Današnji Srbi izgubili su interesovanje za pitanja slova i pismenosti

      Često sam čitao prikaze knjiga, koncerata, izložbi, filmova i tako dalje, ali doskora - priznajem - nisam ni znao da postoji nova profesija: kritičar mobilnih telefona. Iz takve jedne rubrike u listu “Danas” poslali su mi prikaz najnovijeg modela “Simens A40”. U tekstu je podvučena sledeća rečenica (kojoj nedostaju dve ili tri zapete):
       “Ipak bilo bi još bolje kada bi ovaj model posedovao srpski jezik (kao A35 na primer) jer bi to sigurno olakšalo korišćenje ovog telefona svima onima koji sa engleskim nisu familijarni a takvih je među starijom populacijom podosta.”
       Nema sumnje da je pisac ovog teksta “familijaran” sa engleskim jezikom. (Kad god ga sretne, potapše ga po ramenu i pozove ga na kafu.) Izgleda, nažalost, da ne “poseduje” srpski jezik. Kad bi posedovao makar englesko-srpski rečnik, otkrio bi da familiar njith something znači upoznat s nečim, a to be familiar njith a language - dobro vladati nekim jezikom.
       “Nacional” donosi intervju s Natašom Jovanović iz Srpske radikalne stranke, poznatom po tome što je polila vodom svoju imenjakinju, predsednicu Skupštine. Jedno od pitanja je glasilo: “Poput velike većine Vaših stranačkih kolega, zvučite i ponašanjem upadljivo oponašate Vojislava Šešelja?” Odgovor je izvučen u naslov antrfilea: “Ponosna sam što zvučim kao moj predsednik Vojislav Šešelj.”
       Ovaj primer pokazuje kako titlovi u TV filmovima i serijama utiču na naš jezik. Ja sam svojevremeno u ovoj rubrici pokušavao da objasnim da u srpskom mogu zvučati trube, žice, bubnjevi, pesme i mnogo šta drugo, da zvuči (dobro ili loše) neka reč, glas, govor, ali da - za razliku od engleskog - ljudi ne zvuče. “You sound like my mother” na srpskom se ne kaže “Zvučiš kao moja majka”, kako redovno titluju prevodioci-bukvalisti, nego “Govoriš kao moja majka” ili “Isti si kao moja majka”. Naravno, u sudaru između jezičke pouke i jezičke greške, pouka je izvukla deblji kraj. Odrasli uz Pink, Palmu i BK, današnji novinari pišu jezikom kakav su pokupili sa ekrana.
       I dok tako engleski jezik sve više prodire u naš, ni mi njima ne ostajemo dužni. Menjamo im abecedu. Barem to čini neumorni “Glas javnosti”. Odavno čuven po “njeb-sajtovima” i Internet-adresama na “njnjnj”, on se i dalje drži svojih običaja. Tako smo nedavno obavešteni o novopronađenom antibiotiku, o kome piše “The Nenj England Journal of Medicine”. Pa o novom filmu Rasela Kroua, koji se zove “Far Side of the Njorld”. Posebno je zanimljiv izveštaj o sitnim pakostima službenika Klintonove administracije, objavljen tek pre neki dan. Tu se kaže da su, pred odlazak, službenici bivšeg predsednika odneli više telefona, kamera, daljinskih upravljača, ostavili uvredljive nalepnice, a “na mnogim kompjuterskim tastaturama bilo je iščupano slovo ‘Nj’, srednje slovo u imenu novog predsednika.” On, znači, neće moći da se potpisuje kako je navikao - Džordž Nj. Buš!
       Mora biti da se i u štampariju “Glasa” uvukao neki klintonovac, pa je odneo sve latiničke fontove, ili bar slovo W. Početkom juna jedan “be-em-ve” je udario u drvo na autoputu Beograd-Zagreb. Izveštavajući o toj nesreći, “Glas” je marku vozila četiri puta napisao latinicom - BMV. Mogli su mirne duše da je napišu ćirilicom, ali ako su već hteli da je daju u originalu, ona glasi BMW (od Bayerische Motoren-Werke). Nažalost, slova W nema pa nema.
       Toliko uporno ponavljanje iste greške, mesecima i godinama, prestaje da bude smešno. Pomalo je i tužno, ako pomislimo na one dobronamerne pregaoce iz udruženja “Ćirilica”, koji uzaludno upozoravaju da se gubi “najvažnije obeležje nacionalnog identiteta”. Kao da ne vide da ovo više nisu oni Srbi od pre vek i po, koji su strasno i uzbuđeno raspravljali o “azbukopretresu”, o jatu i joti, o debelom i tankom jeru, o crkvenijem pismenima nasuprot graždanskoj azbuki g. Stefanovića Karadžića. Za njih su to bila važna pitanja. Ovi današnji su otupeli, izgubili interesovanje, potpuno im je svejedno kojom azbukom pišu. Oni veruju da je Nj englesko slovo, pa što onda i “dabl ju” ne bi bio srpski? Takve probleme rešavaju Word i Windows (Njord i Njindonjs, napisali bi u “Glasu”), dok oni, novi Srbi, razmišljaju o tome koji će mobilni telefon kupiti.
      
       IVAN KLAJN