Dan uoči polufinalnih utakmica zvanično se oglasila FIFA i priznala da je na nekim utakmicama Svetskog prvenstva bilo grešaka, ali je i potvrdila raniji stav da su arbitri, generalno gledano, na Svetski kup došli dobro pripremljeni

      Prateći svetski fudbalski šampionat u Južnoj Koreji i Japanu čak i najpozvaniji stručnjaci ljubitelji fudbala došli su do neporecivog zaključka - da je iznenađenje kada se na ovom prvenstvu ne dogodi iznenađenje! Ako su na startu (prva runda utakmica) u igri po grupama otpale takve fudbalske veličine kakve su aktuelni šampion sveta Francuska, zatim Argentina, Urugvaj i Portugalija, pa ako hoćete nama u fudbalskom smislu uvek neugodna Rusija, sve što se kasnije dešavalo, od osmine finala, imalo je opis neverice, stanja koje niko, ama baš niko, nije mogao da nasluti, još manje da predvidi!
       Možda je na početku sve izgledalo pragmatično, ali nije. Prvo uzbuđenje, uoči početka 17. po redu svetskog fudbalskog šampionata, dogodilo se ponovnim izborom, u četvorogodišnjem mandatu, dr Jozefa Sepa Blatera za predsednika Svetske fudbalske asocijacije (FIFA). U nekada nedodirljivoj prvoj sportskoj organizaciji sveta i pre izbora za novog predsednika došlo je do velikih lomova. Blater je (ne)argumentovano i silno optužen za utaju mnogo novca iz kase organizacije. Tako su utvrdili eksperti koji dalje sve to nisu polemisali. Lobiranje protiv Švajcarca, jevrejskog porekla, nastavljeno je sve do dva dana uoči izbora i početka šampionata. Opasne optužbe su, pre svih, dolazile iz redova Evropske fudbalske unije (UEFA) i njenog predsednika Lenarta Johansona, poduprete od Čung Mong Juna, prvog čoveka južnokorejskog fudbala i jednog od potpredsednika FIFA. Kada se sa sigurnošću verovalo da je Blater “ustreljen”, on je neočekivano “vaskrsao” i ubedljivo, glasovima, pobedio protivkandidata - Isu Hajatua iz Kameruna.
      
       Tvrda opozicija
       Svakako da je novim izborom Sep Blater dobio jedno tvrdo jezgro opozicije. Pre svih, iz redova najbližeg i najmoćnijeg člana FIFA - Evropske fudbalske unije. Već sada postoje predviđanja da popularni poliglota dr Blater neće dočekati kraj mandata. Kako se šampionat bliži kraju, kritike na račun starog - novog predsednika postaju sve nesnošljivije. Do sada su one bile direktno uperene protiv njega, ali i protiv ekipe njegovih eksperata za suđenje. Evropljani su doživeli pravi fijasko na ovom šampionatu, a imali su 15 reprezentacija! O suđenju je utrošeno više reči nego o samom događaju i igrama na šampionatu.
       Italijani, u ulozi jednog od favorita turnira, još ovenčani sa tri titule šampiona, posle eliminacije u osmini finala od selekcije Južne Koreje podigli su takvu galamu kakvu samo oni znaju da naprave. Prvi na udaru našao se Blater, a tek onda Bajron Moreno, sudija iz Ekvadora koji je u odsudnom trenutku utakmice iz igre isključio njihovog ljubimca Frančeska Totija. Visoki zvaničnik selekcije Italije Rafael Ranuči je rekao i ovo: “Sve je odigrano u režiji Blatera. Direktno je pomogao domaćinu samo iz sebi znanih razloga. Koreja je moćna zemlja...” Prvi čovek južnokorejskog fudbala, dotični Čung Mong Jun, nije bio imun na opasku Italijana i u svojoj replici istakao je da je sudija samo poštovao pravila i uputstva koja je dobio pre početka šampionata. Uputstva, naravno, mogu imati višestruka značenja.
       Španija je bila sledeća “žrtva” fudbalera iz Južne Koreje. Po mišljenju rukovodstva ekipe sa Iberijskog poluostrva i jednog od kandidata za najviši plasman, u tome ih je sprečio Gamal Gandura, sudija iz Egipta. Španci smatraju da je ovaj sudija “pomutio” slavu ekvadorskog delioca fudbalske pravde Bajrona Morena. Dva poništena gola u mreži Korejaca bila su previše veliki poklon za domaću ekipu, smatra Hose Antonio Kamačo, selektor Španije. “Ne mogu da spavam, ne mogu da verujem šta nam se dogodilo”, kaže Kamačo, čija je fudbalska karijera direktno vezana za našeg Miljana Miljanića iz vremena kada je ovaj bio trener slavnog “Real Madrida”.
       Nešto ranije oglasili su se i Portugalci, takođe, “žrtvovani jarci” u sudaru sa istim protivnikom. Selekciji Portugalije u meču sa Južnom Korejom isključena su čak dva igrača. Portugalci su se složili sa “sabraćom” iz Argentine - da ovaj šampionat treba poništiti!”
      
