Kvalitet, dakako fudbalski, odneo je prevagu nad voljom, besomučnim htenjem i željama takozvanih malih timova iz država gde ova igra uz još dosta napora treba da se razvije

      Da li je minuli svetski fudbalski šampionat u Južnoj Koreji i Japanu doneo nešto novo, nešto što do sada nije viđeno na prethodnih 16 šampionata, odgovor je za “debelu” analizu i stručnjaka i zaljubljenika u ovaj sport. Opšte zadovoljstvo je da je, ipak, finale igrano između četvorostrukog, a sada petostrukog svetskog šampiona Brazila i trostrukog Nemačke. Znači, kvalitet, dakako fudbalski, odneo je prevagu nad voljom, besomučnim htenjem i željama, takozvanih malih timova iz država gde ova igra uz još dosta napora treba da se razvije. Nezadovoljni su oni koji su očekivali da “razvijene” reprezentacije, kakva je Francuska, Engleska i Portugalija iz Evrope, pa sve do Argentine i Urugvaja iz Južne Amerike, postignu onoliko više koliko su u svojim opservacijama očekivale.
       Jedno je sigurno, ovaj šampionat, s malim izuzecima, nije iznedrio svetskog igrača broj jedan kakvi su, recimo, bili: Andrade (1930 - Urugvaj)? Meaca (1934 - Italija), Leonidas (1938 - Brazil), Ademir (1950 - Brazil), Puškaš (1954 - Mađarska), Pele (1958 - Brazil), Garinča (1962 - Brazil), Bobi Čarlton (1966 - Engleska), Žairizinjo (1970 - Brazil), Bekenbauer (1974 - SR Nemačka), Kempes (1978 - Argentina), Paolo Rosi (1982 - Italija), Maradona (1986 - Argentina), Romario (1990 - Brazil), Zidan (1998 - Francuska)...
       Zvanično, FIFA je epitet najboljeg “prišila” Brazilcu Ronaldu, a mogla je i Ronaldinju. Bilo je kvalitetnih igrača i u reprezentaciji poražene Nemačke, ali i Turske i Južne Koreje koje su osvojile treće, odnosno četvrto mesto. Ali o ukusima ne treba raspravljati.
       U Svetskoj fudbalskoj asocijaciji (FIFA) zadovoljno trljaju ruke zbog zarade, domaćini zbog posete i, naravno, zarade, predsednik Medicinske komisije dr Mišel Dehog, jer su sve antidoping kontrole bile negativne, a povrede igrača su bile svedene na minimum... Možda najzadovoljniji bio je dr Jozef Sep Blater, koji je svoj predsednički mandat u FIFA produžio sve do sledećeg šampionata 2006. u Nemačkoj.
      
       Vaskrs Herere
       Ko se još seća Helenija Herere, fudbalskog trenera iz Argentine, s početka šezdesetih minulog veka, “kouča” italijanskog Intera iz Milana. Njegov sistem, poznatiji kao “katanaćo”, hteo to neko ili ne, “vaskrsao” je upravo na ovom šampionatu. Herera je u svojim fudbalskim i stručnim razmišljanjima uvek bio zagovornik da njegova ekipa postigne gol, a posle toga ko od igrača pređe centar igrališta da “mu umre majka”. Tako je na ovom šampionatu, upravo, igrala većina reprezentacija. Pogotovu italijanska! Jedan napadač, nekada popularno nazvan centarforom, bilo je opredeljenje svih selektora - trenera. Na sredini igrališta mnogi su se opredelili za petoricu, neretko i šestoricu igrača, samo sa jednim motivom - ugušiti igru protivnika. Procentualno je postignuto više od dva gola po utakmici, ali je zato odigrano i više mečeva i bilo je 32 reprezentacije.
       Nekadašnja svetska zvezda Johanes Hendrikus Krojf smatra da je u ovakvoj igri Brazil zasluženo pobedio, ali da je prikazao igru koja više ne pleni i koja je svedena na kalkulantstvo. Prema Krojfu, “Brazil nije prava ekipa”. Dalje, legendarni fudbaler ističe da je nemački tim u suštini dobar, ali mu nedostaju zvezde kakvi su bili Franc Bekenbauer, Volfang Overat ili Gerd Miler.
       Krojf je pohvalio reprezentacije Turske i Južne Koreje i ocenio da je njegov zemljak Holanđanin Gus Hidik, prema svim pokazateljima, najsposobniji trener na šampionatu.
      
       Izdvojena mišljenja
       Rajko Mitić, legendarni kapiten Crvene zvezde i reprezentacije Jugoslavije, učesnik tri svetska šampionata (1950, 54. i 58), smatra da je šampionat bio uspešan: “Igrao se mnogo bolji fudbal nego što kod nas vlada mišljenje. Podbacile su evropske reprezentacije, jer su u svaki meč ušle prepotentno kao da je protivnik trebalo da se unapred preda. Njihove reprezentacije su bile premorene zbog jakih nacionalnih šampionata gde, inače, ‘stranci’ vode glavnu reč. To se posebno odnosi na Francuze, Engleze i Italijane. Sistem takmičenja nije dobar. Posle prvog kruga trebalo je ponovo formirati grupe, pa tek onda igrati, od četvrtfinala, na ispadanje. Tako ne bi bilo nadahnuća ‘malih’ selekcija koje su oduvale Italiju, Španiju ili Portugaliju. Zašto tvrdim da je fudbal bio dobar? Nekada smo igrali u cipelama, pravim ‘džombama’, i teškim loptama, ovi danas imaju sve bolje i zato igraju lakše...”
       Stjepan Bobek, legendarni kapiten Partizana i reprezentativac Jugoslavije, takođe smatra da se na ovom šampionatu igrao kvalitetan fudbal. “Teško je očekivati u današnje vreme da će neko umirati od lepote. Danas se igra mnogo brže, tečnije. Igračima su omogućene fizičke pripreme kakve mi nismo mogli ni da sanjamo. Sve je podređeno igri. Tačno je da nije bilo zvučnih imena kao nekada, ali se to nije ni očekivalo. Rezultat je sada u prvom planu, a ne nadigravanje. Ko danas umire u fudbalskoj lepoti, a opet stadioni su bili puni...”
      
       Gde smo mi?
       Našu fudbalsku reprezentaciju ove jeseni očekuju prve kvalifikacione utakmice za šampionat Evrope koji se za dve godine igra u Portugaliji. Nažalost, na planetarnoj fudbalskoj smotri u Japanu i Koreji nije bilo naših trenera. Verovatno su bili zadovoljni onim što su mogli da vide na malim ekranima.
       I dalje ćemo imati glomazne lige koje treba da opsluži više igrača i sudija nego što država zaista može sebi da priušti. Naše fudbalske vedete uglavnom igraju u inostranim klubovima i dobro su zašle u četvrtu deceniju života. Klubovi Crvena zvezda, Partizan i Sartid igraju u kvalifikacijama za evropske kupove. Sve je to nedovoljno da bi se izašlo iz hodnika koji vodi na glavnu fudbalsku scenu. Optimista, doduše, ima više po stanovniku nego što objektivno vredimo. Samo u Srbiji, na primer, pored već Više trenerske škole postoje još dve akademije. Najnoviju promovisao je Univerzitet “Braća Karić”, čak i za sportski menadžment. Znači, pameti nikada dovoljno. Ono najvažnije - predavači na ovom univerzitetu još ne razlikuju loptu od četvrtastog geometrijskog tela. Ali, pošto se u fudbalski sport svi razumeju - neka bude. Bar smo u nečemu prvaci sveta...
      
       ALEKSANDAR MIHAJLOVIĆ