NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Gluma bez maske

Dugo se govori o potrebi donošenja zakona o pozorištu. Tim predlogom, koji je uvršćen u prioritete, dugo je mahalo i Ministarstvo za kulturu Srbije, koje sada postavlja pitanje - da li je takav zakon uopšte potreban? A za to vreme u pozorištima se igra velika drama, uglavnom - iza scene

      Buran je pozorišni život u Srbiji. Ali, nažalost, ne toliko na sceni, koliko iza scene!
       Nedavno na zatvaranju Sterijinog pozorja u Novom Sadu, posle dodele najznačajnijih festivalskih priznanja, ministar za kulturu u Vladi Srbije glumac Branislav Lečić pokušao je da se obrati okupljenom narodu, ali se iz publike, uz poneki zvižduk i "muziku" pištaljki, horski čulo: "Skrati!"
       "U redu, biće kako vi želite. Završio sam svoje izlaganje o reformi našeg pozorišta!", bio je odgovor ministra. Potom će ministar, bez buke publike, objasniti šta je hteo da kaže. A jedan deo njegovog izlaganja publici u Novom Sadu glasio je: "Mnoge promene u jugoslovenskom pozorištu, mada je proces tranzicije zahvatio naše društvo još pre dve godine, a samim tim i naš teatar, dešavaju se sporo i postepeno. Tako, gorući problem reorganizacije modela repertoarskog, državno-subvencionisanog pozorišta nemoguće je rešiti mimo opštih društvenih promena, pre svega, promena u oblasti pravnog sistema. Izglasavanje zakona o pozorištu samo po sebi ne rešava ovaj problem, kao što pokazuju iskustva drugih zemalja - Poljske, Slovenije, Albanije, Slovačke. Ono će biti prevashodno vezano za nove zakone o radnim odnosima, poreskom sistemu, penzijskom osiguranju i drugo."
       Reči su to ministra koji je među prioritete svog ministarstva (bio) uvrstio baš donošenje zakona o pozorištu.
      
