NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Srbija na donacijama

Iz inostranstva više neće stizati pare za uvoz struje, neće biti ni direktne podrške budžetu, pomoći raseljenim i izbeglicama i za isplatu zaostalih dečjih dodataka

      Nova donatorska konferencija za zemlju čije se buduće unutrašnje koordinate tek crtaju, biće možda održana u novembru. Svetska banka koja je jedna od tri ključna stuba svake uspešne konferencije je "za", što je Beogradu nedavno nedvosmisleno potvrđeno, među Evropljanima je stanje šareno, a srpska vlada je spremna i čeka svoju priliku.
       "Prema jednoj varijanti, to bi bio glamurozan događaj, kao prošlog juna, a po drugoj, skup bi i dalje bio ozbiljan po obimu novca koji bi bio prikupljen, ali profil bi bio drugačiji", kaže Goran Pitić, srpski ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, koji je sa svojim kolegom na saveznom nivou Miroljubom Labusom prošle godine "odradio" 1,3 milijardu dolara donatorske pomoći. "Stvar nije dovedena do finalne odluke, ali smo mi spremni i imamo najavljena značajna sredstva od oko 900 miliona evra koja su već u proceduri, tako da možemo sačekati pravi trenutak kako bismo pokušali da tu sumu podignemo na 1,3 milijardu dolara", kaže Pitić.
       Kako god da bude, tri stvari su izvesne. I ako se sastanu u novembru, darodavci neće srpskoj vladi dati pare za uvoz struje. Ono što je u vladinim krugovima već duže vreme poznato, pre dve nedelje je obelodanila i ministarka energetike Kori Udovički kojoj je zapalo da na samom početku mandata bude donosilac negativnih vesti.
      
       Struja
       "Prošle godine i mi i drugi dali smo dosta novca za električnu energiju. Mogu da potvrdim da je bar ono što smo mi dali, potrošeno kako treba, zaista je kupovana struja i uvek po najpovoljnijoj ceni", kaže jedan sagovornik NIN-a iz kruga donatora. Ipak, ove godine ti isti donatori samo će slegnuti ramenima i reći da u sektoru energetike mora da se napravi više reda. "Ako zatreba para, srpski ministar Božidar Đelić uvek će moći da ih skupi od šverca cigareta, samo ako se malo potrudi. Još se mnogo toga valja po ulici neoporezovano", tvrdi ovaj sagovornik NIN-a i kaže da su i Svetska banka i MMF pomalo razočarani napretkom srpskog ministarstva u formiranju jedne jake centralne poreske jedinice.
       Ako neko ove zime, pored prohladnog radijatora bude razglabao svetsku teoriju zavere po kojoj se o donacijama uvek priča, ali ih zemlje do kraja nikada ne dobiju, možda baš ovde vredi citirati Milana Pajevića, izvršnog direktora G 17 plus i nekadašnjeg nacionalnog koordinatora Pakta za stabilnost. "Dobili smo zaista ogroman novac za struju, ali ljudi nisu toga svesni. Jedan predsednik opštine rekao mi je da je 95 odsto novca potrošenog za energente stiglo od donatora, dok je grad imao svega pet odsto. Kad sam ga pitao: 'A da li neko to zna?', kratko mi je odgovorio 'Ne'."
       Za razliku od autobusa i tramvaja na kojima se vidi krupno ispisano ime donatora, sitnim slovima na penzijskom čeku i dečjim dodacima, i lekovima sa oznakom EU, "struja nije takva stvar na koju je moguće okačiti ceduljicu sa obaveštenjem ko ju je dobavio", kaže Suzana Mrgić, zamenik izvršnog direktora G 17 plus.
       "Donatori generalno više nisu voljni da finansiraju ni isplatu zaostalih dečjih dodataka i vrlo teško se odlučuju da direktno finansiraju budžet, a s druge strane, mi nismo u stanju da odjednom, dekretom, iz humanitarne faze skočimo u razvojnu", kaže Pitić.
       Prema prethodnoj veoma optimističkoj proceni MMF-a, srpski budžet je ove godine trebalo da dobije 107 miliona evra pomoći, ali će, prema sadašnjim kalkulacijama, samo na toj stavci ostati kraći za 20 miliona evra.
       Nagli pad podrške finansiranju izbeglica i raseljenih lica i najava najvećih međunarodnih donatora za humanitarna pitanja da će uskoro zatvoriti svoje kancelarije u Srbiji, alarmantni su i mogli bi dovesti do daljih socijalnih napetosti. Jedan od vladinih prioriteta je da ubedi međunarodnu zajednicu da makar uspori tempo tog povlačenja. Nedavno je italijanska vlada konačno odobrila plan za izgradnju kuća za izbeglice i raseljene u vrednosti 15 miliona evra.
      
       Kazna
       Cela stvar nema veze sa dnevnim državnim udarima u Srbiji već je posledica činjenice da u svetu u ovom trenutku ima najmanje 36 zemalja za koje se ocenjuje da su u teškom stanju. Ni na donatorskoj strani situacija nije jednostavna: SAD imaju unutrašnje ekonomske probleme, a Evropa se sprema na prijem još deset članova i ima problema sa evrom i Evropskom centralnom bankom.
       Ako se pokaže da će obim donacija, grantova (novčane pomoći koja se ne vraća) i mekih zajmova (kredita sa dugim rokom otplate, velikim rokom počeka i niskim kamatama) biti manji od očekivane i obećane četiri milijarde dolara, Vlada Srbije moraće da razmišlja o nekoliko stvari.
       Ministar Pitić smatra da je Srbija s pravom na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu nametnula pitanje zašto se zemlje koje najefikasnije koriste donatorsku pomoć kažnjavaju time što im se ona postepeno ukida, dok se onima kod kojih je pare zameo vetar, dosipa.
       Nešto od neuspeha biće sigurno i stvar unutrašnjih pitanja. Zahvaljujući besmislenoj svađi Demokratske stranke Srbije (DSS) i ostalih članica Demokratske opozicije Srbije (DOS), na čelu Ministarstva zdravlja prvo je bio čovek skromnih sposobnosti, a onda je mesto ostalo upražnjeno. "Srbija ni izbliza nije iskoristila mogućnosti da privuče donacije u sektor zdravstva", kaže Pitić, iako je to jedan od najugroženijih sektora u zemlji, a od njegovog oporavka zavise direktno životi miliona ljudi. Lekovi i medicinska pomoć koji su dobijeni, stigli su u Srbiju pre svega jer su sami donatori bili spremni i imali dobre procene o onome što je pacijentima potrebno. Od novog ministra zdravstva očekuje se da saradnju sa donatorima stavi u red svojih prioriteta.
      
       Kadrovi
       Neka druga ministarstva jednostavno nemaju odgovarajuće ljude dovoljno stručne da mogu da odgovore na ponekad veoma detaljne, zahtevne i dugotrajne procedure donatora, kao što je to slučaj sa Ministarstvom poljoprivrede. Negde je, a to je ovde do pre izvesnog vremena bio slučaj, postojalo i savezno ministarstvo u čijem je resoru bila glavnina nadležnosti. Mnogo hvaljenom Ministarstvu za finansije ne nedostaju ni znanje ni ljudi, ali će donatori reći da je od vrha prema dole, ministarstvo i dalje razbarušeno i da odgovornosti nisu podeljene, već se svim i svačim rukovodi s jednog mesta.
       Dva srpska pojačanja iz rasejanja u tom ministarstvu su deo nove politike vlade da zahvaljujući pomoći donatora, dovodi domaće stručnjake koji su stekli jake reference u inostranstvu.
       "Generalno, u vladi nema mnogo stranih savetnika i za njihovo finansiranje odlazi zanemarljiv deo donatorske pomoći, a ponekad su od neocenjive koristi za pravljenje projekata, na osnovu kojih se onda novac znatno brže povlači", kaže Pitić.
       Ipak, nije uvek tako: neki savetnici koji već godinu dana sede u vrhu vlade, još nisu uspeli da savladaju osnovna znanja o tome šta je zaduženje ovog ili onog ministra dok su, na primer, ljudi koje je poslao nemački vladin fond KfV i Norvežani u rekordnom roku napravili studije za energetiku i vodosnabdevanje.
       U Srbiji još nema priča kakve sa zadrškom stižu iz okruženja: u Bosni i Crnoj Gori uglavnom su radili trećerazredni strani savetnici. "Bojim se da naše namere nisu uvek altruističke", kaže jedan sagovornik NIN-a. U Crnoj Gori je novac potrošen za razvijanje vaučerskog programa privatizacije koji je propao u svim zemljama u kojima je do sada predlagan, ali ga velike konsultantske kuće koje, preko Američkog fonda za razvoj (USAID), uvek angažuje vlada SAD, bez preke potrebe, ne menjaju. Neki od takvih savetnika su od danonoćnog rada u Crnoj Gori uspeli da kupe kuću u obližnjem Dubrovniku, na samom Stradunu, a neki drugi su se već preselili u Srbiju, čime u vladi u Beogradu, nisu osobito oduševljeni.
       "Nerealno je očekivati da će ovde doći vrhunski stručnjaci, jer su oni za nas preskupi", kaže Boris Begović, nekadašnji Labusov savetnik, i jedan od eksperata nevladine organizacije - Centar za liberalne studije (CLDS). To se dogodilo samo jednom, kaže on, kada je pravljen srpski zakon o privatizaciji. "To je bila poslednja privatizacija u Evropi i zato nam je došla vrhunska ekipa iz Svetske banke", napominje Begović, čiji je CLDS predložio osnovne principe ovog zakona.
       Begović tvrdi ono što u nezvaničnim razgovorima ponavljaju i donatori: kvalitet stručnjaka u Srbiji je viši nego u okolnim zemljama, a donatori daju bolje od standardnog ili nikakvog, samo ako im se to baš traži.O besmislenom trošenju donatorskih para i angažovanju skupih stranih stručnjaka koji samoj Rusiji nisu ništa ostavili, napisana je ozbiljna knjiga, manja bi se dala napraviti i na iskustvu Bosne i Crne Gore. Neki evropski konsultanti koji ovih dana, u okviru izrade ustavne povelje putuju na relaciji Beograd-Podgorica, tvrde da konsultanti nisu baš samo traćili vreme, već da su Crnoj Gori ostavili daleko bolje standarde u organizaciji centralne banke i trgovini hartijama od vrednosti od onih koje ima Srbija.
       USAID, američka nevladina agencija koju finansira Kongres i koja je bila najveći donator u Crnoj Gori, ima nekoliko programa u Srbiji. Na jednom, "economic efficiencdž" (ekonomska efikasnost) angažovana je po nalogu davaoca pomoći i sa naknadnim saznanjem Vlade Srbije, konsultantska kuća "Prajs Voters Kupers". Petogodišnji program "Revitalizacija lokalnih zajednica kroz demokratsku akciju", koji je počeo prošle godine, USAID sprovodi preko pet svojih nevladinih organizacija i srpskih nevladinih organizacija kao podugovarača. Program je vredan 240 miliona dolara i fokusiran je na male zajednice.
       Jedan od podizvođača radova je G 17 plus. "To su mali programi, brzo izvodljivi, razvoj malih preduzeća, stvaranje novih radnih mesta, davanje mikrokredita za poslovanje", kaže Mrgić. "Kad nam je prošlog meseca razjašnjeno o čemu se radi, shvatili smo da program obuhvata jako veliki broj opština, da je veoma koristan i da će u nekom mestu biti popravljen put kojim davno niko nije kročio, da će negde biti ofarbana škola i popravljen lokalni vodovod", kaže Pitić.
       Program se realizuje u Srbiji podeljenoj na pet regiona i vodi ga pet već pomenutih američkih nevladinih agencija. Pajević kaže da bi za nas možda bilo bolje da je jedna domaća organizacija, "ne kažem, G 17 plus", dobila mogućnost da bude partner USAID-u, ali Amerikanci smatraju da ovde nema takve organizacije koja bi bila sposobna da to izvede i napravi izveštaj po američkim standardima koliko je para, gde i zašto potrošeno.
      
       Nevladin sektor
       "U Srbiji će u najboljem slučaju ostati oko 20 odsto od tih 240 miliona dolara. To je iskustvo iz svih zemalja u okruženju", kaže Mrgić. Posao G 17 plus koji je nedavno konkurisao i za veliki program najvećeg donatora u Srbiji Evropske agencije za rekonstrukciju, jeste da preko svojih kancelarija koje već postoje na terenu, pošalje svoje ljude da optrče Vojvodinu, pronađu dobar projekat za bunar, voćnjak ili bilo šta drugo što nekoj lokalnoj zajednici treba. Konačnu odluku o finansiranju donose eksperti ADF (Američkog fonda za razvoj) koji imaju mnogobrojnu ekipu u Novom Sadu. "Bilo bi super kad bi tih 20, 30 ili 40 odsto koji odu na njihove dnevnice, automobile i hotele, bilo potrošeno na projekte, ali ne sme se izgubiti iz vida da se i taj novac ipak potroši u Srbiji i indirektno predstavlja prihod za društvo", kaže Pajević.
       Kao što za međunarodne donatore važi fama da novac troše da bi usput udovoljili sebi, trošeći pet miliona evra za strane pravnike i ekonomske eksperte za čije znanje ovde niko nije zainteresovan, tako i za domaće nevladine organizacije (NVO) važi da su "antiratni profiteri."
       Većina tih organizacija toliko se uvredila da je u poslednjem broju biltena "Neprofitni sektor" objavljen niz tekstova u kojima se tvrdi da su takve sumnje javnosti "sindrom siromašnog društva i autoritarne svesti po kojoj je bolje biti siromašan i nemati ništa". U uvodniku biltena Žarko Paunović konstatuje da samo mali broj veoma jakih organizacija ima velike fondove, dok većina humanitarnih organizacija ima male budžete, dok neke rade i bez budžeta.
       Činjenica je, međutim, da je grčka donacija koja je namenjena pravosuđu negde zalutala i do danas se ne može pronaći. Haris Orfanides, šef odeljenja za javnost grčke ambasade, kaže da ova zemlja nema svoju službu koja bi kontrolisala kako se troši inače veoma visoki iznos grčkih donacija za Srbiju, 280 miliona evra od ukupno 540 miliona evra za "Balkanski plan". Pitić tvrdi da ovaj novac nikada nije prošao kroz bazu podataka vlade, i da, iako su mu se neki članovi sindikata pravosuđa lično zahvaljivali zbog te donacije, nije za nju odgovoran. Nije odgovoran ni ministar pravde Vladan Batić, koji je za nedolazak novca optužio guvernera Narodne banke Jugoslavije Mlađana Dinkića. Prema podacima Pitića, donacija je trošena preko nevladinih organizacija koje se bave ljudskim pravima - inače hit temom među donatorima i NVO. Amerikanci su najavili da će dati novu donaciju za pravosuđe, ali se ne zna kroz čije će ruke ona proći.
      
