NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Bitka za Bujanovac

Srbi su se opet podelili, na jednoj strani je Nebojša Čović, na drugoj strani su svi ostali

      Odlukom Vlade Srbije o raspuštanju skupština opština Preševo, Medveđa i Bujanovac i formiranjem Privremenog veća, koji čine šest predstavnika albanske, srpske i romske zajednice, praktično je otpočela predizborna kampanja za vanredne lokalne izbore koji su zakazani za 28. jul ove godine. Odbornici opštine Bujanovac, gde su većinu imali socijalisti, uputili su žalbu Vrhovnom sudu Srbije, ali je ona odbijena s obrazloženjem da je opštinska vlast malo učinila u sprovođenju “Čovićevog” plana o uključivanju Albanaca u državne i privredne institucije. Za predsednika Privremenog veća postavljen je Novica Manojlović iz Demokratske stranke, diplomirani ekonomista.
      
       Signali neslaganja
       To je već bio prvi signal da će među lokalnim srpskim liderima i njihovim strankama doći do političkih podela i neuobičajenih političkih rasprava. Većina političkih stranaka iz DOS-a, ali i iz nekadašnjih srpskih partija na vlasti, “već su videli” Novicu Manojlovića kao glavnog kandidata srpske zajednice za mesto predsednika bujanovačke opštine. Svi osim Čovićeve Demokratske alternative. Nekima je zasmetalo što je Manojlović u startu pohvalio saradnju sa albanskim kolegama u Veću.
       Među prvima su ga podržali Šaip Kamberi, predsednik lokalnog Odbora za zaštitu ljudskih prava i jedan od tri potpredsednika Veća koji je izrazio zadovoljstvo što je “republička vlada opozvala bujanovački parlament u paketu sa gradonačelnikom, jer se ovakve mere primenjuju tamo gde nešto ne valja”. S ovom konstatacijom složio se i njegov partijski kolega Fatmir Asani, predsednik bujanovačkog ogranka Partije za demokratsko delovanje, priznajući da su njegovi sunarodnici ušli u Privremeno veće s “izvesnom dozom strepnje” ali smatra da za to nema razloga jer su svi dosadašnji sastanci protekli u duhu tolerancije i razumevanja.
       Ni u albanskom izbornom bloku predizborna kampanja ne teče bez trzavica. Takozvana tvrda struja iz Končulja, koju predvode Jonuz i Šefćet Musliu, najavila je, nezadovoljna delovanjem već postojećih albanskih partija, formiranje nove stranke. Kako smo saznali, već je formiran inicijativni odbor nove albanske partije. O nekoj eventualnoj saradnji sa njihovom dosadašnjom Partijom za demokratsko delovanje za sada nema informacija.
       Izborna trka za vanredne lokalne izbore na jugu Srbije, očigledno je, vodiće se u Bujanovcu, jer je situacija u opštinama Preševo i Medveđa mnogo jasnija. U Preševu, sa više od 92 odsto, dominiraju Albanci, dok su Srbi dominantni u opštini Medveđa. Za konačan ishod bujanovačkih izbora svakako će od presudnog značaja biti i izborna volja romske zajednice, jer njihov broj nije zanemarljiv. Njihov jedini predstavnik u Privremenom veću, Sabri Šerifovi, iz nevladine organizacije Centar za progres Roma, kaže da ga je u Veće “delegirala” Vlada Srbije. Sunarodnici od njega očekuju da se u ovom gradu izbori za brzo rešavanje nagomilanih socijalnih, infrastrukturnih i ekonomskih problema koje ima ova populacija. Šerifovi kaže da lokalni Romi nemaju nameru da za predstojeće izbore formiraju političku partiju, već će im “savetovati da na njih izađu i glasaju po svom nahođenju”. Prema njegovim procenama, Roma u bujanovačkoj opštini ima oko 10 000 i upućeni u lokalna zbivanja smatraju da će upravo oni biti presudan faktor u rešavanju nedoumice koji će od dva dominantna nacionalna bloka odneti prevagu na izborima.
      
       Protivprirodni blud
       Ključno pitanje kako će proteći vanredni lokalni izbori jeste utvrđivanje pravog brojnog stanja stanovništva na ovom području. Iako je popis stanovništva u ovom kraju produžen, što je izazvalo burna reagovanja lokalnih Srba, rezultati još nisu poznati, a od toga zavisi i formiranje izbornih jedinica. Nebojša Čović je, u želji da umiri lokalne Albance, demantovao “priče da će se izborne jedinice formirati na osnovu procena iz 1991. godine. On je izneo procenu da je tada Albanaca u bujanovačkoj opštini bilo oko 50, a Srba nešto više od 30 odsto.
       No, ako je Čović uspeo da u protekle dve godine amortizuje albanski ekstremizam i da privoli Albance da se makar deklarativno odreknu ideje o pripajanju juga Srbije Kosovu i Metohiji, ovih dana mora da bije još jednu bitku. Ovoga puta, sa Srbima koji su napravili jednu široku koaliciju u kojoj su skoro sve stranke DOS-a, zajedno sa strankama opozicionih socijalista, radikala i Vukovog SPO-a. Nasuprot njih našla se njegova Demokratska alternativa.
       Do raskola je došlo upravo zbog produžetka roka za popis stanovništva. Kao i Albanci, i Srbi tvrde da su oni u Bujanovcu većinski narod i zato smatraju da je produžetkom roka za popis Albancima omogućeno da upisuju i mrtve, kao i da je u popisne liste upisan i veliki broj Albanaca sa Kosova i Metohije.
       Nebojša Čović je ovakav stav ostalih stranaka koalicije DOS ocenio kao “klasičan autogol” okrivivši ih da je koalicijom DOS-a sa radikalima došlo do “protivprirodnog bluda”. Kao što se moglo očekivati, protiv Čovića su najotvorenije istupili lideri iz DSS-a. Dušan Tasić, predsednik Opštinskog odbora DSS-a u Bujanovcu, ocenjuje da “sa Čovićem nema dogovora, nema jedinstvenog stava. Mi u DOS-u smo jedinstveni i nepokolebljivi. Svi mi za svoje stavove imamo punu podršku naših centrala iz Beograda, pa prema tome može on da priča šta hoće i kako hoće”.
       Sa albanske strane su jedva dočekali međusrpska trvenja, pa je iz Partije za demokratsko delovanje Rize Halimija stigla ocena da se na ovaj način na albansko stanovništvo vrše veoma štetni politički pritisci koji dolaze od političkih partija koje okupljaju srpsko stanovništvo u Bujanovcu.
       U razgovoru sa predsednikom Mesne zajednice Veliki Trnovci, u kojoj živi više od 10 000 Albanaca, Galipom Bećirijem saznajemo da će Halimijeva PDD imati kandidate za 41 odbornički mandat, ali da očekuje da će Albanci osvojiti najmanje 25 odborničkih mesta. On ne želi da govori kakva će se dalje politika voditi na jugu Srbije ukoliko i u Bujanovcu većinu osvoje Albanci.
       Među običnim građanima srpske nacionalnosti u Bujanovcu preovladava uverenje da su oni žrtve međusobnih prepucavanja među liderima DOS-a u Beogradu i da njih zaista malo brine da li će Srbi ostati na ovom prostoru.
      
       LjUBIŠA POPOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu