NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Usud drugog čoveka

Vlada Srbije ima sasvim dovoljan broj potpredsednika, ali niko nije ustanovio da li postoji drugi čovek u Đinđićevom kabinetu

      Nijedna vlada na Balkanu nema jakog, drugog čoveka, osim vaše savezne vlade. Samo što u njoj tu ulogu igra njen predsednik Dragiša Pešić, smatra francuski novinar, koji se u protekloj deceniji specijalizovao za male tajne velikih balkanskih političara.
       To što i jugoslovenska vlada ima drugog čoveka, međutim, manje govori o demokratičnosti i duhu evroatlantskog liberalizma Pešićevog kabineta, a više o njegovoj beznadežnoj slabosti.
       Oslanjajući se na pomalo iskrivljene ali ipak pouzdane parametre političkog života u Srbiji, moglo bi se zaključiti da je Vlada Srbije prilično jaka.
      
       Nova lica
       Kada je prva vlada u postmiloševićevskoj Srbiji položila zakletvu pred njenim podanicima, imala je sedam potpredsednika što je tumačeno kao sasvim logična posledica širine vladajuće koalicije u kojoj uvek postoji opasnost da neko od lidera ostane bez adekvatnog reformskog rasporeda.
       Lider vojvođanskih reformista Mile Isakov kaže za NIN da će najverovatnije u sredu (dok se piše ovaj tekst) razgovarati sa premijerom o njegovom ulasku u vladu. “Imao sam i još uvek imam određenu skepsu prema ulasku u vladu jer ne bih želeo da budem samo još jedan potpredsednik, koji nema svoj jasno preciziran resor već se bavi opštim političkim mestima a niko ne sme da mu zameri jer ima poslanike u parlamentu. Ako, dakle, vlada bude ušla u novu fazu rada i ako potpredsednici vlade zaista počnu da rade konkretan posao, ja ću ući u vladu, jer smatram da je pitanje novog saveznog i republičkog ustava ključno i da se bez njega ne može govoriti o suštinskim promenama”, kaže Isakov, koji će najverovatnije postati potpredsednik zadužen za decentralizaciju i ustavnog uređenja, mada bi mogao da pomogne i ovdašnjim medijima.
       Pre mesec dana, gradonačelnik Čačka Velimir Ilić, koji je žarko želeo resor kapitalnih investicija, saopštio je da se umorio od čekanja i da sopstvenu kapitalnu investiciju želi da uloži u kabinet Milana Milutinovića. “Do sada je bilo svaštarenja, dezorijentisanosti, jer mi se čini da smo svi prolazili kroz neku vrstu škole, navikavali se na činjenicu da nam je povereno vođenje države. Zbog toga su neki ljudi u vladi lutali, bavili se političkom promocijom umesto da se brinu o svojim resorima”, dodaje Isakov.
       Nevolje sa potpredsednicima počele su još kada se Vuk Obradović našao na udaru medija zbog seksualnog uznemirivanja saradnica, iako je dobar deo ispitanika javnog mnjenja bio uveren da je potpredsednik sklonjen jer je previše saznao o malverzacijama, ekstraprofiterima i tajanstvenim sponzorima dosovskih lidera. Na pitanje da li je imao potpunu slobodu u svom resoru, bivši potpredsednik vlade i lider Socijaldemokratije Vuk Obradović odgovara potvrdno. “U oblasti za koju sam odgovarao, jesam. Kao potpredsednik vlade trudio sam se da delujem konstruktivno, poštujući kolektivni duh i veru da smo na zajedničkom poslu. Šta danas rade potpredsednici, ne znam, ali primećujem da često deluju po principu ko u klin, ko u ploču.
      
       Mi o Vuku...
       Nastupaju sa dijametralno različitim stavovima o pitanjima koja su od kapitalnog značaja za sadašnjost i budućnost države i nacije”, kaže Obradović za NIN.
       Nakon lidera Socijaldemokratije, vladu je u avgustu prošle godine napustio drugi potpredsednik - Aleksandar Pravdić, koji je do zgrade u Nemanjinoj došao kao predstavnik Koštuničine stranke ali u njoj nije bio previše zapažen. Momčilo Perišić, koji je nekim čudnim spletom okolnosti bio zadužen za bezbednost, uhapšen je u motelu “Šarić” dok je američkom obaveštajcu navodno predavao poverljiva dokumenta, zbog čega je tri dana kasnije podneo ostavku. Perišić je, inače, pored bezbednosti, bio zadužen za vanredne situacije i elementarne nepogode, kao što su poplave, zemljotresi i njegovi naslednici u Generalštabu. Njegov odlazak se, međutim, pretvorio u elementarnu političku nepogodu po premijera Đinđića.
       “Kada neki potpredsednik ode, obično se njegova zaduženja natovare meni. Pravdić je vodio komisiju za imenovanja, koju sam ja preuzeo, Obradović je bio zadužen za eskstraprofitere, što je takođe prebačeno u moj resor”, kaže potpredsednik vlade Žarko Korać za NIN i dodaje da vlada preko potpredsednika, koji su svi lideri stranaka DOS-a, obezbeđuje stabilnu podršku u parlamentu.
      
       Glomaznost
       “Đinđić bi možda želeo da ima vladu sastavljenu samo od eksperata ili samo od članova njegove stranke, ali ta vlada mora da dobije podršku parlamenta.”
       Često ponavljana tvrdnja da okosnicu vlade čine eksperti, dok je politički deo vlade neka vrsta nužnog zla ili čira na nezgodnom delu tela, sve više iritira vlasnike dovoljnog broja mandata u Skupštini, koji ponavljaju da su eksperti došli nakon što su oni završili glavni posao, da nemaju odgovornost prema građanima i da samo razmišljaju kako će otići u neku veliku kompaniju, dok će oni morati da ostanu u vladi i preuzmu odgovornost.
       “Ova vlada obezbeđuje sopstvenu stabilnost tako što se uvećava, zbog čega imamo više ministara, zamenika ili pomoćnika, nego jedna Francuska koja ima sto puta veći budžet i važi za izuzetno centralizovanu državu. Ta glomaznost, međutim, dovodi do čestog preplitanja ovlašćenja, konfuzije u javnosti i na kraju može da se vrati kao bumerang samoj vladi, odnosno njenom predsedniku”, ocenjuje politički analitičar Slobodan Antonić.
       Demokratsku javnost bi, međutim, moglo da zbuni da vlada ostane bez trojice potpredsednika a da parlamentu ne budu predložene njihove zamene, što navodi na pomisao da je vlada, zapravo, mogla da funkcioniše i bez pomenutih lica, ali i da vlada može bez ostalih potpredsednika jer se većina poslova obavlja na relaciji između premijera i ministara. Druga ozbiljna primedba na račun kolegijuma vlade je što se zaduženja više dele na osnovu želja ili afiniteta potpredsednika nego na osnovu potrebe same vlade, što upućuje na zaključak kako se institucije oblikuju prema gabaritima političara.
      
