NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Nema veštačkih rešenja

Povratak mora da bude individualan. Insistiranje da se na Kosovu stvori prazan prostor i da se tu prosto uguraju ljudi je pogrešno. Nadam se da su to i u Beogradu shvatili

      Navršava se tačno tri godine od trenutka kada je međunarodna zajednica došla na Kosovo i Metohiju posle NATO agresije protiv SRJ. Cilj međunarodne zajednice da stvori multietničko Kosovo za sada nije ostvaren, više od 200 000 prognanih i raseljenih Srba i drugih nealbanaca se nisu vratili u svoje domove a ekonomski oporavak južne srpske pokrajine za sada je samo u planovima. Treći po redu civilni administrator UNMIK-a na Kosovu, gospodin Mihael Štajner u ekskluzivnom intervjuu za NIN objašnjava:
       - Moramo da imamo u vidu situaciju koja je bila na početku. Nisu radile škole, zdravstvo je bilo u rasulu, ljudi nisu imali kuće, na ulicama je cvetao kriminal... Ako se to uporedi sa sadašnjom situacijom, možemo da konstatujemo da postoje pozitivni pomaci. Ali danas takođe postoje i mnogi problemi koje nismo uspeli da razrešimo za ove tri godine. Još nemamo potpunu slobodu kretanja za pripadnike manjinskih zajednica, još nemamo integraciju manjinskih zajednica, još uvek imamo paralelne političke strukture... Principijelno gledano, mi želimo obezbeđivanje osnovnih ljudskih prava i to je ono zbog čega je međunarodna zajednica ovde prisutna. To je posledica sukoba koje smo mi ovde imali sa Miloševićevim režimom. Da nije bilo Miloševića, mi ne bismo ni bili ovde. Jedini rezultat koji mi ovde očekujemo, jeste multietničko Kosovo. A to znači da moramo da obezbedimo povratak prognanih. I zato moramo da budemo protiv svih vrsta podela. Jer, podele znače monoetničko društvo.
      
       Koliko ste onda zadovoljni sa onim što je do sada urađeno?
       - Ako ne gledate sve ove tri godine, ako gledate samo poslednjih nekoliko meseci, morate priznati da se vide pozitivne promene. Prvo, mora se priznati da privremena vlada Kosova šalje prave signale. Albanska strana je shvatila da je povratak raseljenih i multietničko društvo takođe u interesu većinske zajednice. Nisu svi za to, ali oni koji umeju da misle, to su razumeli. Drugo, vi ste ovde videli mog višeg savetnika za povratak raseljenih lica, gospodina Nenada Radosavljevića i to pokazuje da oni koji na pravi način shvataju interese Srba, ovde imaju svoje mesto. Smatram da konačno imamo jedan integrisani pristup, zasnovan na istim uverenjima. A to je da će povratak Srba biti uspešan samo pod uslovom da bude individualan i da se ljudi vraćaju samo u ona mesta i u kuće iz kojih su otišli. Taj povratak zahteva ekonomsku podršku i na nama je da je obezbedimo.
      
       Za razliku od vaših prethodnika, vama je za relativno kratko vreme uspelo da ubedite albanske lidere da sa Srbima sednu za zajednički sto, a da Srbe uključite u politički život na Kosovo. Na koji način ste to uspeli?
       - Vreme je bilo takvo. Moji prethodnici su imali različite i zaista teške zadatke. Ja sam na neki način dogradio ono što su oni postigli i vreme mi je išlo naruku. I ako sam nešto naučio iz diplomatije, to je da suština mora da bude prava, ali i vreme mora da bude pravo. Postoji još jedna stvar. Sve ono što pokušavate da postignete na veštački način rizično je i obično ne donosi rezultate. Takođe, treba da imate normalne ljude kao svoje saradnike i saveznike, a ja ih, na svu sreću, imam.
      
       Da li pri tom mislite i na saveznike u srpskom rukovodstvu, pre svega na gospodina Nebojšu Čovića i Koordinacioni centar na čijem je on čelu?
       - Mislim da situacija u Beogradu nije najbolja. Poznato je da postoji neslaganje između lidera u Beogradu. Ali mi zaista nemamo antagonističke interese kada je u pitanju rešavanja problema na Kosovu. Šta obični ljudi žele? Oni samo žele da imaju dostojanstven život, bezbedan život, ekonomski siguran život i perspektivu. To želi i međunarodna zajednica koju ja predstavljam i Nemačka odakle sam. Govoreći iskreno, problem koji mi imamo teška situacija u Beogradu, otežava da imamo konstruktivnu strategiju prema Kosovu. Ja ne kažem da je to nečija greška, ali takva antagonistička situacija u Beogradu otežava da imamo doslednost prema problemima na Kosovu. To takođe pravi probleme gospodinu Čoviću. Nije lako ni novinarima, kao što ni nama nije lako. Ono što ja pokušavam da uradim u takvoj situaciji, jeste da izbegnem sva ideološka razmatranja. Zato ne govorimo o pitanju statusa Kosova, već se zalažemo za rešavanje osnovnih interesa ljudi. Povratak raseljenih je normalna želja ljudi, ekonomska razmena takođe. Znači, vrlo praktična pitanja. Borba protiv kriminala je, takođe, vrlo praktično pitanje i interes koji nas snažno ujedinjuje.
      
       Vi ste nedavno govorili o razlikama u pristupu povratka raseljenih lica. Kako to objašnjavate?
       - Nadam se da među nama nema razlika. Za mene, kao što sam već rekao, povratak može da bude samo individualan, zato što je to individualno pravo, što vi imate pravo da posedujete sopstvenu kuću i sopstveno dvorište. Drugo, postoji jaka želja svakog pojedinca da se vrati tamo gde je živeo i to je ono što nas najviše ubeđuje da smo u pravu. Mislim da povratak mora da se obavlja odozdo nagore, od pojedinaca ka grupama. Ako se složimo oko toga, dobro je. Ne kažem to iz ideoloških razloga. Iskustvo pokazuje da samo takva vrsta povratka može da bude održiva. Imao sam utisak da neko u Beogradu insistira da se na Kosovu stvori prazan prostor i da na taj prostor prosto uguramo ljude. To ne bi bilo pravo rešenje. Samo prvi koncept je uspešan. Meni je nedavno rečeno da ovaj koncept zastupa i većina u Beogradu. Tim bolje. Mislim da takođe Albanci kao većinsko stanovništvo moraju da shvate da je Kosovo zajednička domovina i drugih manjinskih naroda i da to nikada ne može da bude zemlja samo Albanaca. S druge strane, manjinske zajednice moraju biti integrisane ne u albansku zajednicu već u multietničko društvo. Kosovski Albanci moraju da shvate da Kosovo ne pripada većinskom albanskom stanovništvu a manjinske zajednice moraju da shvate da ne mogu imati posebne oblasti u multietničkom društvu. Znam da je to teško na početku, ali je to vizija kojoj stremimo. Želimo da idemo u Evropu i zato moramo da budemo integrisani.
      
       U Srbiji je poslednjih dana različito komentarisana privatizacija na Kosovu koju ste vi pokrenuli. Bilo bi dobro da to podrobnije objasnite?
       - Postoji nerazumevanje. Dugo smo razmišljali kako to da razrešimo. Postoji nužnost da se izvrši privatizacija, a s druge strane, ne možemo da definišemo vlasništvo. Ono što sada radi Kosovska agencija jeste da mi ne možemo da čekamo konačno rešenje o vlasništvu nad tom imovinu. Nemamo vremena da čekamo, jer što duže čekamo, sve će više ta imovina nestajati i biti razgrabljena. Postavili smo pitanje - ko šta poseduje? Mi ne odlučujemo kome će šta pripasti, niti želimo da odavde odnesemo nijedan pfenig dok ne budemo znali ko šta poseduje. To pitanje ostavljamo nerešeno, ali ćemo formirati preduzeća ćerke, koja će pripadati istom vlasniku. To neće biti promenjeno, a time omogućavamo investicije koje su sada neophodne. Mi u stvari, hoćemo da sačuvamo imovinu i da omogućimo investicije. Znači, poruka je, pitanje vlasništva se uopšte ne dodiruje.
      
       Zašto ne uključite Srbiju u taj proces, s obzirom na to da je i tamo u toku proces privatizacije?
       - Mi smo informisali Srbiju o tome ali ne želimo da ovde imamo upetljano nikakvo etničko pitanje. Ono što ja trenutno na tom planu radim, spada u moje prerogative. Najbolji advokati u Njujorku i stručnjaci Svetske banke su to pregledali i sugerisali su da je sve čisto sa time. Mi ćemo omogućiti da svako dokaže svoje vlasništvo, tako da je to s pravne strane čisto.
      
       Kosovo se pominje kao jedan od centara organizovanog kriminala na Balkanu. Kako to suzbiti?
       - Istina je gorka. To imate i vi u Srbiji, to je i na Kosovu, u Albaniji, Makedoniji, u sestrinskoj republici Crnoj Gori... Svi imamo taj problem. Mi ne možemo da rešimo taj problem ako svako to posmatra za sebe. Kako, na primer, funkcioniše krijumčarenje cigareta, kako funkcioniše “posao” sa naftom. Koristeći različite poreske politike u različitim zemljama, kriminalci nelegalno stiču materijalna dobra. Delimično možemo da se suprotstavimo tome u svojim sredinama ali iskorenjivanje organizovanog kriminala je zajednički posao svih u ovom regionu, pa i čitavog sveta. Ja ne kažem da je na Kosovu bolje nego u Srbiji, ali kažem da svi imamo zajednički problem. Mi imamo sporazum o političkoj saradnji sa Beogradom i mislim da prevencija kriminala mora da se odvija regionalno i nacionalno.
      
       Ne čini li vam se da je borba protiv kriminala i političko pitanje i da će ona doprineti i rešavanju političkih problema na Kosovu?
       - Mislim da ništa ne možemo da rešimo sa idejom monoetničkih zajednica pa ni kriminal. Mi svi želimo da ovde imamo investicije, a preduslov za njih da imate ekonomski okvir. Investicije podrazumevaju poverenje i pravnu regulativu. To je upravo posao koji je pred nama.
      
       Jeste li vi optimista?
       - Da, svakako, inače bih napustio ovaj posao.
      
       LJUBIŠA POPOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu