Otkako su se naše žene emancipovale, preuzele su i - muška prezimena

      Zanimljivo pismo poslao mi je Bojan S. Dulović, dugogodišnji čitalac NIN-a. Povod je - Kori Udovički. Srećom, ne poskupljenje struje, ni sugestije o prodaji stanova, ni bilo šta iz politike, nego samo oblik ministarkinog imena.
       "Da malčice pogledamo stvar na poznatim primerima", piše naš čitalac. "Već zašao u godine, Laza Kostić se bio zaljubio u lepu i bogatu Lenku Dunđersku. Ostalo nam je nekoliko fotografija s kojih nas gleda velika lepotica drugog jednog vremena, zaslužna za 'Santa Mariju dela Salute'. Vidimo da nije bila hermafrodit sa prezimenom Dunđerski a imenom Lenka. Bila je: Dunđerska."
       Slede zatim i drugi primeri: "Davno i divno na klaviru je svirala Vanda Landovska. Balet je igrala Galina Ulanova (zvali smo je, u šali, 'galerina'). Igrala je i Maja Plisecka(ja), pevala je Olga Jančevecka. Pesnik Matija ima svoju Pavladoljsku, i tako dalje.
       "A šta imamo sada? Imamo Olju Ivanjicki, imamo Renatu Ulmanski, imamo Martu Malagurski. Dobili smo i Kori Udovički! Pa i to ime: Kori. Morala bi biti Kora, sa izgovorom kao Zora, Mara, Dara. Isidora Sekulić je Ibzenovu junakinju iz 'Per Ginta' ponašila i govorila o Solveji. Nikakva se 'Solvejg' tu nije mogla potkrasti.
       "Čini se da neki drugi Sloveni paze šta rade. Čuvaju ono pridevsko u tim imenima i dosledno pišu Ana Ahmatova, Sonja Kovalevska, Nadežda Krupska(ja), Nataša Rostova, Marija Sklodovska, Zuzana Ružičkova i sve tako. Ne treba valjda mi da ponižavamo svoj jezik da bi nam se otvorio famozni 'put u Evropu, gde nam je mesto', da i ja ponovim taj već namučeni izraz..."
       Ne, nije reč o "putu u Evropu", bar ne o ovome koji je danas aktuelan. Sve je počelo mnogo ranije.
       Primetiće se da g. Dulović navodi prezimena iz drugih slovenskih jezika, kao i neka naša, ali ova druga samo sa završetkom na -ski (odnosno -čki, -cki). Najčešći i najtipičniji završetak srpskih prezimena, međutim, jeste -ić. (Ako ne verujete, pitajte Velju Ilića.) To -ić je po postanku deminutiv muškog roda, kao u gradić ili momčić. (Prezimena kao Nikolić prvobitno su značila "mali Nikola", tj. Nikolin sin odnosno potomak.)
       Ostali Sloveni uglavnom imaju prezimena na -ski, na -ov ili na -in, što su sve pridevski nastavci. Kad se odnosi na ženu, pridev normalno ide u ženski rod, kao kod pomenute Landovske, Ahmatove i ostalih. Kod nas je nekada bio običaj da se ženskom prezimenu dodaje -eva za neudate, a -ka za udate žene. Ćerka nekog, recimo, Micića potpisivala se uvek kao Ruža Micićeva, dok se ne bi udala za g. Popovića, trgovca ovdašnjeg, posle čega bi postajala Ruža Popovićka. Jednom sam video štampani godišnjak jedne od prvih ženskih gimnazija, iz godine 1890. ili tako negde. Sva prezimena bila su na "eva": gca Persida Antićeva, gca Nasta Arsenijevićeva, gca Zagorka Bajićeva i tako do poslednjeg.
       Otkako su se naše žene emancipovale, preuzimajući ista prava i funkcije kao i muškarci, preuzele su i - muška prezimena. Danas niko ne smatra da "Ruža Popović" zvuči hermafroditski samo zato što je prezime Popović muškog roda. A kad je tako, treba na isti način tretirati i ostala prezimena. To je u neku ruku i karakteristika našeg jezika, ono što ga odvaja od ostalih slovenskih jezika. Ako bi sve žene s prezimenima kao Beljanski, Glovacki, Maricki-Gađanski i slično rešile da ih pišu sa "a" umesto "i" na kraju, morale bi se spremiti na pitanja u stilu: "Izvin'te, jeste l' vi Makedonka ili Poljkinja?"
       Pri tom sufiks -ova ili -eva ipak ne možemo da pošaljemo u muzej, jer ostaje večiti problem: upotreba ženskog prezimena bez imena ili titule. Gramatičari s pravom zahtevaju da se kaže, na primer, "Hingisova je pobedila na turniru". Naši novinari, istina, uživaju da napišu "Hingis je pobedila", ali se valjda ni oni ne bi odrekli sufiksa kad treba da napišu "Hingisova je uspela da Selešovoj uzme servis". Ovaj poslednji primer uzeo sam od dr Egona Feketea. Onima koji žele detaljnije da se obaveste o "muško-ženskoj" onomastici savetujem da pogledaju njegov rad u knjizi Ćupić-Fekete-Terzić, Slovo o jeziku, II, objavljenoj ove godine, kao i prvu knjigu istih autora pod istim naslovom, objavljenu 1996. godine.