       Samostalnost
       “Da je kojim slučajem želju za mestom u vladi izrazila koalicija Šumadija, ne sumnjam da bi imali i potpredsednika vlade za šumadijska pitanja”, ocenjuje jedan od sagovornika iz reformističkog bloka, kome lagano ponestaje entuzijazam.
       Na pitanje ko bi mogao da ponese titulu drugog čoveka vlade, neki članovi vlade navode bez razmišljanja ime ministra finansija Božidara Đelića, dok bi ljuti protivnici Đinđićevog kabineta imenovali čoveka koji je pozadinski glavni urednik većine medija u Srbiji ili biznismena, koji se do 5.oktobra bavio automobilima a nakon toga autoputevima. Kolekcionari opštih mesta će ponoviti kako je Srbija duboko autoritarno društvo u kome se sama pojava drugog čoveka u vladi, stranci ili preduzeću, doživljava kao pouzdana dijagnoza neizlečive bolesti.
       “Mi jesmo autoritarno društvo, ali se i na Zapadu ideje identifikuju prema ljudima, liderima koji ih promovišu. Hoće li neko da kaže kako je Socijaldemokratska partija Švedske koju je vodio Ulof Palme ista kao današnja partija? Partije i vlade su, dakle, obeležene njihovim liderima, ali ti lideri moraju biti demokrate, koji dozvoljavaju raspravu o svim pitanjima i ustupaju mesto kada ne donesu rezultate”, ocenjuje Korać. Prema njegovim rečima, u vladi postoji gotovo potpuna samostalnost ministara, koja je u nekim slučajevima prevelika. Kao primer liberalnih odnosa u vladi navodi da je, kao potpredsednik za društvene delatnosti, bio protiv uvođenja veronauke, ali je ostao u manjini i prihvatio stav resornog ministra i drugih članova vlade.
       Na samom početku vladavine Đinđićevog kabineta, Nebojša Čović, koji je trebalo da se bavi privredom, zadužen je za Kosovo i Metohiju i jug Srbije, čime je dugoročno udaljen iz kala svakodnevne politike Dušan Mihajlović, drugi potpredsednik bio je zadužen za državnu upravu i politički sistem, ali je imenovan za privremenog ministra unutrašnjih poslova nakon što su “oslobođeni” mediji objavili niz neverovatnih, kompromitujućih informacija o Koštuničinom kandidatu Gradimiru Naliću. Mihajlović ima kabinet u zgradi vlade i u Ministarstvu policije, ali u kabinet, u kome bi trebalo da se bavi političkim sistemom, veoma retko zalazi.
       Čović i Mihajlović su, tako, gurnuti u odvojene nemoguće misije, sa prilično skromnim izgledima da reše kosovsko pitanje ili suzbiju kriminal i nešto većim šansama da budu prozvani za nedovoljne rezultate u svojim resorima.
      
       Jaki ljudi
       Zanimljivo je da su upravo oni bili viđeni za jake ljude u vladi, jer su jedino oni imali priliku da usavrše tehniku vladanja i upoznaju državni aparat iznutra, dok su obavljali funkcije potpredsednika vlade, odnosno gradonačelnika Beograda.
       “Njihovi odnosi nisu idilični, Duško i Zoran su se oduvek mrzeli i sada imaju prilično hladnu komunikaciju, ma šta pričali u javnosti. Čović pokazuje nepoverenje jer misli da će premijer sa Štajnerom uraditi nešto iza njegovih leđa. Obojica su, međutim, svesni da imaju slabe šanse u eventualnom sukobu i zato čekaju povoljnije prilike”, kaže izvor iz Vlade Srbije. Prema nekim drugim izvorima, premijer će, nakon proterivanja DSS-a iz Skupštine, pustiti niz vodu lidere sa katastrofalnim rejtingom ili prevelikim ambicijama.
       Ukoliko ne bude uhvaćen ubica Boška Buhe, Mihajlović bi mogao da bude vraćen u kabinet potpredsednika zaduženog za politički sistem, ali je teško poverovati da bi mogao da postane drugi čovek vlade.
      
       Rekonstrukcija
       U koalicionim vladama na Zapadu potpredsednik je obično lider manje partije, koji vodi vladu kada je predsednik sprečen. Nije, međutim, jasno šta se događa sa koalicijama od 17 stranaka, od kojih bar dve trećine egzistiraju samo u režimskim medijima. “Ako imate sedam potpredsednika, onda ta funkcija gubi na značaju i to se može shvatiti kao nastavak Miloševićeve prakse u kojoj je vlast formalno distribuirana na više adresa, ali je praktično koncentrisana u rukama jednog čoveka. Mi, dakle, imamo fasadne institucije dok se suštinska vlast krije na drugim mestima. To što je neko potpredsednik vlade, uopšte ne znači da je moćniji od nekog ministra ili čak savetnika u ministarstvu, koji su formalno podređeni tom potpredsedniku”, ocenjuje Antonić.
       Čudna kadrovska tombola, u kojoj se prema zluradim analitičarima kao na vrtešci menjaju potpredsednička mesta, mandati u Skupštini i kamen-temeljci za fabrike štetne po zdravlje, biće zaustavljena pre letnjeg raspusta do kada bi trebalo očekivati dugo najavljivanu rekonstrukciju vlade. Rekonstrukcija Skupštine je prethodno završena. Vlada je oslobođena okova parlamentarizma i može da krene u reforme. Na pitanje ko će ovog leta zamenjivati premijera, jedan od članova vlade lakonski odgovara - potpredsednik koji te nedelje bude bio dežuran. Potpredsednike neće niko zamenjivati.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu