NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Drugačija publika

       NAGRADE:Najbolja savremena drama prikazana na 47. Sterijinom pozorju je “Doktor šuster” Duška Kovačevića, a najbolja predstava “Čudo u Šarganu” Ljubomira Simovića u izvođenju Ateljea 212. Dejan Mijač osvojio je Sterijinu nagradu za režiju iste predstave, Bojana Nikitović za kostime, a Ivan Klemenc za scenski pokret. Jedna od šest glumačkih Sterijinih nagrada pripala je Aniti Mančić u ulozi Ikonije iz Šargana. Isti broj nagrada odnelo je i somborsko pozorište: Kokan Mladenović za dramatizaciju, Marija Kalabić za scenografiju, Zoran Hristić za muziku, zatim nagradu Okruglog stola kritike, a Saša Torlaković nagrađen je za nekoliko uloga u “Opsadi crkve Svetog Spasa”. Sterijine nagrade poneli su i Rade Marković (pukovnik Z u “Pandorinoj kutiji”), Vuk Kostić (Milorad Vučić u “Velikoj drami”), Srđan Grahovac (Ćano iz predstave “Otpad”) i Gašper Tič (Baja u “Bubi”). Sterijinu nagradu za pozorišnu kritiku dobio je Vladimir Stamenković, stalni pozorišni kritičar NIN-a, za tekst o predstavi “Paviljoni” sa prošlogodišnjeg Pozorja, a Sterijina nagrada časopisa “Scena” za teatrologiju dodeljena je dr Petru Marjanoviću za knjigu “Pozorište ili usud prolaznosti”.
      
       ZVIŽDUCI: “Ipak, hvala vam”, obratila se Mira Banjac sa knedlom u grlu prepunoj dvorani, posle jedne od svojih najtežih uloga. Dok je kao predsednica žirija 47. Sterijinog pozorja prozivala dobitnike da prime nagrade, publika u Srpskom narodnom pozorištu je uz aplauze - zviždala. Bez pardona. Počelo je iz dubine sale pri pojavi nagrađenih iz predstave “Čudo u Šarganu” Ateljea 212 i obuzelo celu dvoranu. Zviždalo se i Dejanu Mijaču, koji je baš u toj sali, hodao i po trnju i ka zvezdama u svojoj dugoj i hvale vrednoj rediteljskoj karijeri. I kako su zvižduci postajali žešći i aplauzi su bivali frenetičniji. Kao da je cela sala i zviždala i aplaudirala istovremeno. Kad je reč (podosta reči, referat!) uzeo Branislav Lečić, stvar je pukla. Glumac u ministru se nekako snašao replicirajući da je “i to demokratija” prekinuvši govor pred sve nestrpljivijom publikom. I to pred “jednom tradicionalnom, odmerenom i obrazovanom pozorišnom publikom Novog Sada”, kako je ekipa istog tog “Čuda u Šarganu” naziva u saopštenju kojim, neko veče pre toga, odbija da učestvuje na Okruglom stolu kritike kao i na sve razgovore “van scene”. Njihovo pismo o dobrim namerama se poziva na nužnost promena i to “ovde i sada” jer “kasnije nas neće biti”.
      
       KOMENTARI:Moralni gest, poza ili mrz prema festivalskim smatranjima i smaranjima, svejedno. Zašto je to publiku, ili mangupe u njenim redovima, toliko taklo? Ali i one druge, koji su u tome čuli-videli vruće političke parole, pa su digli pogled prema Pozorju do kojeg su pre toga držali kao do lanjskog snega. Dotle na Pozorju nije bilo nikakve frke, čak ni u granicama dozvoljenog. Na prošlom je svojim performansom otvaranja festivala, alternativno “Duplo dno” pokušalo makar da “devojci sreću kvari”, a pala je i jedna lažna dojava podmetnute bombe. Da li je potez Ateljea u tom “zločinu nečinjenja” ličio na bojkot Pozorja do kojeg, takvog kakvo je, nikome nije stalo ili je povredilo one koji za (takvo) Pozorje ne snose odgovornost? Ako takvih ima. Tek, Pozorje na kojem se najviše zalagalo i zaklinjalo u promene, završilo se time. Promenom u publici.
       Jer, ako je u slučaju Žarka Lauševića pucalo vreme, ovde je vreme - zviždalo.
      
       ZAGA RADOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu