(“Idem ili ostajem”, NIN br. 2681)

      Ljubitelji košarke, konkretno oni koji prate TV prenose, sa dolaskom g. Šarenca na mesto komentatora, saznali su sve ono što sami nisu znali, ili im drugi komentatori nisu rekli. Saznali su veoma detaljne podatke o igračima (godište, početak i nastavak karijere, visina, pozicija u timu, status u raznim reprezentativnim selekcijama, ili perspektive u odnosu na jugoslovensku reprezentaciju, realno sagledavanje eventualnog odlaska u Evropu ili u NBA...). Zatim, saznali smo sve u vezi sa samom igrom (vrste odbrane: “zona”, “čovek na čoveka”; šta su to “koraci” i “tri sekunde u reketu”), uočili smo kultivisan odnos prema trenerima (uz dopunske podatke i o njihovim karijerama), isti takav odnos prema protivnicima i njihovim (trenutnim) problemima u toku meča, a prija nam konstruktivan i sadržajan dijalog sa stručnim konsultantom, bez ikakvih pretenzija da svoj stav ili mišljenje stavi iznad njegovog...
       Drugim rečima, da se izrazim u žargonu: “Brate, najbolji si!” i kao takav, verujem da će posle “nultog” dana u septembru, kada svi, navodno, dobijaju otkaz na RTS-u, pa ih, onda - po potrebi - pozivaju, g. Šarenac biti pozvan već “sutradan”. Ako se ostvari ova moja lepa želja, molim ga da mi već “prekosutra” javi broj svog mobilnog telefona, kako bih, odmah posle utakmice koju završava rečenicom: “Ostanite uz nas..., Ostanite uz programe RTS-a”, mogao da ga zovnem i zamolim da mi odobri da odgledam nešto što sam već planirao na preostalih 25 kanala na svom televizoru.
       Sve u suprotnom, ili ne daj bože negativnog odgovora, ličilo bi na “jednoumlje” u stilu: “Ja sam RTS Gospod bog tvoj i nemoj imati drugih TV bogova osim mene!”
       Uveravam ga da će definitivnim odustajanjem od tog poziva, u kome je gotovo nedostižan, još više popraviti svoj ionako visok rejting!
      
       STANIŠA B. JOVANOVIĆ,
       Beograd