Vlada Republike Srbije nedavno je jednostrano prekinula Ugovor o koncesiji za izgradnju leve trake autoputa Beograd - Novi Sad i rekonstrukciju postojeće, desne trake puta sa konzorcijumom “Rast”, koga čine (činili su ga) Beogradska banka, preduzeće “Ivan Milutinović” i “Borovica-transport” iz Rume. Ugovor o koncesiji bio je potpisan 2. juna 2000. godine, na šest godina, sa utvrđenom predračunskom vrednosti radova od 33 miliona evra, koji su koncesionarima imali da se vrate naplatom putarine. Utvrđeni rok izgradnje bio je 23 meseca.
       “Ništa od ugovorenog nije urađeno,” tvrdi ministar za saobraćaj Marija Rašeta-Vukosavljević i navodi detalje: posle dve godine, obim izvršenih radova nije prešao 30 odsto od ukupnih radova koji su predviđeni predračunom, koncesionar nije obezbedio “garanciju za obezbeđenje sredstava za realizaciju predmeta koncesije na iznos od 10 odsto od predračunske vrednosti investicije”, nije obezbedio garanciju za dobro izvršenje posla (ponovo 10 odsto), “koncesionar ni do današnjeg dana nije ishodio dozvolu za građenje”, revizore, supervizore...
       Direktor Konzorcijuma Ljubomir Vukajlović iz preduzeća “Ivan Milutinović” situaciju vidi drugačije - najpre, kaže, utvrđena cena radova niža je od realne za više od 20 miliona evra (oko 55 miliona), dok je kroz putarinu za ovih šest godina, sa sadašnjim protokom saobraćaja, sve i ako se on poboljša, tvrdi Vukajlović, moguće naplatiti svega 40 miliona evra. Uz to, dodaje, i cena nafte skočila je u međuvremenu sa 0,4 na 1,3 marke, što je dodatno poskupelo izvođenje radova. “Nerealan je,” nastavlja, “bio i rok za izvođenje radova - mi smo tražili 36 meseci - tako da smo morali da angažujemo i podizvođače, ’Gemaks’ i ’Bačka put’ iz Novog Sada.”
       Na ovako, kako kaže, nepovoljan posao po njih (“ali povoljan po državu”), pristali su iz jednostavnog razloga kako bi uposlili mašine i radnike, premda se, s obzirom na to da su se bližili izbori u trenutku kad je zaključen ugovor o koncesiji, da naslutiti da je upošljavanje mašina i radnika i početak radova na putu imalo i drugačijih motiva koji su sa autoputom imali manje veze.
       Tek, nastavlja Vukajlović, “mogli smo da završimo radove i u tako tesnom roku, ali su posle 5. oktobra počele najave da će koncesija biti oduzeta, a na proleće 2001. godine Ministarstvo za saobraćaj donosi rešenje da se zabranjuje izvođenje radova zbog neposedovanja građevinske dozvole, koju izdaje to isto ministarstvo”. Prethodna vlast, inače, dozvolu nije izdala pošto nije stigla to da učini - idejni projekat koncesionar je od Marjanovićeve vlade dobio tek u septembru, dok je glavni, na osnovu koga se izdaje građevinska dozvola, bio završen “u rekordnom roku”, krajem 2000. godine.
       Svejedno, radovi na putu su nastavljeni i pored zabrane, i pored toga što su iz tog razloga protiv izvođača na bazi izmena zakona o izgradnji objekata podignute krivične prijave, a na osnovu toga što postoji građevinska dozvola za postojeću, desnu traku autoputa.
       “Možda jeste završeno svega 30 odsto radova, ali to je 30 odsto samo u odnosu na ukupnu vrednost radova. Što se pak fizičkog dela posla tiče, urađeno je 70 odsto, odnosno ostao je da se uradi bitonoseći sloj i da se asfaltira”, tvrdi Vukajlović.
       On dodaje i da je Vlada Srbije najpre pristala da se Ugovor o koncesiji sporazumno raskine, pri čemu bi se izvođačima radova platila realna cena odrađenog posla, ali je potom promenila odluku i jednostrano raskinula ugovor. Konačnu odluku doneće nadležni sud, a ne sumnjajući u njegovu pozitivnu odluku, u Ministarstvu za saobraćaj i Direkciji za puteve već najavljuju tendere za rekonstrukciju postojeće i izgradnju nove trake autoputa.