(“Sudbina podunavskih Švaba u Vojvodini”, NIN br. 2679)

      Ja sam jedan od onih Švaba o kojima ste pisali. Pobegao sam iz svog sela Banatskog Despotovca 1944. godine. Došli smo u Beč, u Austriju. Rusi su okupirali ovaj grad a ja sam sledeće godine počeo da studiram medicinu u Gracu, u engleskoj okupacionoj zoni. Početkom 1951. godine diplomirao sam i 1952. sam se sa roditeljima, koji su preživeli koncentracioni logor u Knićaninu i ženom koju sam našao u Gracu, iselio u Ameriku.
       Vidim da ste sada odlučili da opišete našu tragičnu sudbinu. Međutim, ono što se nama dogodilo, više se ničim ne može promeniti. Sada je vreme da gledamo u budućnost, i da zaboravimo ovu tužnu prošlost. Mi sa naša tri sina, koji su Amerikanci, sada živimo srećno, iako smo daleko od našeg rodnog mesta.
      
       DR PETER KOLINGER,
       rodom iz Knićanina