       Tuča u Nišu
       U međuvremenu u pojedinim pozorištima prizivaju se odredbe nekih drugih zakona!
       Krajem maja devet glumaca Narodnog pozorišta u Nišu privedeno je u policiju, po prijavi v.d. upravnika Aleksandra Lazarevića, zbog navodnog fizičkog zlostavljanja. Međuljudski odnosi glumaca i uprave ovog jednog od naših najstarijih pozorišta toliko su poremećeni da je ovih dana na konferenciji za štampu koju je organizovao Upravni odbor došlo do tuče, u kojoj je najdeblji kraj izvukao prvak Drame ovog pozorišta glumac Miodrag Pavlović. On sada, osim zaštite od policije i pravde od suda, u ime "svih ostalih članova ansambla Narodnog pozorišta", traži da "Skupština grada i Izvršni odbor i Ministarstvo kulture stanu na put onima koji su uzurpirali vlast u našem pozorištu, i koji su demokratiju zamenili nasiljem i primitivizmom, uništavajući umetnost i pozorište".
       Veći deo glumačkog ansambla Pozorišta "Zoran Radmilović" u Zaječaru takođe je u sukobu sa svojim v.d. upravnikom, Upravnim odborom i gradskim vlastima. Pobunjeni glumci traže smenu v.d. upravnika Zorice Zec, koju smatraju za "prinudnog komesara s nula minuta radnog staža u pozorištu". Zameraju glumci što je iz ovog pozorišta odstranjen umetnički direktor Dejan Krstović, što nema obećanih premijera, što su sa repertoara skinute čak i one predstave za koje se navodi da su dobile pregršt nagrada na raznim festivalima, što je otkazano učešće na Susretima "Joakim Vujić" u Pirotu i što je kolektiv podeljen kao nikad. Upravnici se još zamera i što nema visoko obrazovanje, ali se onda i od nje saznaje podatak da u ansamblu od 12 glumaca samo njih tri imaju pozorišnu akademiju!
       Iz Narodnog pozorišta u Subotici saopštavaju da je u vek i po dugoj istoriji ove ustanove protekla pozorišna sezona bila jedna od najtežih. Posle urušavanja dela krova i plafona iznad glavnog ulaza, nadležna inspekcija donela je, 21. marta ove godine, rešenje kojim se zabranjuje rad pozorišta. Uprava je insistirala da ansambl nastavi rad, pa su umoljene kolege iz drugih vojvođanskih pozorišta da ustupe svoje sale za njihove predstave. Solidarnosti nije manjkalo: subotičko Narodno pozorište u poslednja dva meseca odigralo je 28 predstava, gostujući na raznim scenama Vojvodine, ali i drugih delova Srbije, pa i u Republici Srpskoj!
       Veliku pažnju proletos izazvala je i ostavka Ivana M. Lalića na mesto upravnika Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, zbog, kako je sam saopštio, "odsustva ozbiljnih sistemskih reformi u kulturi, što je naše pozorište u celini, pogotovo dva mastodonta kakvi su Narodno pozorište u Beogradu i SNP, prepustilo laganom odumiranju, pa se njihov opstanak zasniva isključivo na ličnom entuzijazmu i akrobatskim veštinama zanesenjaka koji se nalaze na njihovom čelu". Posle toga Lalić odlazi u svečanu ložu, zaključava se i stupa, kako se navodi, u prvi štrajk glađu zbog pozorišta!
       Nedavno je došlo i do žestokog varničenja između Ministarstva kulture i Narodnog pozorišta u Beogradu. Najpre je pomoćnik ministra za kulturu Jovan Despotović Narodno pozorište nazvao rupom bez dna u koju se mesečno sliva oko 250 000 evra, a onda je upravnik Narodnog pozorišta Ljubivoje Tadić na adrese medija uputio saopštenje u kojem kaže da će se nacionalni teatar obratiti republičkoj vladi zbog "niza netačnih i nedoličnih izjava koje Ministarstvo kulture Srbije plasira u javnost u vezi s Narodnim pozorištem", i da će tražiti "da se proceni materijalna i nematerijalna šteta koju Narodno pozorište trpi zbog dugotrajnog neodgovornog delovanja Ministarstva kulture koje svoj nerad i nedostatak programa nadoknađuje prozivanjem pozorišta koje ima programe i vredno radi". Saopštio je tada Tadić i da "Narodno pozorište redovno podnosi Ministarstvu kulture zvanična dokumenta o radu i planovima, ali se ona uglavnom gube ili služe kao podmetači za kafu, kao što je bio slučaj sa spiskom zaposlenih u Narodnom pozorištu".
       Nimalo prijatno, ali "knedla je progutana". Na kraju je ispalo da je u pitanju bio samo - nesporazum (u onoj jezičkoj varijanti)!
       Ipak, kad se sve sabere (a i bez sabiranja) - mnogo je drame u pozorištima i oko pozorišta!
       Može li se sve to rešiti zakonom?
       Mnogi misle da može. Ali, kako vreme odmiče, sve je više onih koji shvataju da i zakon mora na nešto da se nasloni!
       U Savezu dramskih umetnika Srbije (SDUS) već godinama se govori o potrebi donošenja zakona o pozorištu. Gotovo isto toliko pozorišne novine "Ludus", iz broja u broj, pišu o tome: nameću ovu temu ovdašnjoj teatarskoj ali i široj javnosti, tragaju za najboljim mogućim rešenjima, prenose i analiziraju tuđa iskustva, prave ankete, intervjuišu one koji bi mogli nešto da učine...
       U decembru je objavljeno vanredno izdanje novine "Ludus" koje su cele posvećene traženju zakonskih okvira koji bi ojačali pozorišni život. Objavljen je tada u njima i "jedan od mogućih" predloga zakona o pozorištu, koji je sastavio ekspertski tim oko Sindikata dramskih umetnika i Saveza dramskih umetnika Srbije. Uz njega objavljen je i odgovarajući komentar, zatim zakonski tekstovi ili nacrti zakona nekoliko drugih zemalja, podsećanja kako je pozorišna delatnost bila regulisana u Kneževini i Kraljevini Srbiji i u Kraljevini SHS, više autorskih tekstova o ovoj problematici, očekivanja pozorišnih ljudi...
      
       Država da sluša pozorište!
       Koordinator grupe za izradu zakona o pozorištu Darijan Mihajlović zapisao je tada da je sam Predlog zakona o pozorištu "smernica kuda i kako bi trebalo krenuti". "Od zakona se očekuje da decentralizuje kulturu u Srbiji, da poveća konkurenciju i trgne iz letargije mnoge pozorišne kuće. Od zakona se očekuje da u istu poziciju stavi pozorišne institucije i nezavisne pozorišne grupe... Ovaj zakon treba da podseti državu da pozorišni ljudi žele da unaprede i razviju svoju profesiju", kaže Mihajlović.
       Usput i objašnjava neka predložena rešenja. Tako, recimo: "Upravnici nacionalnih kuća bili bi birani konkursom i morali bi unapred da saopšte svoj plan i program. Kao što je to, uostalom, i normalno. Ne bi više bilo moguće biti član nekoliko upravnih odbora. Kao što je i normalno. Pozorišne trupe mogle bi da budu finansirane i imale bi žiro-račun od strane Ministarstva za kulturu. Neće biti više potrebe da takva pozorišna trupa bude registrovana kao preduzeće. Kao što je i normalno", objašnjava Mihajlović i na to dodaje: "Mnogo važnije od samog zakona je sindikalno organizovanje i utvrđivanje minimalnih uslova rada dramskih umetnika kao i ostvarivanje posebnih kolektivnih ugovora. Zakon je, nažalost, samo okvir ogledala u kome će i dalje ostati naša realna slika."
      
       Iz Ministarstva kulture stigla je informacija da je ono "prihvatilo Predlog zakona o pozorištu koji je izradila radna grupa SDUS-a i Sindikata dramskih umetnika, kao radnu verziju za izradu Nacrta zakona o pozorištu na kome će raditi Komisija Ministarstva kulture i u kojoj će biti predstavnici Saveza i Sindikata".
       Od tada nema gotovo ničeg novog. U međuvremenu, izabrano je novo predsedništvo Saveza dramskih umetnika Srbije, za predsednika izabran je Branko Milićević, koji kaže da je "SDUS oformio komisiju koja će nastaviti lepo započet rad prethodnog predsedništva Saveza, uz angažovanje pravnih stručnjaka". Branko Kockica pri tom još dodaje da će se on na komisiji "lično založiti da se unese poseban stav o očuvanju umetničke baštine i razvoju umetnosti u našoj zemlji".
       I objašnjava zašto je to važno: "Umetnost je baza iz koje nastaje sve drugo. Jer, da nije bilo umetnosti, mi bismo se još verali po drveću. Dokaz za to su dela naših dalekih predaka pećinskih ljudi i njihove slike na zidovima pećina, u vreme kada industrija nije mogla ni da se nasluti."
       Upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu Ljubivoje Tadić kaže da je optimista, jer se "nešto mora preduzeti". Napominje da sada ima dosta inercije i da se današnje tretiranje pozorišta ne razlikuje od ranijeg. Od novog zakona očekuje: "Poboljšanje unutrašnje pozorišne organizacije i uslova rada u pozorištu. Da se jasno regulišu odnosi između osnivača i pozorišta. U Narodnom pozorištu, kao nacionalnom teatru to je rešeno, ali to mora biti jasno rešeno i u drugim pozorištima." Tadić podseća da je teška situacija u beogradskim pozorištima, ali naglašava da je, ipak, "mnogo bolja nego u pozorištima širom Srbije, kojima treba posebna pomoć".
       Upravnik Ateljea 212 Svetozar Cvetković nije baš optimista, jer, kako kaže, učestvovao je u pravljenju i prepravljanju predloga zakona i za vreme ove, i one, i one još ranije vlasti: "Ti predlozi nisu se bitno razlikovali, niti su zavisili od vlasti. Svaka vlast se trudila da nam izađe u susret, da nam život i posao budu podnošljiviji. Međutim, nisam siguran koliko je to moguće, da li je država ekonomski sposobna da stane iza pozorišta!"
       "Čini mi se da država u ovom trenutku ne bi mogla da zadovolji svakog ko je zaposlen u pozorištu", objašnjava Cvetković. "To nije kao u bankama, nema toliko zaposlenih, ali to dovodi do velikih ličnih drama. Zato i dalje očekujem jednu vrstu nezadovoljstva i nedoumica, čak i skepsu kod dela zaposlenih. To je ono što je teško ostvarivo, sve drugo što je u Predlogu zakona zapisano je dobro, lepo je zamišljeno ili preneseno iz već poznatih i oprobanih zakona u svetu."
      
       Tek u julu
       Nebojša Bradić, upravnik Beogradskog dramskog pozorišta, o situaciji u pozorištima i o potrebi donošenja zakona kaže: "Evidentno je da su pozorišne ustanove u prethodnom periodu zaostajale u razvoju i propustile priliku da se transformišu. Danas, kada se naše pozorište kao i naše društvo nalaze u tranziciji, otvoreni su svi procesi koji treba da ukažu na potrebu redefinisanja: smisla i funkcije pozorišnih institucija, mogućnosti vlasničkog prestrukturiranja u ovoj oblasti, načina finansiranja, pravnog statusa, položaja umetnika, povezivanja pozorišta i sredine u kojoj deluje..."
       Zatim dodaje: "Zakon o pozorištu će uneti neophodnu regulativu pozorišne delatnosti. Insistiranje na ugovornim obavezama je važan pomak koji će omogućiti 'provetravanje' pozorišnih ansambala, podstaći kompeticiju i povećati rad. Zakon o pozorištu, dakle, može da utiče pozitivno na rešavanje jednog dela nagomilanih problema pozorišta, ali on neće rešiti probleme materijalne osnove za pozorišno stvaralaštvo, odnosno postaviti dugoročnu kulturnu politiku kako bi se stvorili realni uslovi za planiranje i rad u ovoj oblasti kulture. To ostaju obaveze pozorišnih stvaralaca i odgovarajućih vlasti."
       Hteli smo, posle svega, da čujemo reč Branislava Lečića, i kao ministra nadležnog i kao glumca, koji se pokazao kao veliki pobornik donošenja zakona o pozorištu. Ali, iz Ministarstva kulture Srbije, od portparola Milice Aničić, dobili smo samo sledeću poruku: "Ministarstvo kulture će tek sredinom jula izaći sa svojim predlogom. Tim pravnika će ustanoviti da li je potreban zakon ili neka druga pravna regulativa."
      
       JOVAN JANjIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu