U prestonici BiH se nije dogodilo ritualno izvinjavanje, estradno preispitivanje bliske prošlosti, ali su otvorena vrata za sasvim drugačiju komunikaciju između nekadašnjih bratskih naroda

      Zgrada bosanske rezidencije Konaci, u kojoj se održao sastanak šefova država Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Jugoslavije, ušla je u istoriju kao mesto odakle je habzburški prestolonaslednik Ferdinand krenuo u susret Gavrilu Principu. Kao posredna posledica tog susreta, koji se i danas opisuje kao herojski ili teroristički, nastala je prva jugoslovenska država. Na izmaku druge Jugoslavije, u istoj zgradi gostovao je putujući amaterski cirkus, kako su netolerantni i precizni analitičari opisivali vođe bivših jugoslovenskih republika i njihove napore da sačuvaju zemlju kroz njenu dezintegraciju.
       Utisnuta u asfalt stopala pomenutog Principa su nešto kasnije nestala, a most nazvan po mladobosanskom atentatoru je promenio ime. Susret šefova država Bosne i Hrvatske, Hrvatske i SR Jugoslavije bi zato mogao da bude prvi značajan događaj koji za sobom ne bi povlačio mešavinu visokih istorijskih ciljeva i niskih političkih strasti. Činjenica da se u fatalnoj zgradi razgovaralo o povratku izbeglica, stanarskim pravima ili o obnavljanju saobraćaja upućuje na zaključak kako je reč o zaista ozbiljnom događaju.
       Dobri poznavaoci balkanskih neprilika će reći kako je sarajevski susret prvi potez novog visokog predstavnika Pedija Ešdauna, koji se u stručnjake za bivšu Jugoslaviju uvrstio u trenucima dok mu je pokojni hrvatski predsednik Franjo Tuđman na jelovniku jednog elitnog restorana navodno crtao svoju mapu Bosne. Od tada je Ešdaunova priča o jelovniku postala glavni lajtmotiv u nemaštovitim raspravama o velikosrpskim i velikohrvatskim pretenzijama prema BiH ili tragedijama ljudi koji su se našli na pogrešnoj strani balkanskog menija. Možda je zato Ešdaunovo postavljenje doživljeno kao pouzdan znak da će Bosna biti jedinstvenija od Svetog trojstva, a sarajevski susret kao plod prijateljskog zavrtanja ruku novim demokratskim partnerima s obe strane Drine.
      
       Rešenje u trouglu
       Prema NIN-ovim izvorima, sve tri strane su, međutim, postigle saglasnost da taj susret pretvore u prvu ozbiljnu regionalnu inicijativu bez stranih pokrovitelja. Penzionisani britanski oficir i nekadašnji vođa liberalnih demokrata razgovarao je sa predsednicima dvadesetak minuta, pošto su završeni zvanični razgovori i potpisana zajednička izjava, što bi moglo da uputi na zaključak kako bi u neposrednoj budućnosti regionalne političke elite mogle da postanu zaista samostalne.
       Ideja o trilateralnom sastanku lansirana je tokom prošlogodišnjeg susreta Koštunice i Mesića u Davosu, ali je prema toj ideji veoma uzdržana bila hrvatska vlada, dok se Predsedništvo BiH nije otvoreno izjašnjavalo. Vremenom je niz zajedničkih problema, od povratka izbeglica preko slobodne trgovine do zajedničke borbe protiv organizovanog kriminala, jednostavno približio stavove tri balkanske prestonice o neophodnosti zajedničkog sastanka. Pitanja kao što je povratak izbeglica je bilo gotovo nemoguće rešiti u bilateralnim susretima jer je jedna strana uvek mogla da pronađe ubedljiv izgovor.
       Na sastanku je, prema NIN-ovim saznanjima, dogovoreno da se reši pitanje stanarskih prava izbeglih Srba u Hrvatskoj (po uzoru na BiH), pospeši liberalizacija viznog režima, omogući realizacija zajedničkih projekata u okviru Pakta stabilnosti i nastave susreti takve vrste. Za septembar i oktobar su dogovoreni novi trojni susreti u Beogradu i Zagrebu. U Sarajevu je ozbiljno razgovarano o načinima da se zajedničkim snagama uđe u okršaj sa organizovanim kriminalom, koji je u protekloj deceniji nekim čudnim sticajem okolnosti ostao jedina vezivna tačka bivših jugoslovenskih republika. Jedan od uglednijih sarajevskih novinara kaže kako bi Jugoslavija bez muke bila obnovljena kada bi svaka republika na vlast dovela najjače šefove iz podzemlja jer među njima i dalje vlada pravo bratstvo i jedinstvo.
       "Jedino oni postižu konsenzus bez ikakvih problema, bez obzira da li je šverc droge, oružja ili cigareta u pitanju", dodaje.
       Sve to, opet, zavisi da li će vlade smatrati da je zajednička izjava trojice predsednika državna obaveza i da li će ih pomenuti međunarodni prijatelji ubediti da je to i u njihovom interesu. Činjenica da se izbegla večita rasprava o odgovornosti i pomirenju, koja je do sada uglavnom uspevala da reši samo egzistencijalne probleme organizatora pomenute rasprave ali ne i žrtava državotvornih ratova, upućuje na zaključak kako je na Balkanu napravljen prvi pokušaj da se najpre reše banalni, životni problemi da bi se u doglednoj budućnosti dobila uravnotežena slika o tome šta se zaista dogodilo pre desetak godina.
       U danima koji su prethodili sarajevskom skupu, pažnja tamošnje javnosti je bila usmerena na pitanje izvinjenja, oproštaja ili iščekivanju srpskog Branta kojom bi trebalo zaokružiti priču o bratoubilačkom ratu i doneti konačnu istinu o raspadu druge Jugoslavije. Tako je i zajednička konferencija za oko 130 novinara pretvorena u dopunski čas primenjene istorije na kojem se naizmenično utvrđivalo da li su susedne zemlje odustale od bilo kakvog mešanja u unutrašnje stvari BiH i postavljalo pitanje zašto iste susedne zemlje ne utiču više na bosanske Srbe ili Hrvate.
       Beograd ili Zagreb moraju što više da se mešaju u unutrašnja pitanja Republike Srpske ili bivše Herceg-Bosne, ali nipošto ne smeju da se upliću u stanje u jedinstvenoj BiH, moglo bi da glasi jedno od novih pravila međunarodne politike na razvalinama bivše Jugoslavije.
       Sastanak je održan pod neuobičajano jakim merama obezbeđenja, a jedinice Sfora su u nedelju uveče blokirale na dva sata prilaze Sarajevu objašnjavajući da je reč o rutinskoj kontroli, ali je slabo ko poverovao u rutinska saopštenja mirovnih snaga. Hrvatski mediji su lansirali senzacionalnu priču kako su "islamski fanatici" spremni da sruše avione hrvatskog i jugoslovenskog predsednika, što je izazvalo dodatno ogorčenje sarajevske raje, pokidane između želje za uspostavljanjem normalnih odnosa sa komšijskim zemljama i vraćanjem zaostalih računa iz rata. "Grad izgleda skoro kao nekad, dosta se obnovilo, ali se ona osjećanja prema Beogradu ili Srbiji više nikada ne mogu obnoviti", objašnjava prodavačica novina, koja kaže da redovno gleda španske serije na Pinku i sluša "naše pjevače". Mitar Mirić nije nikad bio bolji no sada, dodaje ona, očekujući odgovor beogradskog sagovornika. "Ajde što ste nas tukli sa brda tri godine, ali đe nam poslaste onol'ke Sandžaklije, ne mere se živjet od njih, skroz su nas kupili", objašnjava, uz obilatu pomoć crnog humora, bratske odnose jedan taksista, koji je služio vojsku u Beogradu, ali nema nikakvu želju da poseti grad u kome se lepo proveo.
       Potpuno drugačiji odnos prema ratu, krivici i žrtvama imaju stanovnici drugog entiteta, uvereni da te priče vode samo ka ukidanju RS i unitarnoj BiH. "Bilo je u tom ratu svega i oni su sigurno mnogo stradali, ali nikako da čujem poštenu priču iz Sarajeva o tome šta se dogodilo sa Srbima u tom gradu, koliko ih je nestalo tokom rata", objašnjava penzioner Nedeljko Milić sa Sokoca. Budući da se nijedna humanitarna grupa ili organizavija još nije setila da ostvari projekat pomirenja između prodavačice novina, taksiste i penzionera, ostaje da se to obavi vremenom, komunikacijom ili razumnom politikom.
      
       Ne može bez Karadžića
       Tipična balkanska kontradikcija videla se kad je Koštunica upitan zašto ne pozove Karadžića da se preda Tribunalu u Hagu i da li BiH treba da ima jednu ili dve vojske, odgovorio da ne zna zašto bi on, kao predsednik SRJ, trebalo to da uradi i da je to unutrašnje pitanje BiH. Novinari su bili prilično razočarani. Ništa bolje volje nisu bili ni predstavnici nacionalnih stranaka (SDA, Silajdžićeva Stranka za BiH) koji su izvinjenje videli kao glavni politički ulov uoči izbora zakazanih za 5.oktobar.
       Dan uoči istorijskog skupa, na sarajevskim banderama, ogradama džamija ili tramvajskim stanicama bili su izlepljeni plakati na kojima je prikazana čuvena slika Koštunice sa puškom, praćena citatima iz Kurana i davnašnjeg predsednikovog govora ravnogorskim veteranima, što je, prema organizatorima čitave akcije, sasvim dovoljno da se raskrinkaju pretvorne beogradske demokrate, koji samo nastavljaju Miloševićevu politiku. Iako su bile najavljivane demonstracije islamske omladine, njih nije bilo. Većina pomenutih plakata je uklonjena, što dokazuje dobru volju vlasti u Sarajevu, mada nije jasno zašto bi trebalo uskraćivati pravo nevladinim islamskim organizacijama da demonstriraju sopstvene političke stavove.
       U rezidenciji Konaci se u ponedeljak, 15.jula, održao sastanak koji nije izazvao tragediju planetarnih razmera, niti je inspirisao ovdašnje geostratege za nove podvige. Učesnici gotovo sigurno neće dobiti Nobelovu nagradu za mir, ali bi svojim podanicima mogli da učine život podnošljivijim, što je za početak razumne, umerene politike sasvim dovoljno. Možda se bude utvrdila i uloga Gavrila Principa.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