NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Generalova izgubljena bitka

U smenjivanju generala Pavkovića bilo je brzine i nečega neviteškog (kao što je u Pavkovićevom odbijanju poslušnosti bilo nevojničkog), što nije u skladu sa manirima Koštunice. Predsednik SRJ će sada morati da trpi kritike radikalnih patriota što je smenio Pavkovića na zahtev Zapada e da bi Jugoslavija ušla u Partnerstvo za mir, ali i kritike iz DOS-a da liči na Miloševića. Prvo nešto dugo odbija pa pristane, a i Vrhovni savet odbrane koristi na način na koji je to činio najpoznatiji haški zatočenik. Ceo slučaj vući će se po medijima, naročito Pavkovićeva priča o zahtevu za upad vojske u jednu od zgrada Vlade Srbije, i svakako ga neće zaustaviti Koštuničina ocena da je ta priča bizarna. Uostalom, niz Pavkovićevih žalbi održavaće ovo smenjivanje u medijsko-političkoj realnosti. Tome će doprineti i zahtev Dragoljuba Mićunovića, predsednika Veća građana Skupštine Jugoslavije, da dobije sve relevantne podatke o stvarima koje mu je u pismu uputio Nebojša Pavković. Ali, predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica verovatno je izračunao sve pozitivne i negativne posledice brzog smenjivanja svog doskorašnjeg saradnika general-pukovnika Nebojše Pavkovića

      Ceo slučaj vući će se po medijima, naročito Pavkovićeva priča o zahtevu za upad vojske u jednu od zgrada Vlade Srbije, i svakako ga neće zaustaviti Koštuničina ocena da je ta priča bizarna Rade Bulatović, savetnik za vojna pitanja predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice, bio je u pravu kada je prošlog četvrtka na prijemu u ambasadi Engleske zainteresovanima tvrdio da će “Pavković otići ovako ili onako” Nebojša Pavković, general-pukovnik, nije bio u pravu kada je u petak na Radio-televiziji Srbije tvrdio da neće biti smenjen.
       Vojislav Koštunica je u ponedeljak (24. jun), jedan sat pošto ostatak Vrhovnog saveta odbrane nije bio voljan da Pavkovića pusti niz vodu, odlučio da ukazom penzioniše generala koji ga je upoznao sa Slobodanom Miloševićem 6. oktobra 2000. godine. Posrednik u tom upoznavanju je bio general Aca Tomić, tada jedan od ljudi u Upravi bezbednosti (narod to zove KOS), sada šef vojnih obaveštajaca i čovek oko koga su Koštunica i Pavković imali ozbiljnih sporenja i čiji je uspon bio srazmeran gubljenju moći doskorašnjeg načelnika Generalštaba.
      
