Oduzimanje eparhije mitropolitu Jovanu ipak nije neočekivano, iznenađenje je brutalnost s kojom je to sprovedeno. Kao da je Sinod hteo da pokaže javnosti odlučnost, koja se pretvorila u demonstraciju nemoći

      U Velesu, nekada Titovom, prošle subote odigrala se prava drama, dostojna davne 1945. godine. Po zvaničnoj verziji, u skladu sa odlukom Sinoda nepriznate Makedonske pravoslavne crkve (MPC) mitropoliti Timotej i Agatangel došli su da još jednom privole mitropolita veleško-povardarskog Jovana da se vrati u zajednicu raskolničke crkve. Vrata eparhijskog dvora nije niko otvarao niti se odazivao na telefon. Mitropolitima su pomagale “silne policijske snage”, a pred dvorom se okupila velika masa znatiželjnika. Vrata su nasilno provaljena, a policija je prva upala u dvor. Kako je Jovan bio unutra, nezvani gosti su mu uručili sinodalnu odluku o razrešenju i u dvočasovnom razgovoru pokušavali da ga privole da se “pokaje” za svoje “veleizdajstvo”. Pošto on to nije učinio, dali su mu priliku da uzme najnužnije stvari i izveli ga iz dvora uz policijsku pratnju na zadnja vrata, i odveli u manastir Sv. Đorđa kod Negotina da sledećih 30 dana pripremi svoje pokajanje.
       Iako je dvor navodno zapečaćen odmah je potražena eparhijska kasa i utvrđeno je da je vladika uzeo veliku svotu novca. To se kasnije nije moglo potvrditi pošto se ustanovilo za šta je novac uplaćen.
      
       Sednica Sinoda
       Mitropolit Jovan pak kaže da nije dobrovoljno izašao iz dvora već da mu je u glavu bio uperen policijski pištolj kao i da mu nije data mogućnost ni svoja sredstva za higijenu i odeću da ponese. Ne razume otkud tolika brzina jer je Sinod odluku mogao prvo da mu pošalje faksom. Uostalom, kaže on, razrešenje nema kanonsku osnovu pošto on i ne pripada više MPC. “To je politička odluka”, Crkva se pretvorila u političku partiju i on nema nameru da se u nju vraća. Zakleo se na vernost pravoslavnoj veri, a ne MPC. Mitropolit Agantangel negira neke navode svoga mlađeg kolege tvrdeći da “laže”, a da je policija bila “pažljiva i učtiva”, svi su se prema Jovanu ponašali “sa poštovanjem”. U Velesu kažu da građani znaju da postupaju sa “nenarodnim vladikama”, već su ih četvoricu do sada proterali.
       Svemu ovome prethodila je nenajavljena sednica Sinoda MPC, u petak, u manastiru Svete Bogorodice na Matki kod Skoplja, gde se obično arhijereji povlače da bi bili podalje od javnosti. Iako su političari i mediji danima tražili raščinjenje. Sinod tu meru nije preduzeo pribojavajući se negativne opštepravoslavne reakcije. Jovana su podržale Srpska, Grčka, Ruska i Carigradska pravoslavna crkva. Navodi se da je sinod ovaj put bio jedinstven “kao nikada do sada” oduzimajući Jovanu upravu eparhijom. Njome će privremeno upravljati Sinod, a najavljuje se da bi uskoro mogao biti izabran novi episkop. S obzirom da je prekršio zakletvu o vernosti MPC, šalje se u manastir “na boravak i bogosluženje”.
       Manastir Svetoga Đorđa, podignut je krajem 19. veka na starom crkvištu. U njemu je u nedelju mitropolit Jovan, na Ivandan, služio prvu liturgiju u progonstvu u prisustvu pedesetak svojih pristalica. U propovedi je izjavio da je on “jedini priznati episkop u Makedoniji”, što je i tačno. Stanovnici iz okolnog Negotina tvrde da oni nisu prisustvovali ovoj liturgiji, nisu zadovoljni što je Sinod mitropolita poslao u njihov kraj, pominju čak mogućnost da manastir zapale kako bi ga odavde isterali. Hteli su da demonstriraju pred manastirom, ali su odustali, protest je organizovan u samom gradu.
      
       Kritika Beograda
       Štampa kritikuje i Sinod što nije pre reagovao već je pokazao kolebljivost, taktiziranje i dvoličnost. Mitropolit, koga sada nazivaju i “crni Jovan” treba da je srećan da nije linčovan, da mu nije obrijana brada, a eto, nije proteran ni u Vranje niti u neki grčki manastir. Prvi put se zapaža da se MPC nalazi u “ozbiljnoj duhovnoj, koncepcijskoj i kadrovskoj krizi”, kao i sama država. Od kada se Makedonija osamostalila država i Crkva bile su u “krvnoj vezi” a Crkva je zapostavila svoje duhovno poslanje. Nekima je ipak nelagodno da policija sa pendrecima i pištoljima upada u sedište jedne eparhije da bi iz njega isterala episkopa. Policija nije smela da pristane na takvu zloupotrebu. MPC se uostalom neprestano oslanjala na državu, čak prepuštajući njoj da joj izdejstvuje status autokefalije. Poslednjih deset godina Sinod se nije trudio da unapredi pregovore sa Patrijaršijom u Beogradu već je od državne diplomatije očekivao da reši crkveno pitanje. Makedonski predsednici i ministri pri posetama Beogradu, Carigradu, Moskvi, Bukureštu ili Sofiji redovno su preporučivali svoju crkvu za priznanje. Ove intervencije više su nanele štete nego što su donele koristi.
       Oštrica kritike prema Beogradu da želi da uništi MPC je otupela. Sada se tvrdi da iza svega stoji Grčka i njen poglavar, arhiepiskop atinski Hristodul koji zajedno sa svojom vladom radi na brisanju makedonskog imena iz imena države i Crkve. Jovanu se prebacuje ne samo da propagira Grčku crkvu već i grčku državnu politiku, što je “veleizdaja”. On se navodno često susretao sa Hristodulom koji mu je savetovao kako da on ali i drugi makedonski episkopi stupe u jedinstvo sa SPC, a time i sa svetskim pravoslavljem.
      
       Oduzimanje eparhije mitropolitu Jovanu ipak nije neočekivano, iznenađenje je brutalnost, s kojom je to sprovedeno. Kao da je Sinod hteo da pokaže javnosti odlučnost koja se pretvorila u demonstraciju nemoći. Očekivalo se da Jovanovim putem krenu i mitropoliti Petar, Naum i Timotej pošto su oni potpisnici niškog dogovora između SPC i MPC. Njih četvorica čine polovinu Sinoda. Dvojica “pravih” protivnika dobijanja statusa autonomije su zapravo samo mitropoliti pološko-kumanovski Kiril i bregalnički Agatangel, dok su preostala dvojica, Gorazd evropski i sam poglavar, arhiepiskop Stefan, neodlučni. Jovan je, dakle, ostao usamljen. Posle svega šta je preživeo niko ne očekuje da se on posle mesec dana, isteka roka pokajanja, vrati u nepriznati Sinod. Na raščinjenje bi se Sinod teško odlučio. Smatra se da će se u međuvremenu i strasti smiriti. Neki u Skoplju smatraju da bi za MPC bilo najbolje da mitropolit Jovan napusti Makedoniju i ode u Grčku gde bi mogao da živi kao penzionisani mitropolit iako ima samo 36 godina.
       Brižno se u Skoplju osluškivala reakcija Beograda, prenete su reči episkopa niškog Irineja da je izbacivanje mitropolita Jovana “krajnje divljaštvo”. Međutim, važnije im je bilo kako će se to odraziti na eventualne buduće pregovore između SPC i MPC. Navode se reči iz Niša da ovo znači “praktično odbacivanje pregovora”. Neke makedonske vladike poslednjih nedelja šire neosnovani optimizam da je njih moguće obnoviti već sutra. Posle najnovijih događaja svakako će biti teže otpočeti ih, u pravoslavnom svetu stvoren je mučan utisak nasilja prema jednom arhijereju koji se zalagao za kanonski poredak. Osim toga, dva makedonska zahteva, očuvanje imena MPC i dobijanje autokefalije, nisu prihvatljiva ne samo za Beograd već i za druge pravoslavne crkve.
      
       ŽIVICA TUCIĆ