Sve ovo što se danas događa u parlamentu Srbije (oduzimanje mandata) nije došlo iznenada, nije palo kao neko čudo sa neba, nego ima svoje zakonomernosti. Puklo je uže koje je osamnaest prutova svezivalo u jedan snop, i snop se raspao

      Kad je stvorena Demokratska opozicija Srbije i kad je Dos ubedljivo pobedio na republičkim izborima, bilo je ljudi koji su poverovali da je dao bog da se Srbi slože i da je konačno sve u Srbiji došlo na pravo mesto. Ali, niko se tada nije trudio da se ozbiljno upita - kako to da Srbi osam vekova nisu mogli da se slože, a onda ih je, odjednom, ujedinio Vojislav Koštunica, koji se za deset godina ljute borbe opozicije sa režimom Slobodana Miloševića uglavnom držao “u senci”. Danas možemo slobodno da kažemo kako je i ta predizborna koalicija bila veštačka tvorevina, za jednokratnu upotrebu - da se sruši Slobodan Milošević (i na tome joj čast), ali da ta koalicija, stvorena od osamnaest rogova u vreći, neće moći uspešno da se održi na duže staze.
       Vlast menja ljude, pa i stranke. Rođena braća mogu da se zakrve zbog vlasti i blaga, a ne raznorodne stranke.
       Meseci su prolazili, promene i predizborna obećanja krenula su vozom koji je umesto lokomotive (za brze pruge), vukao vinogradarski puž. Zašto? Zato što nije bilo sloge u Dosu, zato što su Vojislav Koštunica i Zoran Đinđić, kao glavni političari ove koalicije apsolutni antipodi. A, kad bismo počeli da objašnjavamo koliko se i male stranke između sebe razlikuju i ne podnose, a lideri otvoreno mrze (pogledajmo vojvođanske autonomaše gde niko ni sa kim ne govori, a vernici su slobodne i nezavisne Vojvodine), ispala bi debela knjiga.
       Sve ovo što se danas događa u parlamentu Srbije (oduzimanje mandata) nije došlo iznenada, nije palo kao neko čudo sa neba, nego ima svoje zakonomernosti. Puklo je uže koje je osamnaest prutova svezivalo u jedan snop, i snop se raspao.
       U nastupu iskrenosti, pojedini političari Dosa daju nam više saznanja o sebi i koaliciji, nego svi analitičari i istraživači javnog mnjenja (sa čuvenim pitanjem - kom političaru najviše verujete). Kaže, tako, Velja Ilić (a on je važan danas, jer opstanak vlade zavisi od njegovih desetak poslanika) da u istoriji nije zabeleženo da stranka koja je na vlasti formira vladu u senci. “Gde to ima da predsednik države ima vladu u senci?” Priznaje da on više ne zna gde se nalazi i ne razume ko je to pobedio, a ko izgubio na izborima. Odvratno mu je kad ga pitaju da li je za Koštunicu ili Đinđića, a formiranje vlade u senci vidi kao kraj parlamentarizma. “Bojim se da će Srbija vrlo brzo preći u anarhiju” - kaže Ilić. On to odlično zna, jer je bio organizator mnogih uličnih protesta i mitinga.
       Kad je počeo sukob između Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije? To je teško precizno reći. Podsećanja radi, napisaćemo da je Glavni odbor Koštuničine stranke gotovo osam sati raspravljao da li će stranka na izbore ići samostalno, ili će ostati u Dosu. Presudio je Koštunica, ali mnogi članovi odbora nisu ovo primili od srca. Dakle, sve je počelo pre početka. Ipak, Žarko Korać pominje izručenje Slobodana Miloševića, koje je Koštunica ocenio kao nezakonito (umalo to nije nazvao otmicom, razbojništvom). A Goran Vesić kaže da je sukob počeo petog oktobra, kad je Koštunica lično zaštitio Radomira Markovića, bivšeg šefa Državne bezbednosti, i mnoge druge, dajući im vremena da unište sve dokaze protiv sebe. Kaže Vesić još i to da jedan funkcioner Demokratske stranke Srbije radi u vladi, prima platu u vladi, a sad je postao ministar za rad u vladi u senci.
       Zar se Koštunica toliko plaši sunca, pa traži senku, upitala je Gordana Čomić, blago, šeretski, novosadski.
       Demokratska stranka Srbije sve ovo vreme nije bila dosledna. Branila je one koje niko ne napada i napadala je one koje niko ne brani. Sve poteze koje je vukla, bili su mlaki, nejasni, nedorečeni. Ako su već videli da sa drugima ne mogu (a izgleda da ni sa kim neće moći), trebalo je da izađu, sami, iz Dosa, da njihovi poslanici podnesu ostavke, da izađu iz lokalne vlasti, iz svih upravnih odbora... Onda su i ovi mogli da formiraju vladu u senci, koja će se boriti protiv zvanične vlade (ova njihova će Đinđićevoj vladi davati “konstruktivne predloge”), da pređu u opoziciju i traže vanredne izbore. Tako ozbiljne stranke rade u ozbiljnom svetu.
       Njih je malo ponelo slavoljublje. Poverovali su da su najjači. Da mogu sami. Misle da nemaju opoziciju, jer su jaki. Potpuno ignorisanje opozicije može da se osveti na izborima. Kad je jednom Slobodan Milošević došao u Niš, Mile Ilić mu je raportirao: “Druže predsedniče, u Nišu opozicije nema i neće je bude.” Nekoliko meseci kasnije socijalisti su u Nišu prošli, na izborima, kao Janko na Kosovu.
       Potpuni razlaz jednih i drugih desio se ovih dana, kada je Predsedništvo Dosa donelo odluku da se poslanici, iz Dosa, koji nisu dolazili na sednice parlamenta, zamene drugim ljudima. O tome će se mesecima preganjati pravnici po sudovima da li je to zakonito ili nezakonito (tačnije, pravnu odluku o oduzimanju mandata doneo je Administrativni odbor Skupštine Srbije), ali to je sad tako. Iz Demokratske stranke Srbije već je zvanično potvrđeno da će se njihovi poslanici potpuno povući iz parlamenta. Dragan Maršićanin kaže da parlament u Srbiji više ne postoji. Da li postoji parlamentarna kriza? Verovatno. Ako u parlamentu i bude kvoruma, zvaće se to kvorumčić. I zavisiće mnogo od Velje Ilića.
       Na jedno pitanje niko još nije dao odgovor: dokle to ide sloboda stranke ili jednog poslanika da odlučuje hoće li ići na sednice parlamenta ili neće? Zar narodni poslanik može da ukine pravo svojim biračima da budu zastupljeni u parlamentu? To nikako nije logično. To je jedna muka, a druga muka nastaje onda kad se postavi pitanje legitimiteta vlasti: bez obzira na to da li će iza vlada stajati tanka većina (reč je o legalitetu), ostaje da se odgovori da li iza te parlamentarne većine danas stoji biračka većina? Koja je strana jača: ona koja sedi u parlamentu ili ona koja je napustila parlament? Jer, iz nelegitimiteta ne može se crpsti legalitet. Zato sve miriše, trenutno, na lipu i vanredne izbore.
      
       PETAR IGNJA