Konsultant programa za pomoć i podršku izbeglima i raseljenima Grupe 484 Elina Multanen govori o pravnom položaju raseljenih sa Kosova

      Elina Multanen doktorirala je na temu “Politika britanske vlade prema Rusima izbeglim nakon Oktobarske revolucije”. Pre više od godinu dana došla je iz Finske u Beograd, i svoje znanje i iskustvo stečeno dugogodišnjim istraživačkim radom, uložila u projekat informativne pomoći raseljenima sa Kosova koji sprovodi Grupa 484.
       - Projekat se bavi pružanjem informacija raseljenima u osam kolektivnih centara na teritoriji Beograda. Finansira ga FRESTA, a inicirali su ga sami korisnici, zanimajući se za pitanja sigurnosti, političku situaciju na Kosovu, situaciju u mestima iz kojih su prognani, mogućnostima za povratak i zapošljavanje. Naša iskustva govore da se do pravih informacija sa Kosova veoma teško dolazi, naročito u opštinama kao što je Suva Reka, gde više ne žive Srbi.
       Želeli smo da ustanovimo potrebe naših korisnika za informacijama i da vidimo kako možemo da im pomognemo. Kako je projekat napredovao, počeli smo da im pomažemo i praktično, pribavljanjem ličnih dokumenata i prepisa posedovnih listova. Postoji velika potreba za rešavanjem konkretnih pravnih problema. Nemamo kapacitet da se time bavimo, pa raseljene upućujemo onima koji mogu da im pruže tu vrstu pomoći.
       Raseljeni se od izbeglih razlikuju ne samo po statusu, već i po specifičnim problemima sa kojima se suočavaju.
       Njihovi problemi mogu se podeliti u dve velike grupe: problemi u mestu gde trenutno borave i problemi koji se tiču Kosova i mogućnosti za povratak. Najteže im je pomoći u rešavanju materijalnih problema. Nemaju stalne prihode, ne primaju penzije i plate, jer nisu prošli kroz odgovarajuću proceduru. Postoje problemi i u vezi sa evidencijom godina službe i uplaćivanja staža. Neki od njih nemaju radne knjižice, bilo zato što su ostale na Kosovu ili što nisu zaključene. Oni nisu zvanično nezaposleni, ne mogu da se prijave Zavodu za zapošljavanje i nemaju pravo na socijalnu pomoć. Jedan broj njih ne zaključuje radne knjižice i ne prijavljuje se birou nadajući se da će im prethodni poslodavac uplatiti penzijsko-invalidsko osiguranje. U većini slučajeva to nije istina i oni će ostati bez nekoliko godina plaćenog staža.
       Jedan od osnovnih problema je i nedostatak ličnih dokumenata. Reč je o dokumentima koja su ostali na Kosovu i o dokumentima koja mogu da se izvade u Srbiji. Pomažemo im u nabavci ličnih dokumenata iz matičnih ureda u egzilu, odnosno kancelarija koje su sa Kosova izmeštene u centralnu Srbiju. Oko 100 ljudi dobilo je lična dokumenta uz našu asistenciju.
       Dokumenta koja pribavljate raseljenima, omogućavaju im da otpočnu rešavanje problema svojine.
       - Raseljeni sa Kosova ne uživaju pravo svojine, iako mnogi od njih imaju nepokretnosti na Kosovu. Trudimo se da im pomognemo tako što ih upućujemo u aktivnosti koje je moguće preduzeti i kome da se obrate. Iformisali smo ih o radu HPD-a (Direkcija za stambena i imovinska pitanja) i kategorijama slučajeva koji potpadaju pod njihovu nadležnost. Takođe, pomogli smo im da nabave prepise posedovnih listova iz kosovskog katastra izmeštenog u Kruševac.
       HPD ima potpunu nadležnost za rešavanje svojinskih sporova u vezi sa nekretninama na Kosovu. Doskoro su imali kancelarije samo na Kosovu i za raseljena lica nealbanske nacionalnosti bilo je teško da podnesu zahtev za povraćaj. Početkom ove godine HPD je otvorio kancelarije u Srbiji i Crnoj Gori. Zahtevi za povraćaj podnose se do 31. decembra 2002. godine. Pravo svojine ne može se izgubiti, ali ukoliko zahtev ne bude podnet u roku, gubi se pravo na posebnu proceduru za povraćaj pred HPD-om. Za takve slučajeve biće nadležni lokalni sudovi.
       Smatrate li da je povratak na Kosovo održiv?
       - Za povratnike treba obezbediti odgovarajući smeštaj, zaposlenje, školovanje na maternjem jeziku, zdravstvenu zaštitu. Obnova objekata je veliki poduhvat koji zahteva mnogo novca i vremena. Novac za rekonstrukciju nije jedini problem. Potrebno je da postoji i volja svih ljudi koji žive na Kosovu da podrže povratak. Potrebno je mnogo rada na pomirenju, toleranciji, interetničkom dijalogu. Tu treba da asistiraju međunarodne i lokalne, nevladine i međuvladine organizacije.
       Raseljenima je vrlo važno rešavanje pitanja nestalih i kidnapovanih lica. Još uvek se ne zna sudbina 3 500 lica različitih nacionalnosti koja su nestala na Kosovu. Ovaj problem treba da bude što hitnije rešen uz angažovanje policije UNMIK-a, drugih međunarodnih organizacija i celog društva. Policija UNMIK-a je zatrpana slučajevima, kao i HPD, imaju stalnu opstrukciju u vidu manjka sredstava i ljudstva i potrebna im je bolja organizaciona struktura. HPD je do sada rešio samo nekoliko slučajeva, i to ide veoma polako. Ponekad protok informacija nije najbolji, a postupak donošenja odluka je nerealno dugačak.
       Gde jugoslovenske vlasti greše kada je u pitanju kosovska kriza?
       - Važno je da postoji jasna vizija i strategija onih koji donose odluke. U ovom trenutku izgleda kao da vlasti zaobilaze problem raseljenih sa Kosova, jer je to vrlo osetljivo političko pitanje. Izbegavanjem problema, neizjašnjavanjem o planovima i nepostojanjem strategije, sprečavamo raseljene da se bore za trajno rešavanje njihovih problema. Oni ne znaju da li da se vrate ili da ostanu, šta da rade sa svojim životima. Bilo bi vrlo važno da se vlasti zauzmu za njih, i međunarodna zajednica i autoriteti na Kosovu i u Srbiji. Napor mora biti zajednički, jer bez saradnje neće biti rešenja.