      
       Blaterovo pravdanje
       U širokoj lepezi gneva izazvanoj sudijskim odlukama na ovom šampionatu, predsednik FIFA u početku nije video ništa kapitalno što ometa normalan tok prvenstva. Nezvanično u nekim medijima pojavila se navodna izjava Sepa Blatera gde kaže - da je suđenje na šampionatu katastrofalno, što je on brže-bolje demantovao preko svog predstavnika za štampu Majkla Mihelsa. “Predsednik je rekao da je suđenje u granicama korektnog, ali da nije bilo izuzetno dobro”, izjavio je Mihels.
       Dan uoči polufinalnih utakmica zvanično se oglasila FIFA i priznala da je na nekim utakmicama Svetskog prvenstva bilo grešaka, ali je i potvrdila raniji stav da su arbitri, generalno gledano, na Svetski kup došli dobro pripremljeni.
       “Sudije su ljudi kao i svi ostali i mogućnost greške nikada ne može da se isključi. Nemoguće je praviti razliku između glavnih i linijskih sudija, jer su oni tim. Nemaju iste ingerencije na terenu, ali se moraju posmatrati kao deo iste ekipe”, protumačio je mišljenje svog predsednika Seneš Erzik, predsednik Sudijskog komiteta FIFA.
       Zanimljivo da se među anketiranim izveštačima sa Svetskog šampionata njih 56 odsto izjasnilo da je suđenje slabo dok je arbitre podržalo 31 odsto izveštača, naravno, onih čije su reprezentacije stigle do završnice Svetskog kupa. Većinu novinara koji su se izjasnili negativno o arbitrima, čine izveštači iz evropskih zemalja, sem Nemačke, čijih se 35 novinara deklarisalo u korist načina na koji arbitri dele pravdu na ovom šampionatu kao i da je devet Italijana u grupi koja jednostavno prezire sudije i suđenje kakvo je do sada viđeno u Japanu i Južnoj Koreji.
      
      
       Konzervativci
       Generalno posmatrajući, Svetska fudbalska asocijacija, još od svog osnivanja 1904, nije za jotu promenila pravila igre ili, pak, unela kapitalne novine. Konzervativna shvatanja čelnika FIFA daleko su od onoga što se čini u drugim sportovima, na primer, košarci, odbojci, vaterpolu i srodnim igrama loptom. Zvuči neverovatno, ali dve novine uvedene su, takoreći, u novije vreme od 1998. i Svetskog kupa u Francuskoj. Prva i najvažnija je da se utakmica u slučaju nerešenog ishoda u produžetku (pre izvođenja jedanaesteraca) završava “zlatnim golom”. Znači, tim koji prvi postigne pogodak u produžetku, automatski je pobednik i utakmica je završena. Druga je da igrač ne sme nogom vratiti loptu svom golmanu jer to se automatski smatra kaznenim udarcem (slobodnim) za protivnički tim. Sve ostalo je u domenu starih shvatanja fudbalske igre.
       “Protiv sam pravila da se pobednik odlučuje ‘zlatnim golom’. Mislim da je pobednik na ovaj način manje pravičan nego da se igra produžetak od pola sata, a onda ako nema pobednika, da se izvode jedanaesterci”, smatra Dragan Džajić, velikan jugoslovenskog i svetskog fudbala.
       U samoj Svetskoj fudbalskoj asocijaciji nevoljni su da se u skorije vreme bilo šta menja kada su u pitanju pravila ove igre. Fudbal je prosta igra i zabava koju svi razumeju i zašto onda treba nešto menjati...
      
       ALEKSANDAR MIHAJLOVIĆ