste naveli, da bi UN bile pokrivene, da se sutra na sudu ne bi pokrenuo postupak. Ova uredba je pravno pokrivena, što znači da ne krši nikakve međunarodne zakone. Vlast u Beogradu ima legitimno pravo da se obrati Savetu bezbednosti ili pravnoj službi UN i o tome sa njima raspravi. Imali smo široke konsultacije pre nego što je finalna verzija Uredbe napravljena. Taj deo zakona imao je veliku podršku, pre svega
       Stejt departmenta. Pretpostavljam da tu postoje neke nesuglasice, ali je dobijen veliki međunarodni konsenzus da ta uredba tako prođe”, kaže Donatela Bradić.
       Verovatno računajući baš na te nesuglasice, i vlast u Beogradu ima svoju strategiju: “Ova odluka nije doneta politički, nego lobistički. Zato ćemo potencijalnim kupcima preduzeća na Kosovu unapred da kažemo da rizikuju da idu pred međunarodnu arbitražu, jer će poverioci jednog dana da se pojave sa svojim potraživanjima. Zainteresovani kupci biće upoznati da srpska vlast iza toga ne stoji i neće priznati takav vid privatizacije. Sumnjam da će se ijedan ozbiljan kupac pojaviti. Jasno je da UNMIK očekuje da se kao kupci pojave Albanci, ali će time da ozakone pranje novca i praktično javno pokazati šta im je cilj. Kako će cena pod ovakvim uslovima da bude znatno niža, to znači pljačku albanskog naroda”, kaže Nebojša Mišić.
      
       Međaš
       On prihvata primedbu da bi ovaj poslednji argument mogao zvučati demagoški, ali samo uslovno - obrazovanima među njima (a takvih nije malo, tvrdi Mišić) postaće jasno da će ovako dobiti mnogo manje novca, nego kad bi Srbija stala iza tog posla. Kad se ima u vidu politička (ali i finansijska) konstelacija snaga u pokrajini, veliko je pitanje koliko će njih smeti da to svoje opažanje javno objasni sunarodnicima. Osim toga, ono što albanska strana pominje kao svoja potraživanja su hiljade penzija koje se ne isplaćuju, oprema odneta prilikom povlačenja juna 1999. i ranije, kao i šteta koju su civilima načinile vojska i policija.
       Prema računici kojom operiše UNMIK, na Kosovu ima oko 350 preduzeća viđenih za privatizaciju, odnosno prodaju. Veliko je pitanje da li će se poklopiti Štajnerovi spiskovi sa spiskovima srpske vlade. “Ako se bude vratilo na stanje iz 1989. godine, što UNMIK planira, ništa nam se neće poklopiti, jer se odmah postavlja pitanje šta će biti sa preduzećima koja su osnovana posle toga. Kako sad UNMIK može da prodaje, recimo, pogone koje su otvarali ‘Bambi’, PKB, ‘Sartid’, ‘21. maj’”, kaže Mišić.
       “Moraćemo da gledamo od slučaja do slučaja, s obzirom da je UNMIK preuzeo pravni osnov iz 1989. godine i da je prema tumačenju Rezolucije 1244 sve što se promenilo u međuvremenu, neispravno”, primećuje Donatela Bradić.
       Mada niko eksplicitno ne objašnjava zašto je baš 1989. godina uzeta kao “kamen međaš”, uočljivo se poklapa sa Miloševićevim svojevremenim početkom “rešavanja” kosovskog problema.
       “UNMIK izgleda nije shvatio da se vlast u Beogradu promenila i da se odluke ipak donose u Vladi Srbije”, kaže Nebojša Mišić.
       Vlada Srbije i Koordinacioni centar za Kosovo planiraju da mu pomognu da to shvati, i to na prilično radikalan način - paralelno sa UNMIK-ovim oglasima o prodaji kosovskih preduzeća u svetskim časopisima, Vlada Srbije će platiti kajrone koji potencijalne kupce odvraćaju od kupovine. Drugo, angažovaće uglednu svetsku advokatsku kuću koja će pred međunarodnom arbitražom raspraviti sa pravnom službom Ujedinjenih nacija čija je zapravo imovina na Kosovu i ko, dakle, ima pravo da je prodaje. U srpskoj vladi tvrde da administrator za Kosovo Mihael Štajner u ovoj priči igra na ivici žileta.
      
       BILjANA STEPANOVIĆ
       SVETLANA ĐURĐEVIĆ-LUKIĆ