Glavni uzrok prevremenog stvaranja bora, pega i fleka, gubitak mladalačkog izgleda i svežine kože je prekomerno izlaganje suncu

      Bez obzira što stručnjaci sa američkog Nacionalnog instituta za istraživanje raka tvrde da je sunčanje jedan od glavnih uzroka raka kože i što izrazito taman ten već godinama nije u modi čini se da većina ljudi i dalje ne mari baš mnogo za to. Jednostavno, više im se dopada njihova preplanula put, koja asocira na letnju dokolicu ispod neke palme, od blede (takoreći anemične) puti nekoga ko nema tu privilegiju da se opusti na nekim ostrvima dalekim, bližim ili daljim morima ili bar domaćim jezerima i planinama. Tako se apeli svetske zdravstvene organizacije još ne shvataju isuviše ozbiljno.
       Koliko god nam se činilo da su ozonske rupe još daleko od nas, ne treba ih zanemarivati. Neka istraživanja pokazuju da je najveći intenzitet zračenja nad Australijom i Kalifornijom, a potom nad Mediteranom. Stanovnici mediteranskih zemalja, u ovo doba godine teško i da mogu pobeći od letnje žege, a Skandinavci po pravilu, već sa prvim toplijim danima hrle u najbliže parkove trudeći se da svaki slobodan trenutak iskoriste za sunčanje maksimalno se izlažući sunčevim zracima.
       Već i blago prolećno sunce može da bude štetno. Do 1985. godine smatralo se da da je UVA zračenje bezazleno. Po mišljenju stručnjaka, sada, od njega koža najbrže stari. Ultravioletno zračenje tipa A (UVA), koje je u spektru sto puta više zastupljeno od UVB zračenja, ne zavisi od doba dana, godišnjeg doba, nadmorske visine i geografskog položaja. Ono prodire u najdublje slojeve kože, a retko se pojavljuje reakcija crvenila koja nas upozorava da smo preterali sa boravkom na suncu. Pri svakom izlaganju suncu stvaraju se slobodni radikali koji uništavaju imunološki sistem. Oko 60 odsto ćelija imunog sistema uništi se samo jednodnevnim sunčanjem na jakom suncu (kada se javi i crvenilo), a potrebno je oko tri nedelje da se regenerišu.
       Problem je i taj što koža onih koji žive u uslovima umerene klime posle duge zime i varljivog proleća nije ni pripremljena za vrelinu julskog sunca. Koža tada prirodno reaguje crvenilom, a naučnici su tek odnedavno ustanovili da upravo ta reakcija može da izazove stvaranje malignih ćelija na koži. Ultraljubičasti zraci od kojih se koža zacrveni ne zaustavljaju se na površini već prodiru u dublje slojeve, a ćelije počinju sa “slaganjem” enzima za obnavljanje. U pokušaju regeneracije napadnute ćelije može da dođe do greške u organizmu, do spajanja koje uzrokuje mutaciju u pogrešnom smeru. Na adresi http://www.suncanje.co.yu možete saznati koliko nas sunčanje ugrožava i kako da se zaštitimo. Najnovije vesti o globalnoj promeni klime, UV zračenju i ozonskim rupama po regionima saznaćete i na sajtu http://www.greennature.com.
       Sada se i u vremenskoj prognozi svakodnevno mogu pratiti izveštaji o faktoru UV zračenja i kod nas. Po evropskim standardima usvojena skala se kreće od 1 do 11. Leti, kada faktor zračenja dostigne i oko 9 i 9,5 znači da ne treba izlaziti napolje bez dugačkih rukava i suknji, uz obavezan šešir sa velikim obodom i naočari za sunce!
       Pokazalo se da jedino sunce pozitivno deluje na sintezu vitamina D3 i melanogenezu. Ipak, to ne znači da ovo leto treba provesti isključivo u kući, samo se treba pravilno zaštititi. Tako, kožu lica, vrata i ruku koji su neprestano izloženi suncu, treba obavezno, svakodnevno pre svakog izlaska, namazati zaštitnom kremom. Na moru koristite kreme sa velikim zaštitnim faktorom (na primer 30, svakako ne ispod 15), a ako se bavite sportom ili ste često u vodi proverite i da li je krema vodootporna.
       U želji da tokom cele godine imaju preplanuo ten, mnoge žene odlaze u solarijum. U zavisnosti od tipa kože kojem pripadate (izrazito nežna i svetla put i kosa, riđa ili tamnija...), kao i od kvaliteta aparata, odnosno lampi, ovaj vid sunčanja može poslužiti i kako priprema za odlazak na more ukoliko se ne pretera (na primer jednom nedeljno). Kreme i tablete za sunčanje proizvode isti efekat. Na sajtovima poznatih kozmetičkih kuća možete pronaći takve proizvode, a jedan od noviteta je i DF Cosmetics (http://www.df-cosmetics.de/index2.htm). Mada, ukoliko imate osetljivu kožu da ne bi došlo do eventualnih negativnih posledica (alergije i slično), najbolje je da ništa ne preduzimate bez prethodne konsultacije sa svojim dermatologom. O zaštiti od sunca, tipovima kože, radijaciji i vremenu izlaganja suncu na području centralne Evrope možete se obavestiti i na sajtu http://www.swiss-training.com/e/angebot/sonne/text.htm.
       Lekari neprestano napominju da je dovoljno sunčati se u ranim jutarnjim satima ili predveče i samim tim opasnost od štetnog zračenja biće znatno manja. Pridržavajte se njihovog saveta kako biste očuvali vitalnost i zdravlje svoje kože i uz sve mere predostrožnosti proveli svoj letnji odmor opušteno i bez rizika.
      
       NATAŠA USKOKOVIĆ