       Tražeći Miloševića
       Sad kad Miloševića nema, nisu se svi isto snašli. G 17 plus je od glavnog kanala donacija u predmiloševićevsko doba, postao NVO koja se javlja za različite projekte stranih međunarodnih fondacija. Begovićev CLDS je u vreme Miloševićeve vlasti spremao platformu koju Koštunica danas zastupa u pregovorima sa Crnogorcima, a sada se pojavljuje kao "neko ko nameće debate o važnim društvenim pitanjima, lišene prizemnog političkog rečnika i podignute na visok profesionalni nivo".
       Neke NVO koje su bile glavni kritičari Miloševića, sada traže nekog drugog srpskog političara na kojem bi mogle da nastave da prikupljaju fondove. "Tu će se situacija raščistiti vrlo brzo, jer je svima jasno da ovde na sceni nema novog Miloševića", kažu Pajević i Begović. "Sve je manje onih NVO koje se trude da izmisle da se ovde ništa nije dogodilo, da bi to bila muzika za donatorske uši. Naravno ljudska prava su fleksibilna i mogu da se tumače ovako ili onako", kaže Mrgić.
       "Ne zanimaju nas baš mnogo kuknjave takvih komintenata koji su nezadovoljni jer smo im smanjili donacije. Sa ovom vladom svakako može da se radi", kaže jedan donator.
       I Pitić i predstavnici nevladinog sektora tvrde da je do zabune oko novca došlo zbog toga što nevladin sektor nije shvatio da padom Miloševića više nema potrebe da bude antivladin sektor, dok NVO veruju da nove vlasti arogantno smatraju da su bogom dani za sve poslove (i pare) pa, recimo, nisu uložili mnogo truda da se konsultuju sa NVO koje se bave izbeglicama, kad su pravili nacionalnu strategiju.
       Rešenje problema, pa i ovih finansijskih, jeste pravljenje dugoročne strategije na tri do pet godina, kako bi se spremno dočekalo vreme kada donatori odu iz zemlje, smatra Biljana Maletin."Zato je pravo vreme za sređivanje stanja odnosa NVO sa državom, dok se predstavnici sadašnjih vlasti sećaju doprinosa nevladinih organizacija promenama u zemlji i dok ima vremena da se ti odnosi institucionalizuju."
      
       TANJA JAKOBI
      
      
Donatorska zbrka

Na početku je po 15 donatora s koferima stajalo ispred kancelarije
       G 17 plus i pitalo šta treba dati da se situacija u Srbiji popravi. Od tada do danas i donatori, i vlada i NVO su počeli da pronalaze svoje koordinate, ali se i dalje događa da svi donatori žele da finansiraju iste programe - na top-listi vode ljudska prava, mala i srednja preduzeća, borba protiv korupcije i trgovine ljudima.
       Ni na strani vlade ne vlada puna koordinacija: Ministarstvo za obrazovanje je samostalno konkurisalo za pomoć od 10 miliona dolara, a među ministarstvima uopšte nedostaje jača ruka Ministarstva finansija da sve stavke dovede pod liniju "duguje" i "potražuje".
       "Nemamo primedbi na trošenje novca, a sve kontrolišemo.Ako se sve završi na dosetkama da našeg i još dva ambasadora dovedu da im zahvale jer su finansirali obnovu jednog te istog kupatila u bolnici, sve će biti u redu", kažu u jednoj ambasadi.
       Neki donatori, kao USAID, dolaze sa gotovim programima i ne smatraju da su razlike između Libana i Srbije tolike da se nešto što je tamo uspelo, ovde neće moći primeniti.
       Evropska komisija za rekonstrukciji već je objavila plan rada za 2003. godinu, a potom odlučila da se o njemu konsultuje sa Vladom Srbije. Mrgić kaže da je EAR vrlo fleksibilna, dolazi sa idejom, koju onda lokalne NVO mogu da preoblikuju i upotpune onim što treba Srbiji. Najnoviji program EAR je "Obrazovanje i civilno društvo" u 50 gradova Srbije u istočnoj i zapadnoj Srbiji, a glavna ideja je obrazovanje lokalnih vlasti, pre svega u ekonomiji. U pitanju su mala mesta kao što su Surdulica, Grdelica, Nova Varoš i Ljubovija.
       Papakonstantinidis Leonidas, šef odeljenja grčke ambasade za ekonomiju, kaže da je Grčka odlučila da da novac Srbiji kao pomoć (grant) bez ikakvog uslovljavanja. Novac će biti upotrebljen delom za izgradnju deonica duž panevropskog koridora E 10, a 20 odsto od 280 miliona evra biće iskorišćeno za podsticanje grčkih preduzeća da stvarajau mešovita preduzeća sa srpskim partnerima. Deo novca otišao je na opremanje Beogradske berze i stručno usavršavanje kadrova.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu