Mnoge evropske zemlje dobro su “unovčile” svoju lepotu, kulturu i istoriju. Da Srbija ide tim putem, svedoči i prezentacija na adresi http://www.serbia-tourism.org

      Sezona odmora je počela, i pošto ste spakovali omiljene krpice i kremice, želite da otputujete negde na zasluženi odmor. To i nije tako nemoguće ako, uz dobro raspoloženje i osmeh na licu, imate pri sebi i nekoliko stotina evra. Razlika između domaćeg i stranog turizma gotovo je minimalna, naravno samo kada su cene u pitanju, tako da vas od Španije ili neke skrivene uvale na grčkom ostrvu može deliti samo viza. Stoga, dajemo prednost domaćem turizmu.
       Na početku ovog našeg virtuelnog putovanja, preporučujemo vam da obavezno posetite prezentaciju http://www.turizam.co.yu, na kojoj ćete naći sve što vas zanima kad su u pitanju jugoslovenske destinacije. Mnoge zemlje u Evropi “unovčile” su svoju lepotu, kulturu i istoriju. Da Srbija ide tim putem, svedoči i prezentacija na adresi http://www.serbia-tourism.org, samo na engleskom jeziku, koja, podelom po kategorijama, pruža informacije o srpskoj istoriji, spomenicima kulture, klimatskim uslovima, prirodnim atrakcijama, gradovima, selima, lovu i ribolovu, sa željom da privuče što više turista u našu zemlju.
       Kad se spomene letnji odmor, onda je prva asocijacija more, sunce, plaže, lud provod... Raskošna zbirka spomenika, kula i skala, privlačna i jedinstvena botanička bašta koja opija bojama i mirisima, svakako je Herceg Novi, festivalska i karnevalska “metropola” Crnogorskog primorja (http://www.herceg-novi.com). Turizam u ovom gradu datira još iz XV veka, kad je bio poznato zimovalište vlastele u vreme Hercega Stjepana. Ipak, prvi veći turistički objekat na južnom Jadranu izgrađen je tek krajem XIX veka, a to je hotel “Plaža”, i danas veoma posećen.
       Pored hercegnovske rivijere, budvanska, sa šesnaest zvaničnih peščanih plaža, dugačkih više od deset kilometara, iz godine u godinu sve je atraktivnija (http://www.budva.cg.yu). Žitelji ovih krajeva kažu da po tim plažama možete piti špricer u hladovini, ručati, večerati, iznajmiti čamac, sandolinu, spuštati se toboganom, pecati, odmarati, slušati talase i galebove...
       Ako želite da se na pomalo neuobičajen način odmorite na Crnogorskom primorju, obavezno posetite sajt http://www.hexa.co.yu/jedrenje na kojem ćete se upoznati sa svim detaljima turističkog krstarenja. Ovo krstarenje podrazumeva prisutnost skipera, odnosno kapetana na jedrilici, a krstari se uglavnom prema Boki. Noći se provode na jedrilici, u uvalama ili na dokovima u usputnim mestima. Maršrutu plovidbe kreira sama posada, a to su oni koji iznajmljuju jedrilicu, naravno, uz savete skipera. U ovakvom turističkom krstarenju, naglašeno je uživanje i aktivan odmor uz jedrenje, ronjenje, pecanje i istraživanje skrivenih uvala. Ostaje vam samo da izdvojite nekoliko stotina evra i Crnogorsko primorje je vaše!
       Ako ste nudista, posetite sajt http://solair.eunet.yu/~jitosic/index01.html na kojem ćete otkriti skrivene plaže i uvale.
       Ako kojim slučajem ne volite “prženje” na plažama, onda je Zlatibor pravo mesto za vas. Zahvaljujući specifičnoj klimi, karakterističnim vazdušnim strujanjima, harmoničnom odnosu između pošumljenih predela i prostranih livada prekrivenih živopisnim biljem, potocima, nezagađenom vazduhu, zdravoj i čistoj vodi, velikom broju sunčanih dana, srdačnosti domaćina, predivnim pejzažima, ova planina razvila se u čuveno letnje i zimsko turističko mesto sa najdužom turističkom tradicijom među planinama u Srbiji (http://www.zlatibor.co.yu). Pored prirodnih lepota i čistog vazduha, vaša deca na Zlatiboru mogu provesti raspust u letnjem kampu, po ugledu na američke, a prijave možete poslati na adresu http://www.infosky.net/~batas.
