Zajednička evropska valuta postala je konkurencija dolaru na svetskom finansijskom tržištu, ali Amerikanci će lakše izvoziti u Evropu nego Evropljani u Ameriku. Ruski dugovi veći za 400 miliona dolara, a naši su se smanjili, samo se ne zna za koliko

      Od 15.jula evro je jači od dolara. Nije mnogo jači - vredi 1,0074 dolara - i nije jači prvi put, jer je toga bilo i ranije, ali je događaj svuda, a posebno u finansijskim krugovima, shvaćen kao važan simbol. Naime, vremenski se podudario sa talasom potresa na tržištu SAD koji je nobelovac Džozef Štiglic nazvao čak "krizom američkog kapitalizma".
       Odnos između dolara i evra imao je dosad dva ekstrema. U aprilu 1995, kad je evro bio samo obračunska, virtuelna valuta, njegova vrednost je skočila na 1,28 dolara, pa su lideri G-7, grupe najbogatijih zemalja sveta, tražili intervenciju Centralne evropske banke radi uspostavljanja ranije dogovorenog balansa. Drugi ekstrem se zbio u septembru 2000, kad je evro pao na 0,83 dolara i kad su glavne evropske, američke i japanske banke zajednički intervenisale da bi smirile svetsko finansijsko tržište. Pamti se da se u međuvremenu evro bio uzdigao iznad dolara u proleće 1999, sticajem okolnosti uoči agresije NATO-a na Jugoslaviju.
       Stručnjaci slično gledaju na uzroke sadašnjeg uspona evra, dok su nagađanja o posledicama različita, oprezna i ne mnogo brojna.
       Dolar je počeo da pada kad su investitori osetili nervozu na berzama i postali obazrivi prilikom kupovine američkih hartija od vrednosti i ulaganja u američku privredu, čemu je doprineo poljuljani kreditibilitet niza američkih korporacija, potresenih finansijskim aferama i skandalima. Bušovo obećanje da predstoji žestok obračun sa manipulatorima nije donelo spokojstvo. Uz to se uzbuna u Volstritu vremenski podudarila sa ozvaničenjem evra kao stvarne, a ne više samo kao obračunske valute i sa sticanjem iskustava u vrednovanju zajedničkog evropskog novca.
       Finansijski skandali u američkim velikim korporacijama, koje simbolizuju nacionalnu ekonomsku moć, poljuljano poverenje miliona štediša, sitnih deoničara i potrošača i poremećena ravnoteža između priliva i odliva kapitala bili su dovoljni da umanje ugled i vrednost dolara kao najsigurnije svetske valute. To je neka vrsta psihološkog šoka kojim se potvrđuju ocene stručnjaka da je za poremećaj pariteta važnije bilo slabljenje dolara, nego objektivno jačanje evra, iako nije sporno da je zajedički evropski novac ušao u opticaj kao dolaru konkurentna valuta na svetskom tržištu. Tome u prilog idu procene, iznošene u evropskim, pa i u američkim, poslovnim krugovima još pre sadašnjih poremećaja na berzama, da je dolar bio precenjen i da je izvesna korekcija kursa bila neminovna.
       Međutim, slabiji dolar, iako običnom Amerikancu poskupljuje boravak u Evropi, znači veću konkurentnost američke robe na svetskom, a posebno na evropskom tržištu. Sa Evropskom unijom, osobito sa evrozonom, sve je obratno: izvoz u Ameriku, i inače otežan zbog proizvoljnih američkih odluka o zaštiti cena pojedine robe, postaje skuplji. Zasad se niko ne usuđuje da prognozira kakve će to posledice imati na trgovinu između Sjedinjenih Država i Evrope, koja je premašila vrednost od 500 milijardi dolara. Ali se pretpostavlja da će Amerikanci, ako budu više izvozili, biti u povoljnijoj poziciji nego ranije da smanje svoj ogroman spoljnotrgovinski deficit.
       Ako se sadašnja premoć evra nad dolarom pokaže kao dugoročna, niko ko ima ozbiljnijeg udela u svetskoj trgovini neće moći da ostane ravnodušan. Nije sporno, kako primećuje londonski "Ekonomist", da Amerika ostaje glavna lokomotiva globalnog privrednog rasta, ali je uočljivo da su se investitori, u sve većem broju, već dali u potragu za prilikama u Evrolendu i Aziji.
       Među Evropljanima koje je slabljenje dolara obespokojilo jesu - Rusi. Za razliku od drugih evropskih zemalja van Evropske unije, koje su se ranije oslanjale uglavnom na marku, a sada na evro, Rusi trguju, uzimaju zajmove, vraćaju dugove i drže svoje devizne rezerve u dolarima.
       Aleksej Kudrin, potpredsednik vlade i ministar finansija, izjavio je da će ojačani evro koštati Rusiju prilikom otplate dugova, između 350 i 400 miliona dolara više nego što se računalo. Uprkos tome, Rusija će ostati u dolarskoj zoni.
       Mi - to jest Srbija, jer je Crna Gora sebe već smestila u Evrolend - možemo očekivati nešto povoljniju poziciju nego ranije, jer smo vezani za evro. Većina naših velikih dugova je u dolarskim iznosima, pa je logično da se nadamo, a naši finansijski stručnjaci se i nadaju, da ćemo poveriocima plaćati manje nego što je ranije trebalo. Pad dolara uslovljava i razlike na određenim stavkama državnih računa, ali precizne računice još nema. Ali kako čaša meda obično ište čašu žuči, ostaćemo uskraćeni za deo ranije vrednosti dugova koje neke zemlje, kao što su Rusija i Irak, treba nama da vrate. Proizlazi da bolje prolazimo kao dužnici nego kao poverioci.
       U samom našem pristupu međunarodnom finansijskom tržištu malo šta će se menjati. Mi smo odabrali evrozonu, treba još samo da zaslužimo da u nju i uđemo.