Veliki broj nekadašnjih “bosova” u društvenim preduzećima, od kojih su mnogi proveli izvesno vreme na “službenom putu” iza rešetaka, koristeći nove veze i staro iskustvo, sada imaju privatni biznis

      Odlukom nadležnog suda, nekadašnji direktor Korporacije “Trajal” iz Kruševca, Milutin Lević, trebalo bi da se vrati na svoju nekadašnju dužnost, pošto je sud procenio da je gospodin Lević nezakonito smenjen, odlukom kriznog štaba DOS-a, formiranog neposredno posle petooktobarskih “gibanja” 2000. godine.
       Protiv ovog, nekada istaknutog člana Izvršnog odbora SPS-a i neprikosnovenog “bosa” čitavog kruševačkog kraja paralelno se vodi krivični postupak po osam krivičnih prijava koje potpadaju pod privredni kriminal. Gospodin Lević je tokom proleća prošle godine proveo izvesno vreme na “službenom putu”, ovoga puta iza zgrade kruševačke opštine, u Okružnom istražnom zatvoru. U međuvremenu, “kriznog direktora” smenio je sasvim treći čovek, a krivični postupak se otegao do u nedogled.
      
       Proces
       Prema podacima MUP-a Srbije, u periodu od januara prošle godine do marta ove, odeljenje za suzbijanje privrednog kriminala republičkog MUP-a evidentiralo je postojanje
       14 614 krivičnih dela u oblasti privrede. Krivične prijave podnete su protiv 9 426 lica, dok je 887 lica, poput pomenutog direktora bilo u pritvoru, po mesec i više dana.
       Mediji u Srbiji, oslobođeni stega prethodnog režima, svoj tiraž i popularnost, zasnivali su u dobroj meri na obelodanjivanju privrednih afera, lopovluka i drugih marifetluka direktora koji su rastakali društvenu imovinu, a zauzvrat verno služili Slobodanu Miloševiću. Novinari su se prosto utrkivali ko će više iz svoje sredine “smestiti” što više bivših direktora iza brave.
       Gotovo dve godine od pada bivšeg režima i najava da će svi oni koji su se na bilo koji način ogrešili, odgovarati, gotovo da nema nijedne pravosnažne sudske presude, kada je o privrednim malverzacijama reč. Mnoge krivične prijave su u međuvremenu povučene, zbog nedostatka dokaza ili zato što je sud utvrdio da su neosnovane. Veliki broj nekadašnjih “bosova” u društvenim preduzećima, sada imaju privatni biznis, koristeći nove veze i “iskustvo” stečeno u društvenim firmama. Preduzeća, čiji su direktori “dobili nogu” sada uglavnom tavore, pa se radnici sa setom sećaju njihove “strahovlade”, jer su se bar neke plate primale.
      
       Policija
       U međuvremenu posvađani DOS-ovci okrivljuju jedni druge zbog neispunjenih predizbornih obećanja, da će svako odogovarati za nedela koja je učinio.
       - U pitanju je jedno od neispunjenih predizbornih obećanja DOS-a. Zna se ko za to treba da snosi odgovornost - direktan je Dušan Budišin, visoki funkcioner DSS-a.
       - Prave adrese su ministarstva pravde i policije - nastavlja Budišin - DSS je prvi predlagao i zakon o lustraciji, tako da se ne bi moglo dogoditi da ljudi koji su radili nečasne stvari nakon dve godine ponovo plivaju po površini.
       Gordana Čomić, potpredsednik Demokratske stranke odgovara da je reč o društvenom procesu, a on podrazumeva izgrađivanje institucija:
       - Tačno je da su se ljudi iz bivšeg režima bogatili tuđim parama. Ali da bi te ljude pozvali na krivičnu odgovornost, moramo imati izgrađen sudski sistem i tužilaštvo - smatra ona.
       U policiji odgovaraju da su oni svoj deo posla savesno i svojski odradili, potkrepljujući to gorenavedenim brojkama.
       - Naša služba radi svoj posao, onako kako to nalaže zakon. Broj otkrivenih privrednih prestupa to najbolje ilustruje. Nije na nama da ocenjujemo rad sudova i tužilaštva, jer smatramo da svako treba da radi svoje. Siguran sam da je broj učinjenih prestupa u periodu koji je za nama i mnogo veći, ali u nedostaku kadrova i još mnogo drugih pretpostavki i ovo što smo učinili je zadovoljavajuće - kaže Miodrag Vuković, pomoćnik Uprave za suzbijanje privrednog kriminala MUP-a Srbije.
       Ministar pravde Vladan Batić je nedavno i sam konstatovao da je osnovni problem u tome što postoji opstrukcija kadrovskim promenama u pravosudnim organima. Za to je, naravno optužio stranačke kolege iz suprotnog tabora DOS-a, dakle DSS-a.
      