       Nacionalni park Kopaonik je još jedna planinska destinacija koja privlači turiste tokom cele godine. Informacije o geografskom položaju, klimi i turističkim kapacitetima ove planine možete saznati na adresi http://www.kopaonik.net.
       Banje takođe postaju sve zanimljivije za ljude koji žele da se, uz njihova blagotvorna dejstva, i odmore. Jedna od najposećenijih banja poslednjih godina je Vrnjačka Banja (http://www.vrnjackabanja.co.yu), čije istraživanje prošlosti nije moguće bez dobrog poznavanja razvoja njene zdravstvene funkcije, koja se vremenom diferencirala u dva pravca: banjoterapijskom i odmarališno-rekreativnom. Interesovanje lekara za vrnjačke mineralne vode datira od sredine prošlog veka, ali se tek posle 1968. godine stvaraju uslovi za organizovanje banje u Vrnjcima kao lečilišta. Zanimnjiv je podatak da je cena prvog lekarskog pregleda iznosila 50, a svakog narednog 25 dinara. O nastanku Vrnjačke Banje nema pisanih dokumenata, niti je moguće kontinuirano pratiti tok njenog razvoja. Na osnovu pronađenog arheološkog materijala može se sa sigurnošću tvrditi da su vrnjačke mineralne vode korišćene još u antičko doba, za vreme Rimljana, koji su vrnjačku toplu mineralnu vodu koristili za oporavak i odmor svojih legionara, što je, uostalom, bila njihova praksa u čitavoj tadašnjoj Evropi. Sadašnje ime banja je dobila po imenu sela Vrnjci, u čijem su ataru mineralni izvori i otkriveni. U Vrnjačkoj Banji, kažu legende, lečile su se i turske spahije mesno stanovništvo ih je hranilo i služilo. Da bi izbegao služenje agama i begovima, narod je izvore zatrpavao. Odlaskom Turaka i političkim i ekonomskim snaženjem Srbije u XIX veku, stanje se menja, pa su se stvorili uslovi za korišćenje vrnjačkih mineralnih voda. Dešavanja na Vrnjačkoj promenadi, kulturne manifestacije, muzejske postavke, pozorišne predstave, filmski i muzički festival na letnjoj pozornici, samo su deo šarma kojim Vrnjačka Banja obasipa svakog svog gosta.
       Najomiljenije izletište Subotičana, oaza odmora, mira i provoda, Palić, sa svojim specifičnostima, kao što su jezero, barokni park, spomenici secesijske arhitekture, duga banjska tradicija, može ovoga leta da postane i vaše mesto za odmor. U prečniku od samo jednog kilometra, nalaze se hoteli, restorani, plaže, letnja pozornica, teniski tereni, kazino, zoološki vrt, a da bi navedeni turistički proizvod Palića bio još sadržajniji, i time boravak gostiju duži, organizuju se posete kulturnim i turističkim znamenitostima Subotice, izleti za Segedin, ergelama Zobnatica i Kelebija, lov, ribolov, škole jedrenja, veslanja i tenisa, izleti u okolne čarde i na Ludaško jezero, poseta Farmi nojeva kao i svinjokolji u seoskim domaćinstvima (http://www.palic.co.yu).
       I na kraju, ako vam se od ove ponude ništa nije dopalo, ili nemate vremena, novca i želje za nekim putovanjem, utočište u ovim vrelim letnjim danima možete potražiti na jezeru Ada safari, koje se nalazi na poluostrvu Ada Ciganlija, na reci Savi, koje je jedno od najvećih i najlepših beogradskih izletišta (http://www.adasafari.co.yu). Od nekadašnje močvare zarasle u šipražje i trsku, 1994. godine napravljena je Ada safari, jezerce površine šest hektara, poribljeno kapitalnim i retkim primercima ribe strogo kontrolisanog kvaliteta. Okruženo je stoletnom šumom gde ste apsolutno izolovani od gradske buke. Oko jezera se nalazi 30 numerisanih pecaroških mesta. Na raspolaganju je i restoran, gde možete da se osvežite, pojedete nešto ili ako niste ribolovac, da uživate u predivnoj prirodi ne verujući da se nalazite u centru dvomilionskog grada.
      
       VLADANA RAŠIĆ