Fond za humanitarno pravo (FHP) regionalna je nevladina organizacija za ljudska prava i međunarodno humanitarno pravo sa kancelarijama u Beogradu, Novom Sadu, Prištini, Prizrenu i Podgorici. Jedna od osnovnih aktivnosti FHP-a je istraživanje povreda ljudskih prava i humanitarnog prava izbeglica i interno raseljenih lica, analiziranje pravnih i faktičkih uslova za njihovu repatrijaciju ili integraciju u lokalnu zajednicu, objavljivanje nalaza i preporuka. Pravnici i advokati FHP-a pružaju pravnu pomoć izbeglicama i raseljenim licima u postupcima vraćanja stanarskog prava, ostvarivanja prava na penziju, dobijanja ličnih dokumenata u BiH, Hrvatskoj i na Kosovu i zastupaju ih pred sudovima u Srbiji i Crnoj Gori.
       U junu i oktobru 1995. godine, FHP je objavio dva izveštaja o teškim kršenjima Konvencije UN o statusu izbeglica u Srbiji: Mobilizacija izbeglica: Prinudno vraćanje izbeglica (“Pod lupom”, br.18, jun 1995) i Prava izbeglica: Vraćanje, proterivanje i kažnjavanje izbeglica (“Pod lupom” br. 20, oktobar 1995).
       Tokom 1996. i 1997. godine FHP je podneo tužbe u ime 708 srpskih izbeglica iz Hrvatske i Bosne koje su pripadnici policije Srbije protivpravno lišili slobode posle hrvatske ofanzive “Oluja” i nasilno uključili u vojne jedinice Srba iz Krajine i Bosne. Ovim tužbama izbeglice traže od Republike Srbije da im isplati pravičnu novčanu naknadu na ime nematerijalne štete usled pretrpljenog duševnog bola zbog povreda ugleda, časti, dostojanstva i pretrpljenog straha. Do sada su donesene tri pravosnažne presude. Na osnovu inicijative FHP-a, Vrhovni sud Srbije je krajem prošle godine izmenio svoje pravno shvatanje o stepenu odgovornosti države za štetu koju su izbeglice pretrpele prisilnom mobilizacijom. Vrhovni sud Srbije ustanovio je da je Republika Srbija odgovorna za celokupnu štetu nanesenu prisilno mobilisanim izbeglicama. Niži sudovi su se do tada rukovodili ranijim stavom Vrhovnog suda Srbije da je država odgovorna samo za štetu nastalu do predaje izbeglica oružanim formacijama krajiških i bosanskih Srba. Novi stav Vrhovnog suda predstavlja značajnu moralnu satisfakciju svim prisilno mobilisanim izbeglicama za pretrpljene patnje, bolove i poniženja.
       Fond za humanitarno pravo je primio i uputio ombudsmanu za ljudska prava Bosne i Hercegovine preko 11000 žalbi zbog oduzimanja stanarskog prava izbeglicama, što je uticalo na izmene stambenog zakonodavstva BiH i donošenje u aprilu 1998. godine Zakona o izmenama i dopunama Zakona o napuštenim stanovima. Nakon donošenja ovog zakona, preko 2 000 izbeglica iz BiH je uz pomoć FHP-a pokrenulo postupak za vraćanje stanarskog prava.
       Oko pet odsto izbeglica u Srbiji još živi u kolektivnim centrima. FHP posebnu pažnju posvećuje praćenju položaja ove najugroženije i najosetljivije kategorije izbegličke populacije. Istraživači i pravnici FHP-a posetili su 190 izbegličkih kampova širom Srbije, razgovarali sa više od 3 000 izbeglica i pružili im pravnu pomoć u postupcima ostvarivanja prava pred sudovima ili upravnim organima u zemlji porekla ili u Srbiji.
       Raseljenim licima sa Kosova FHP pruža pravnu pomoć u postupcima zaštite imovine na Kosovu, kao i u postupcima regulisanja statusa u Srbiji (penzije, dobijanja izvoda iz javnih registara, različite vrste upravnih postupaka itd). Posle uspostavljanja međunarodne civilne uprave na Kosovu, FHP je prikupio podatke o preko 4 000 slučajeva kršenja prava na imovinu nealbanaca, odnosno interno raseljenih lica na Kosovu.