       Saradnja
       Pavković je ljutito i nevojnički odbio da posluša vrhovnog, zaboravljajući na pravilo “Izvrši, pa se žali”. I u utorak je tvrdio da u Vojsci Jugoslavije još nije počela uredna primopredaja dužnosti između njega i njegovog naslednika general-potpukovnika Branka Krge. Koštunica je to negirao, rekavši u utorak po podne, da je primopredaja završena, ali da Pavković nije potpisao akt.
       Koštunica je Pavkovića “prigrlio” kada je vasceli DOS tražio smenu “Miloševićevog generala” i kada su to nediplomatski zahtevale diplomate sa Zapada. U kabinetu predsednika se govorilo da je on “odličan vojnik, ne i toliko dobar čovek, ali bože moj”, i da bi njegovo smenjivanje destabilizovalo Vojsku i Državu. (Isto objašnjenje, stabilnost Države, upotrebljeno je i za “prisvajanje” Radomira-Radeta Markovića, šefa Miloševićeve tajne policije.) DOS je režao “Voja hoće pod svojom rukom svu oružanu silu”, socijalisti, radikali i ostala bivša vlast govorili su da je Koštunica jedini zaštitnik od krvoločnih dosovskih revanšista. Pavković je u to revolucionarno doba tri puta nudio Koštunici ostavku, ali ovome ona tada nije trebala. Sa ove vremenske distance može se nagađati da je u zimu 2000. godine Koštunica tačno izračunao da će ga ostatak DOS-a lišiti usluga obaveštajne službe policije Srbije i da zato nije zgoreg da uza sebe ima načelnika Generalštaba i njegovu obaveštajnu službu. (Uzgred, ni DSS ni ostatak DOS-a uopšte se nisu pretrgli da ponude zakone kojima bi se na način poznat u svetu oružana sila - i vojska i policija - stavile pod civilnu kontrolu. )
       Zadržavanje Pavkovića se pokazalo dobrim naročito onda kada je Slobodan Milošević isporučen u Hag. Marketinški štab predsednika SRJ mogao je da pokazuje generala Pavkovića kao najživotniji primer Koštuničinog patriotskog dostojanstva i stoičkog odolevanja pritiscima sa strane. Ipak, već krajem 2001. godine u Koštuničinom okruženju znalo se da će Pavković morati da ide, ako ni zbog čega drugog, ono da bi Jugoslavija mogla da uđe u Partnerstvo za mir.
       Ljiljana Čolić, članica DSS-a, rekla je 4. decembra 2001. Doris Pak, predstavnici Saveta Evrope, da Pavković “neće još dugo biti na čelu vojske”.
       Uskoro je bilo krajem marta 2002. godine kada je Koštunica, koji nije javno pokazivao nezadovoljstvo radom generala Pavkovića, predložio i njegovo smenjivanje na Vrhovnom savetu odbrane. Bilo je to neposredno pošto su Tomić i drugovi okončali briljantno izvedeno šestomesečno praćenje američkog diplomate Nejbora i Momčila Perišića, potpredsednika Vlade Srbije.
       Očekivalo se da Pavković, ako uspe da preživi Dan Vojske Jugoslavije (16. jun) bude u penziji krajem godine, kada se takvi poslovi u vojsci i inače rade.
       Koštunica je propustio Dan vojske (nije se pojavio na prijemu) ali se u ponedeljak lišio usluga Pavkovića. Da li je to urađeno zakonito ili nezakonito (ima ih koji tvrde i jedno i drugo), nije na novinarima da pokazuju i dokazuju. Izvesno je samo da će se onoliko procenjivati sve političke posledice poteza predsednika SRJ.
      
       Posledice
       U smenjivanju Pavkovića bilo je brzine i nečega neviteškog (kao što je u Pavkovićevom odbijanju poslušnosti bilo nevojničkog), što nije u skladu sa manirima Koštunice.
       Predsednik SRJ će sada morati da trpi kritike radikalnih patriota što je smenio Pavkovića na zahtev Zapada e da bi Jugoslavija ušla u Partnerstvo za mir, ali i kritike iz DOS-a da liči na Miloševića. Prvo nešto dugo odbija pa pristane, a i Vrhovni savet odbrane koristi na način na koji je to činio najpoznatiji haški zatočenik.
       Ceo slučaj vući će se po medijima, naročito Pavkovićeva priča o zahtevu za upad vojske u jednu od zgrada Vlade Srbije, i svakako ga neće zaustaviti Koštuničina ocena da je ta priča bizarna.
       Uostalom, niz Pavkovićevih žalbi održavaće ovo smenjivanje u medijsko-političkoj realnosti. Tome će doprineti i zahtev Dragoljuba Mićunovića, predsednika Veća građana Skupštine Jugoslavije, da dobije sve relevantne podatke o stvarima koje mu je u pismu uputio Nebojša Pavković.
       Ali, predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica verovatno je izračunao sve pozitivne i negativne posledice brzog smenjivanja svog doskorašnjeg saradnika general-pukovnika Nebojše Pavkovića.
      
       DRAGAN BUJOŠEVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu