U Beogradu su krajem juna i početkom jula otvorene čak tri međunarodne izložbe karikatura što je našu prestonicu stavilo u žižu interesovanja brojnih poklonika karikature u svetu

      Prvi festival humora u svetu osnovao je Čezare Perfeto pre više od pola veka, 1951. u Bordigeri, Italija. Prvobitno zamišljena kao zabava za turiste, ovakve manifestacije brzo su se proširile po Italiji (Tolentino, Marostika), Belgiji (Knoke-Heist), kod nas u Budvi i Šapcu a ubrzo prerasle i u ozbiljne smotre likovne satire širom sveta: Svetska galerija u Skoplju, Hurjet konkurs u Istanbulu, Montrealski festival...
       Danas je u svetu registrovano više od 200 konkursa karikature. Većini je cilj da pre svega nagradama privuče što više učesnika. Drugima je adut kvalitetan katalog odakle se umetnici karikature neposredno informišu o radovima kolega, temama, tehnikama, dok je, pak, pomenuti Perfeto u šali govorio da ne štampa kataloge kako karikaturisti ne bi krali ideje jedni od drugih.
       Cilj Zemunskog salona je i jedno i drugo, a i to je bez sumnje danas naš najbolji festival karikature. Precizan u terminima, organizaciji i nagradama, standardnog, obimnog, mada pomalo staromodno dizajniranog kataloga, Salon je ove godine imao za temu "Umetnost i umetnici kroz vekove". Normalno da su se likovni umetnici-karikaturisti inspirisali pre svega slikarskim, ali i vajarskim nasleđem. Mada mnogi od izloženih radova za karikaturiste i nisu neka novost, Zemun je dobio jednu izuzetnu kolekciju crteža iz celog sveta, humorističkih interpretacija istorije likovnih umetnosti baziranih na njenim najpopularnijim primerima: od praistorije, antičkih skulptura, do već izraubovanih Mona Lize, Van Goga bez uha ili Munkovog "Krika".
       Već sama tema dala je konkursu jednu likovnost koja pokatkad nedostaje ovakvim smotrama. Naime, karikatura kao likovna disciplina često je u procepu između ideje, vica i same realizacije, stalno na iskušenju da se dobra ideja razvodni sa previše ukrasa i boje, ili pak loša još više potencira pogrešnim akcentima. Taj dobar balans odlikuje samo najveće majstore i na ovoj izložbi: Tompson, Dergačov, Rodrigez, Dalponte ili Petričić, Pismestrović, Đerlek od naših, da spomenemo samo neke.
       Izložbi nedostaje Gradimir Smuđa, virtuozni crtač i slikar koji sada živi u Italiji, blizu pomenute Bordigere, a koji se proslavio baš humorističkim citatima remek-dela poznatih evropskih slikara i objavio luksuznu monografiju u Švajcarskoj. Srećna koincidencija je da smo nedavno u francuskom Kulturnom centru u Beogradu imali prilike da vidimo maestralne originalne table Smuđinih stripova o Lotreku i Van Gogu koji će se uskoro pojaviti u Francuskoj.
       Ako bismo potražili neku manu Zemunskom salonu, onda bi to bio nesklad u velikom broju navedenih učesnika (751) i prispelih radova (1 771) sa onim izloženim u skromnoj zemunskoj galeriji "Stara kapetanija".
       Kako Salon raste, postaje pomalo karikaturalno izlagati 10 do 15 odsto prispelih radova u prostoru 10 sa 5 metara i to prepotentno nazivati jednim od deset najvećih konkursa na svetu. Drugo, začuđuje permanentno odsustvo samih karikaturista u žiriju. Već godinama pet-šest istih zemunskih lica dopunjenih sa ponekim gostom, ove godine, doduše, značajnim i iz inostranstva, odlučuju o nagradama. Krajnje privatizovano, ili se i ovde neki naš Perfeto boji zloupotreba.
       "Zlatni osmeh" organizuje Udruženje primenjenih umetnika i dizajnera Srbije (ULUPUDS) po treći put, što je dokaz da se izložba ustalila i da je prihvaćena u svetskom kalendaru ovakvih manifestacija. Otvorena je do kraja jula. Tema "Železnica" bila je i pre dve godine ponuđena ŽTP-u i njenoj izdavačko-štamparskoj kući "Želnid" ali je tada predlog odbijen. Nova vlast je imala više razumevanja što je rezultiralo uspelom izložbom i izvrsno odštampanim katalogom i plakatom.
       Naslovnu stranu priložio je Mirko Ilić, sada vrhunski njujorški dizajner i ilustrator, dok se na izložbi pojavljuju i neka čuvena imena (Sliva, Bartak, Drevinski) koja se inače retko sreću na konkursima. Samo mesto održavanja izložbe u Železničkom muzeju u Beogradu, Nemanjina 6, čija je galerija pravo otkrovenje, podstakla je organizatore da u postavci a i u katalogu naprave i jedan retrospektivni, "muzejski" deo. To je dodatno dalo jednu novu dimenziju izložbi a možda i primer kako bi ovakve izložbe trebalo osvežavati.
       Primećeno je već da se broj učesnika na većini konkursa u svetu smanjuje, formula da se zada samo jedna tema kao da nije dovoljna. Karikaturisti se pretvaraju u ilustratore a to smanjuje efekat iznenađenja tako potreban karikaturi. "Zlatni osmeh" uvođenjem nagrade za rad u grafičkoj tehnici koji simbolično dodeljuje NIN, pokušava da utiče na likovno i grafičko izražavanje, za razliku od kompjuterskih otisaka kojih je sve više i od kojih se neminovno ne može pobeći. I karikaturisti ih sve više koriste, naročito oni koji objavljuju u novinama i časopisima.
       Tradicionalni Ježev konkurs "Moj pogled na svet" ove godine je pozvao karikaturiste sveta da "ismeju" Beograd. Solidna, ali kratka petodnevna izložba u Biblioteci grada Beograda pokazala je da je, ipak, propuštena lepa prilika da se napravi bolja izložba i sakupi više duhovitog materijala za raznovrsnu primenu, koji je ovom gradu i te kako potreban. Nepotrebna brzina da se u kratkom roku završi posao (zar oktobar nije bio logičniji termin?) rezultirala je zbrkom u (ne)dodeli nagrada i skromnim katalogom-plakatom na kome nema ni imena svih učesnika izložbe koji su se potrudili i poslali svoje originalne radove. Očigledno je da bi Jež, koji sada ima izuzetno jaku redakciju pisaca, morao da pojača svoju vizuelnu stranu.
       Ako konkurencija donosi kvalitet, onda je dobro što Beograd ima ove tri manifestacije, mada će ih u budućnosti, izgleda, biti i više. Pjer je već najavio da bi se od sledeće godine mogao pisati Pierre i pozvati u boj perima sve susede i ostale narode jugoistočne Evrope. Ministar saobraćaja Marija Rašeta-Vukosavljević je na otvaranju "Zlatnog osmeha" najavila mogućnost da izložba o železnici postane tradicionalna, a najavljen je i prvi privatni festival karikatura čija je tema "Privatna svojina". To mora da je smislio:
      
       JUGOSLAV VLAHOVIĆ