       Sudije
       U tužilaštvima i sudovima opšta je konstatacija da su zatrpani predmetima, ali i da sadašnji Zakon o sudskom postupku omogućava razvlačenje sudskog postupka do u nedogled.
       - Praktično, onaj kome se sudi za neki od oblika privrednog prestupa ima na raspolaganju mali milion načina da sudski postupak opstruira, da ga odlaže, da sudski postupak usmerava u pravcu koji njemu odgovara - kaže za NIN jedan iskusni sudija beogradskog Okružnog suda.-Sudovi nemaju kvalifikovane veštake koji bi efikasno, ali i precizno mogli da daju vrednosne sudove u pojedinim predmetima. Da budem iskren, čak i kada je potpuno očigledno da je neko od okrivljenih zaista opljačkao društvenu imovinu, mi nismo u prilici da to valjano i na pravni način obrazložimo i sankcionišemo.
       Umesto predizborno obećanih “zasluženih” kazni, vlast se za sada “ispomogla” Zakonom o ekstraprofitu. Činjenica je da je, za sada, naplaćena daleko manja suma novca nego što je prvobitno planirano. U javnosti se već odomaćilo mišljenje da taj zakon predstavlja svojevrsni “oprost privrednih grehova” u prethodnom periodu. Čak i iz vlasti priznaju da je i on bio primenjivan selektivno. Neki otvoreno priznaju nemoć prinudnog državnog aparata da obezbedi naplatu.
      
       Rotacija
       Posle neuspeha Zakona o ekstraprofitu aktuelan je zakon o lustraciji, kojim bi se pripadnicima bivšeg, Miloševićevog režima, koji su se ogrešili o zakonske norme, onemogućilo obavljanje bilo kojih društvenih funkcija u budućnosti. O tome da li će taj, budući zakon važiti i za one koji su potkradali društvenu imovinu, za sada nema ni napomena.
       Savetnik u republičkom MUP-u i član G 17 plus, Božidar Prelević, pak smatra da je slika koju stvaraju mediji i javnost o nesposobnim sudovima i tužilaštvima prilično jednostrana.
       - Umesto promena, dobili smo rotaciju, reciklažu ljudi. Zbog toga nema izmene strukture sudstva, policije i tužilaštva u odnosu na prethodni režim. Kada se stvari svedu na pravu meru, ostaje dilema da li ovi prethodni i nisu bili tako loši, kako ih sadašnja vlast predstavlja ili su pojedinci iz sadašnje vlasti imali nekakvih koristi od prethodnog režima, pa se sada može govoriti o zaštitnicima koji su pripadali ili finansirali Miloševićevu vlast. Nisam siguran da se radi samo o neefikasnosti pravosuđa. Jednostavno, isti ljudi u istim sistemima ne mogu da daju više. Za suđenje su potrebni dokazi, ne bih polagao previše na izjave političara, oni se pre podne pljuju, a po podne sede u kafani i pevaju zajedno. Slažem se da je za dobar deo ljudi koji su pripadali bivšem režimu mogao biti prikupljen priličan broj dokaza, ali uporedo s tim treba vršiti i sistemske promene u pravosuđu - objašnjava Prelević.
       Direktor Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja Dobrivoje Radovanović, uz prihvatanje argumentacije da su nove vlasti nasledile prilično glomazan, neefikasan i korumpiran sudski sistem u kojem nepotrebno dugo traje pretkrivično i krivično gonjenje, smatra da se greši i u samom pristupu.
       - Meni se čini da naše vlasti žele da natovare pripadnicima bivšeg režima što više krivičnih dela. Umesto toga, treba podizati optužnice za dela koja su lako dokaziva, a potom, ukoliko ima dokaza, dodavati nova. Ovako sve liči na kompromis ili strah novih vlasti. Govorim o mogućnosti, da se, ne daj bože ovi stari vrate na vlast, pa nova garnitura zazire da bi bila i sama gonjena ukoliko pretera sa procesima protiv Miloševićevih sledbenika - kaže Dobrivoje Radovanović.
       Gordana Čomić ističe da je svesna toga da se u javnosti pojavljuje dilema da li su predizborna obećanja bila priča za jednokratnu upotrebu ili su nove vlasti napravile neku vrstu dogovora sa starim strukturama i kriminalizovanim krugovima.
      
       Rizik
       - Mi smo svesni toga i jasno nam je da postoji mogućnost da ono što se događa može biti protumačeno kao nekakav dogovor sa pripadnicima bivšeg režima. To je ogroman rizik za nas koji hoćemo da unesemo i ličnu odgovornost za obećanja koja su data građanima. Ali, to je proces izgradnje institucija i samo tako ova zemlja može dobiti vlast kakvu zaslužuje. Ja ću se složiti kao građanin da su mnogi ljudi iz bivšeg režima počinili zloupotrebe, ali je za sud validno samo ono što se dokaže - kaže potpredsednica DS.
       Svaka politička promena kod nas donosila je i tektonska pomeranja u oblasti privrede. Još u vreme Josipa Broza Tita, svaki politički zaokret imao je kao nusposledicu “seču direktora”. Starijima je u pamćenju ostao čuveni obračun sa “tehnokratama” u privredi početkom sedamdesetih, kada je privredni vrh Srbije ostao bez oko 6 500 privrednih kadrova. Tada je to, u stvari, bio uvod u totalno samoupravljanje i donošenje Zakona o udruženom radu. Miloševićeva antibirokratska revolucija donela je populizam, pa su nepodobni direktori menjani “događanjem naroda” u fabričkim krugovima. Recept DOS-a posle 5. oktobra, bili su krizni štabovi.
       - Svako menjanje vlasti i opšte političke promene donose promene i u privredi. Normalno je da to personalno pogađa najpre one koji su bili na rukovodećim i u upravljačkim strukturama. Pitanje je samo koliko se takve promene sprovode putem zakona i koliko je vlast dosledna u njegovoj primeni. Po tome se demokratski režimi bitno i razlikuju od drugih - kratko zaključuje Srbobran Branković, direktor agencije “Medijum indeks - Galup internešenel”.
      
       LJUBIŠA POPOVIĆ