Građani, individualni korisnici kompjuterskog softvera mogu i dalje da budu bezbrižni; od oficijelne najave akcije za legalizovanje softvera i dalje nema ništa

      Iako se Majkrosoft pre godinu dana u glamuroznom stilu prvi put direktno predstavio domaćoj publici u Srbiji, nagoveštavajući spremnost da uđe u partnerske odnose sa srpskom vladom, godinu dana kasnije - prigodom slične manifestacije pod nazivom Sinergija 02 - sve je ličilo na tihu, indukovanu amneziju. O tome se govorilo upola glasa, možda i zbog urođene paranoične crte našeg karaktera, da “dva Velika (najveća?) brata” - država i Majkrosoft - sve izrečeno pažljivo osluškuju i beleže...
       Očito je da je jedan od ove dvojice “Velike braće” prilično razočaran u obećanja onog drugog da će se potruditi da i u ovoj zemlji autorska i srodna prava postanu “svetinja”. Sporazum o strateškom partnerstvu vlada Srbije i Jugoslavije sa američkim gigantom koji vlastima, između ostalog, nalaže obavezu borbe protiv piraterije, sveden je u praksi na sporadične racije na prodavce ilegalnih CD-ova sa kompjuterskim programima ispred SKC-a i kontrolu prestoničkih CD klubova koji, i pored nje, prilično uspešno posluju, prodajući za 80-150 dinara ono što na legalnom tržištu košta od 30 do više hiljada evra. “Braća” su svoja neizrečena neslaganja dostojanstveno podnela: niko iz vlade nije udostojio skup svojim pojavljivanjem na Sinergiji 02, a zauzvrat, niko od odgovornih iz Majkrosofta nije se naročito potresao zbog te činjenice.
       Svojevremeno euforično iščekivana, akcija legalizacije Majkrosoftovog softvera obznanjena je prilično anemično za period od 1. septembra do 31. decembra ove godine, u kojem će zainteresovana lica moći da za 500 dolara, u tri godišnje rate, ozakone svoje piratske kopije programa, pristupajući tzv. OSL Agreement-u. Nakon toga, era tolerancije prestaje i Majkrosoft će, zajedno sa svojim partnerima u okviru udruženja proizvođača poslovnog softvera BSA (Business Softnjare Alliance), preduzimati odgovarajuće pravne korake, uz nadu da će dotle i država učiniti ono što se od nje očekuje - otpočeti sa gonjenjem piraterije.
       Strepnje građana, individualnih korisnika, mogu da minu bar za neko vreme... Opet prizivajući ponekad neizlečive orvelovske koncepte, neki su u virtuelnim prostorima sopstvene svesti bezrazložno projektovali slike zajedničkih ekipa policije i Majkrosoftovih ljudi koji upadaju u stanove, proveravaju da li je softver instaliran na kompjuterima srpskih tinejdžera licenciran i, konstatujući da nije (u 99,99 odsto slučajeva), privode i računar i korisnika. Činjenica da ovog puta taj deo tržišne populacije praktično nije ni spomenut, može se objasniti svešću da bi njihovo “vijanje” u ovom trenutku izazvalo burne reakcije i donelo više štete nego koristi, usled visoke cene softvera i ukorenjene navike korisnika da ga nabavlja na ilegalnom tržištu za iznos nekoliko stotina puta manji od zvaničnog.
       Oficijelna najava akcije legalizovanja softvera poklopila se sa otvaranjem predstavništva kompanije u Jugoslaviji, za koje se smatralo da će se desiti nekoliko meseci ranije, ali koja je pomerana sve do juna iz “tehničkih i organizacionih razloga”, mada su mnogi skloni sumnji da je pomeranje uzrokovano i pitanjem izbora prvog čoveka predstavništva. Na tu poziciju postavljen je Franja Ridži, Zrenjaninac i nekadašnji beogradski đak, priznati ekspert kompanije.
      
       DUŠAN KATILOVIĆ