Ukoliko se usvoji Predlog zakona o radio-difuziji, devetočlani savet će imati pravo da kazni one stanice koje kroz svoj program vređaju pojedince ili grupe. Neki u tome vide nov način uticaja vlasti na medije

      Predlog zakona o radio-difuziji koji se našao pred skupštinskim poslanicima izazvao je brojne amandmane, a njegovo izglasavanje zakazano je za petak, 19. jula. Očekuje se da će zakon biti prihvaćen, bez obzira na nezadovoljstvo pojedinih udruženja, poslanika, novinara, a obrazloženje onih koji se zalažu za njegovo prihvatanje jeste da je bolje imati i takav zakon, nego nikakav i da je krajnje vreme da se stane na put višemesečnim raspravama.
       U Skupštini Srbije se raspravljalo o radio-difuznom savetu, koji bi prema sadašnjoj verziji zakona, trebalo da ima devet članova, od kojih bi četiri predlagali skupštine i vlade Srbije i Vojvodine. Kritike su bile usmerene na to da vlast na taj način želi da utiče na rad elektronskih medija (u prethodnoj verziji savet je trebalo da ima 15 članova, od toga dva koja bi predlagale pomenute institucije vlasti).
       Bilo kako bilo, devet članova radio-difuznog saveta će imati veoma težak zadatak (neki kažu lak, a u svakom slučaju dobro plaćen). Oni će deliti dozvole za emitovanje programa (što će zavisiti i od tehničkih mogućnosti medija), ali i kontrolisati sadržaj emitovanog, pratiti program i, eventualno, kažnjavati i suspendovati one stanice koje sadržinski ne ispunjavaju merila dobrog ukusa. Savet će procenjivati da li se "jezik" elektronskih medija kosi sa normama demokratskog društva, da li vređa, kleveta ili ponižava, to jest da li potpada pod trenutno mnogo spominjanu kategoriju "govora mržnje". To će, za sada se čini, predstavljati pravi problem budući da procene tog tipa nije lako uklopiti u kalup 'dozvoljeno - nedozvoljeno'.
       Kako onda da se okarakteriše ono šta spada u govor mržnje? Rade Veljanovski, šef radne grupe za izradu zakona i direktor Radio Beograda, slaže se da je tu reč o procenama i o dobrom ukusu.
       "Ne može niko tačno da propiše i da da uputstvo za definisanje govora mržnje. Važno je da tu procenu ima ko da izvrši. Oni koji bi eventualno bili sankcionisani imaće pravo žalbe, jer nam je cilj zaštita obe strane", kaže Veljanovski. "Međutim, kad Šešelj za skupštinskom govornicom počne da vređa ljude, onda mediji neće moći da to prenose, ali će svakako imati pravo da opisno prenesu gledaocima šta se dešavalo u Skupštini." U mnogim slučajevima svima je, kako Veljanovski kaže, jasno šta je podložno kažnjavanju, kao na primer, vređanje po verskoj, nacionalnoj, rasnoj ili nekoj drugoj pripadnosti. "Dobro je da postoji ova tekovina savremenog demokratskog društva. Govor mržnje mora da se smanji." On se nada da će ova odredba zakona delovati preventivno i da će mediji sami voditi računa o sadržaju svog programa.
       Veljanovski objašnjava da će članovi saveta svoj zadatak obavljati tako što će pratiti programe većih televizija, i da će svako ko se oseća oštećenim moći da im se obrati.
       Mnogi su, međutim, problem videli i u tome što je moguće da članovi saveta naginju na jednu ili drugu stranu, da gledaju kroz prste ili da budu potkupljeni. "Svako može da bude podmićen, kako u sudstvu, obrazovanju, vladi. Upravo zbog toga smo i postavili visoke standarde za izbor članova. To bi trebalo da budu ljudi od autoriteta i integriteta, visoki intelektualci. Takođe, imaće nivo najviše plate u zemlji, a i za potkupljivanje nije dovoljno platiti jednog člana, već minimum pet od devet. Iz samog njihovog rada će se videti ukoliko budu naginjali na neku stranu. Strah jeste opravdan, ali za sada nema boljeg rešenja", kaže Veljanovski.
      
       DRAGANA MATIĆ