NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Sponzoruše i ostale mačke

Kako izgledaju domaće emisije o životinjama i šta deca mogu da nauče

      Na sporednoj traci svih televizija promiče ono što nije politika i puka zabava. Na primer, emisije o životinjama - ima ih svaka televizija, od najveće državne, do najmanje lokalne, koja u sopstvenoj produkciji može da realizuje tek nekoliko sitnih projekata uz veliku pomoć sponzora.
       Motivi su različiti: popuna programske šeme - većina ovih emisija prikazuje se vikendom u prepodnevnim satima u “neudarnom terminu”: ljubav prema životinjama bitnih ljudi na televiziji i oko nje nekada može da bude presudan razlog da ove emisije ostanu čvrsto zakucane u šemi, bez obzira na sve; i na kraju nepopularan, ali ne i nemoguć razlog - ima jedna mala lepuškasta, koja bi eto mogla da počne TV karijeru, ako ne prognozom a onda emisijom o životinjama. Jedno je sigurno, zajednički imenitelj autora “životinjskih emisija” (Moj ljubimac, Životinjsko carstvo, Oaza, ZOO zum, Tragom šape) jeste snađite se... sa sopstvenom kamerom, kasetama, prevozom, novcem. Upravo lična snalažljivost i entuzijazam pravi su put opstanka ovih novinara i njihovih emisija. Kakvi uslovi za stvaranje, takav i kvalitet proizvoda.
       Televizija je pre svega slika. Snimiti kućnog ljubimca u stanu i nije neki veliki problem (ukoliko imate sreće da vam zbog “važnog događaja” ne otmu kameru baš u trenutku kad je četvoronožac u formi), ali šta s onim divljim životinjama koje začudo još žive u svojim prirodnim staništima.
       Priznaćete da su priče o njima najzanimljivije i najgledanije, tako da su segmenti stranih produkcija u stvari najbolji deo domaćih emisija. U pravnoj državi i to se debelo plaća. Dakle, pored maca i kuca, kućnih ljubimaca različitih rasa, izbor se znatno sužava. Zoo-vrt, spasonosno rešenje, koriste svi autori uglavnom na isti način. Posle nekoliko emisija i sličnih priloga svojih kolega ponovo ćorsokak. Emisije o ljubavi prema životinjama popunjavaju se ljubavlju prema biljkama ili, još gore, prema lovu. Vrhunac priče namenjene ljubiteljima životinja može da bude i poziv da na kinološku izložbu dođete zbog vrednih nagrada - živog teleta i pečenog praseta. O ljubavi toliko.
       Autori uglavnom znaju i da zaborave tokom emisije ciljnu grupu kojoj je emisija namenjena. Ozbiljni poznavaoci pasa reći će da im je preko glave da slušaju da kuca ima četiri šape i da je najverniji čovekov prijatelj, a mali gledaoci biće zbunjeni CAC-om i CACIB-om i nabrajanjima eminentnih kinoloških sudija. Iz ovih razloga, posle nekog vremena, svi autori počinju polako da liče jedni na druge.
       Da se vratimo ponovo onima koje kopiramo. Uz specijalizovane kanale o životinjama, mediji se uz priče o političarima jednakim žarom bave i njihovim ljubimcima. Prosto je i nama bilo normalno da vidimo američkog predsednika Bila Klintona kako se šeta sa svojim psom u Senatu, ili slušamo o mačku koji već godinama nasleđeno živi u Beloj kući, kao i o problemu mačka engleskog premijera Tonija Blera. Recimo da neki autor pomenutih naših emisija poželi da napravi priču o kućnim ljubimcima našeg predsednika? Složićete se da bi to bilo zanimljivo, intrigantno, gledano, ali...
       Eminentni političari i njihovi kućni ljubimci ovde su tema koja može više da im šteti nego koristi. I ne samo to. Setite se spota za NBJ sa zlatnim retriverom koji sa puno poverenja ostavlja kosku na šalter banke. Koliko je ova atipična reklama za naše prostore interpretacija doživela. Na Zapadu poželjno i prihvatljivo, kod nas podrugljivo. Malih pomaka na relaciji političari - kućni ljubimci ima, ali na lokalnom nivou. Nedavno je Demokratska omladina organizovala izložbu pasa bez obzira na rasu u opštini Zvezdara, a sav prihod je namenjen sterilizaciji lutalica u ovoj opštini.
       I neispričanih priča o sličnim temama ima mnogo: pravi problemi pasa lutalica i ko u stvari koči rešavanje ovog problema; ko švercuje naše ukradene rasne pse gliserima preko Jadrana putem cigareta; da li su sudije u kinologiji korumpirane i kako se to radi; gde odlazi novac društava za zaštitu životinja.
       Jedno je sigurno, ove teme nisu za opuštanje, popunu programa, prikazivanje zgodnih devojaka pratilja kućnih ljubimaca na izložbama niti za ličnu veterinarsku promociju. I što je najvažnije, kvalitetna emisija, makar bila i o životinjama, košta!
       A životinje nemaju sponzora!
      
       SANjA VULETIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu