Nastavljamo krstarenje u potrazi za neobičnim sadržajima na Mreži

      Vrbovanje monahinja
       Sve manje pripadnica ženskog pola u Americi odlučuje se da postanu monahinje. Od 180 000, koliko ih je bilo 1965. godine, danas ih ima svega 78 000. Nedavno je tim povodom započeta kampanja “vrbovanja” na sve moguće načine - preko radio i televizijskih reklama, bilborda kraj autoputeva i, neumitno, reklamnim banerima na Internet sajtovima. Predstavnici crkve nadaju se da će tako dopreti do devojaka koje još nisu odlučile o svom životnom putu i cilju. Kampanja košta 200.000 dolara, a podaci pokazuju znatan porast poseta sajtovima ka kojima vode reklamni baneri, kao i povećano prijavljivanje, čak i preko Interneta. Slogan kampanje glasi: “Osećate li da vas Bog tapše po ramenu?”
      
       Najmanji na svetu
       Sajt za koji njegov autor tvrdi da je najmanji na svetu privlači sve više pažnje. Tokom prethodnih desetak dana imao je oko 100 000 posetilaca, što je brojka na kojoj mu mogu pozavideti i mnogi izvikani web portali. Da bi se uvidelo šta tačno predstavlja najmanji sajt na svetu, treba posetiti adresu http://www.guimp.com. Pre toga nije loše posetiti očnog lekara, jer je zaista potreban izvrstan vid da bi se na ovom sajtu čitale vesti, igrala simulacija formule 1, xekpot, ili pogledala neka od brojnih galerija slika. Tu je i muzički odeljak, sa kompletom bubnjeva i klavijaturom. Da bi parirao Internet pretraživačima tipa Džahoo, autor sajta Alan Outen ubacio je i odeljak sa pretraživačem, a nedavno je pridodao i web kameru. Outen je direktor londonskog “Design Collective” i započeo je ovaj projekat kao eksperiment oštrine slike svog monitora, koji se pretvorio u svojevrsno ispitivanje Internet fenomena.
      
       Princ Čarls razotkriven e-mail-om
       Pripadnici obezbeđenja britanskog princa Čarlsa nedavno su napravili ozbiljnu omašku - poslali su na pogrešan e-mail dokumentaciju na 55 stranica o prinčevom kretanju i navikama. Umesto da to ode jednom od članova obezbeđenja, poruka je stigla u sanduče britanskog biznismena slične adrese. Srećom, ovaj je odmah prijavio slučaj nadležnima, pa je tako i otkrivena greška. Moglo je biti i mnogo gore, da je poruka došla u ruke nekom manje bezazlenom primaocu. Predstavnici za štampu britanske vlade odbili su da daju više detalja o sadržaju inkriminisane poruke, ali se nezvanično saznalo da su u poslatoj dokumentaciji detaljno opisani automobili koje princ koristi, mesta koja posećuje, praktično celokupno njegovo kretanje tokom dana. U rukama pogrešnog čoveka, dragocene informacije.
      
       Stara prevara
       Takozvano nigerijsko pismo je prevarantska tvorevina koja postoji već dvadesetak godina. Sastoji se u tome da primaocu predočava “lak” način da dođe do velike količine novca. Navodno, na jednom bankovnom računu nalazi se velika količina novca koji je zvaničnik nigerijske vlade sklonio “za crne dane”. Neposredno posle toga dotični je poginuo, te je ta basnoslovna suma ostala zauvek sakrivena. No, pošiljalac pisma objašnjava da je izvodljivo domoći se novca tako što će se prebaciti na račun nekoga ko ni na koji način ne može biti povezan sa celom pričom (inače bi, tvrdi pošiljalac, on to i sam već odavno uradio). Nudeći primaocu pisma da postane saučesnik, prevaranti uvek uspeju da nađu pohlepnu i lakovernu “ovcu”.
       Čim primalac ovakvog pisma pokaže bilo kakvo dodatno interesovanje, proces se dalje odvija manje-više slično: nudi mu se pristojan procenat od transakcije, malo cenkanja, i potom se dolazi do ključne tačke - iznuđivanja pozamašne sume novca za navodno podmićivanje službenika banke koji treba da izvrši nalog za transakciju i prikrije tragove. S obzirom na obećanu sumu, lakovernici brzo pristaju da žrtvuju popriličan iznos od svoje ušteđevine. Naravno, dok shvate da su prevareni, već je kasno.
       S razvojem Interneta, “nigerijsko pismo” se nanovo raširilo zapanjujućom brzinom (već postoje i verzije prevedene na srpski jezik). Predstavnici američkog Centra za Internet prevare izneli su podatak da je samo u SAD tokom prošle godine na ovakav način ukradeno 360000 dolara. Poslednje dve žrtve izgubile su po 75000 dolara. Predstavnik za štampu Centra rekao je da je konačan broj prevarenih i iznos koji im je otet najverovatnije bar trostruko veći, ali se nikada ne može pouzdano utvrditi, jer mnogi ljudi neće ni da prijave da su prevareni, ponajviše iz straha da ne ispadnu “glupi u društvu”.
      
       NENAD VASOVIĆ