OVK nikada nije okarakterisan kao kriminalna ili teroristička organizacija, a to što ga određeni krugovi u Beogradu tako zovu ne znači ništa. I zato ne može da se aktivnost OVK kriminalizira jer je to bio narodni ustanak protiv Miloševića i njegovog režima

      Iako je Ilir Dugoli, šef kabineta premijera Kosova i Metohije, mejlom potvrdio da je dr Bajram Redžepi spreman da prvi put progovori za srpske medije u utorak 25. juna 2002. godine, do susreta nije došlo.
       Uprkos brižljivim pripremama, umalo 10. juna nije propao i drugi pokušaj. Čuvar na kapiji zahtevao je da se uveri u ispravnost pasoša pridošlice koja je prosto odbijala da poveruje kako je dr Redžepi u Tirani. Zahvaljujući naporu nešto ljubaznije službenice na glavnom ulazu u Government Building, koja nije prestajala da se mršti na ličnu kartu u ruci, posle nešto dužeg telefonskog razgovora u kojem je prepričano kraće albansko-englesko ubeđivanje, i još dužeg i detaljnijeg pretresa, pojavila se jedna od premijerovih sekretarica.
       Za nepune tri godine, dr Redžepi je od lekara u mitrovičkoj bolnici postao gradonačelnik južnog dela Kosovske Mitrovice, a potom i premijer - pobedivši Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja, dve najveće legende kosovskih Albanaca, bivše komandante Oslobodilačke vojske Kosova.
       U kabinetu dominira kaki kožna garnitura za sedenje, ogroman radni sto i iznad njega umesto slike Ibrahima Rugove, predsednika Kosova i Metohije, ganc nova kolor fotografija Kofija Anana, generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Bajram Redžepi je u elegantnom sivom odelo, začuđujuće identično onom koje nosi i njegov saradnik.
      
       Pitamo dr Redžepija zašto u ovom trenutku, kada međunarodna zajednica insistira na uspostavljanju odnosa sa Beogradom, Vlada Kosova i Metohije forsira diplomatske odnose sa Albanijom, zašto je potpisan ugovor o stvaranju bescarinske zone sa najnerazvijenijom zemljom regiona (Mihael Štajner, šef UNMIK-a ga je poništio) koja je ponudila građanima Kosova da samo sa jednim identifikacionim dokumentom prelaze granicu?
       - To nije bio ugovor o stvaranju bescarinske zone već je to bio memorandum o saradnji, odnosno trgovini. Suštinski, tu nema nikakvih prepreka.
      
       Zašto je onda Štajner poništio taj dokument?
       - Jer procedura nije ispoštovana do kraja, inače taj ugovor će biti potpisan. Oni koji su ga potpisali Ali Jakupi, kosovski ministar trgovine i industrije i albanski ministar finansija, nehotice su se našli na mestu koje je rezervisano za gospodina Štajnera. Ipak treba da znate da mi imamo protokol kojim određena ministarstva mogu da iniciraju razne ugovore.
      
       Ali ne i da potpisuju međunarodne ugovore jer su po Rezoluciji 1244 Kosovo i Metohija još sastavni deo SR Jugoslavije pod upravom UNMIK-a?
       - Mi smo takve memorandume o saradnji spremni da potpišemo i sa Crnom Gorom, Makedonijom, ako treba i sa Srbijom, gde ne postoji neka potreba da se potpisuje takav dokument.
      
       Zašto ne treba sa Beogradom potpisivati dokumenta?
       - Jer već postoje ekonomske veze, samo treba da se legalizuju.
      
       Zar kao premijer Kosova i Metohije možete šverc nazivati trgovinom?
       - Da. Ta trgovina je neki put ilegalna između Kosova i Srbije, ali kao što rekoh spremni smo da i to legalizujemo.
      
       Da li je bilo nekih, makar i najmanjih signala koji bi vam pokazali spremnost Bograda da se normalizuju odnosi?
       - Do sada nismo osetili takvu spremnost iz Beograda. Mi smo isto za normalizaciju, ali neki put je to samo verbalno. U praksi se deluje drugačije.
      
       Čak ni Nebojša Čović nije bio konstruktivan?
       - Čović nije zainteresovan za ekonomske veze, nego za neke druge stvari: raseljena lica, nestale, bezbednost...
      
       Osim što nemate dobre odnose sa Beogradom, ni odnosi sa susednom Makedonijom nisu mnogo bolji?
       - Nije tačno da nemamo nikakve veze sa Makedonijom. Počeli su dogovori u vezi s trgovinom. Mi smo jasno pokazali da nismo ni za kakav konflikt, već naprotiv, da se stvore praktiči uslovi za život ljudi, naročito onih koji su oštećeni, kojima je upropašćena imovina.
      
       Hašim Tači, čije vojničko iskustvo nije beznačajno, često je viđan u Tetovu kao gost Arbena Džaferija, a ima indicija da je i Ramuš Haradinaj takođe u to vreme bio u Makedoniji. Smatrate li da oni nisu na određeni način pružili podršku ONA?
       - Smatram, jer ja sam iz iste partije (Demokratska partija Kosova) kao i Tači. Ponavljam, bili smo jasni, potpisali smo Deklaraciju u kojoj smo rekli da ne podržavamo nikakvo nasilje, već samo dijalog koji bi doveo do poboljšanja uslova života građana Makedonije i albanskih grupa.
      
       Znači, nemate ni najmanju sumnju da se javno govorilo jedno a činilo sasvim suprotno?
       - Moram reći da i Srbija i Makedonija imaju sličnu strategiju i da ja kao premijer Kosova mislim da ne treba da bilo kome to dokazujem. Meni je važno da međunarodna zajednica shvata naš novi trend.
      
       Kakav je to trend?
       - Da Albanci na Kosovu ne žele da budu žrtve, taoci prošlosti, nego da gledamo u budućnost i da se što pre oslobodimo Srbije kako bi svim državama u regionu bilo bolje.
      
       Jedan od najvećih izazova koji je stavljen pred vašu vladu jeste borba protiv organizovanog kriminala. Šta konkretno možete kao premijer da učinite kako biste prekinuli šverc cigareta, oružja, droge... s obzirom na to da su čak i najviši funkcioneri kosovskog društva korumpirani?
       - Korupcija je rak-rana za sve države Balkana.
      
       Kosovo je na lošem glasu kad je organizovani kriminal u pitanju, zar ne?
       - To je vaše mišljenje sa kojim se ne mogu složiti. Kosovo je samo tranzit.
      
       Ipak, podaci Interpola govore da je promet narkotika preko Kosova veoma veliki?
       - Tačno, ali...
      
       Ali ipak tvrdite da organizovani kriminal i korupcija praktično ne postoje na Kosovu i Metohiji. Ako je tako, zašto ste izrađivali nacrt strateškog antikorupcionog plana?
       - Ne negiram. Ali to je zato što je Kosovo geografski centar tih stvari kao što su narkotici i sve ostalo. Postoje i mafijaši, albanski, ruski. Zna se da se kriminalci najlakše dogovore.
      
       Zaista?
       - Mi smo od početka formiranja vlade bili i protiv korupcije i protiv organizovanog kriminala. Složili smo se sa Štajnerom da ne može biti nikakve tolerancije prema kriminalcima, da nema nedodirljivih ljudi, počev od predsednika Kosova Ibrahima Rugove do najobičnijeg građanina.
      
       Zar je Rugova umešan u organizovani kriminal?
       - Nisam to hteo da kažem, već da je naša obaveza da se ove negativne tendencije našeg društva iskorene bez obzira na to ko je u pitanju.
      
       Nedavno je u Prištini bila i Karla del Ponte, tužilac Haškog tribunala. Da li je zahtevala da se dostave dokumenti, koji bi mogli da potkrepe neku optužnicu protiv Tačija, Haradinaja i Agima Čekua, komandanta Kosovskog zaštitnog korpusa?
       - Karla del Ponte nije pominjala ničije ime niti je tražila bilo kakav dokument. Mi smo izrazili spremnost da ljudi iz Haškog tribunala pokrenu istrage tamo gde je bilo rata i(li) kriminalnih radnji koje potpadaju pod jurisdikciju ovog suda. Isto tako smatram da ta istraga mora biti ozbiljna i argumentovana. Ona ne može da se osloni na to što vi tvrdite - da postoje tajne optužnice protiv Tačija, Haradinaja i Čekua.
      
       Oprostite, ali ni vi ni ja ne možemo znati da li protiv pomenutih postoje tajne optužnice, zar ne?
       - Siguran sam da ne postoje. Koliko mi imamo informacije, a verujte, one su pouzdane i iz međunarodnih izvora, ne postoje tendencije da će ljudi koje pominjete biti optuženi. To što ste malopre rekli, to su samo reči koje je bez ikakvog pokrića izgovorio Vladan Batić. Isto tako me optužio gospodin Čović da sam Srbima skidao glave u Kosovskoj Mitrovici...
      
       Jeste li?
       - Na kraju se pokazalo da je to ordinarna laž. Nije traženo od nas da dostavljamo bilo kakve informacije jer smo mi institucije koje su nedavno stvorene i ne posedujemo te stvari. Osim toga, to je istovremeno i nadležnost policije i UNMIK-a.
      
       Ipak, od samog osnivanja Oslobodilačka vojska Kosova pravila je bazu podataka u kojoj su bili, između ostalog, spiskovi - onih koji su pristupili ovoj organizaciji, nepoželjnih, uglavnom srpskih pojedinaca, novinara. Pretpostavljam da bi i Čeku, kao jedan od najistaknutijih komandanata OVK, mogao da da dragocen doprinos u pronalaženju pomenute baze podataka. Da li ste pokušali da dođete do te baze podataka koja bi svakako bila od pomoći haškim istražiteljima?
       - Te detalje ne znam niti je u mojoj nadležnosti da to znam. To će haški istražitelji da utvrde i ako postoje bilo kakve informacije, verujem da su oni sposobni da ih pronađu. Takođe, napomenuo bih da OVK nikada nije okarakterisan kao kriminalna ili teroristička organizacija, a to što je određeni krugovi u Beogradu tako zovu ne znači ništa. I zato ne može da se aktivnost OVK kriminalizira jer je to bio narodni ustanak protiv Miloševića i njegovog režima. A kakav je taj režim, vidimo sada i na Miloševićevom suđenju u Hagu.
      
       Jeste li vi bili pripadnik OVK?
       - Jesam i ponosan sam što sam bio u OVK. Bio sam hirurg i borio sam se za svoje ideale. Borio sam se protiv Miloševićevog režima koji nas je diskriminisao, koji je ovde sproveo aparthejd nad mojim narodom. Ako neko treba da se stidi, onda je to populacija koja je podržavala taj režim, a ne mi Albanci.
      
       Pretpostavljam da ste svesni da Srbi na Kosovu žive u stalnom strahu za svoj život, da povratak raseljenih, odnosno pronalaženje nestalih osoba nikako ne kreće sa mrtve tačke. Smatrate li da Albanci u ovom trenutku sprovode neku vrstu aparthejda nad Srbima i ostalim nealbancima?
       - Smatram da smo završili intervju.
      
       LIDIJA KUJUNDŽIĆ