NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Reč nedelje<br>Jovan Ćirilov
Erkondišn

      Ovog vrelog leta, jednog od najvrelijih za poslednjih sto godina, kakvo ne pamte ni naši najstariji sugrađani, viđaju se tu i tamo kupci neke dobro upakovane kabaste robe. Kad bolje pogledate, na tim paketima piše krupno air-condition. Sve ima svoj prapočetak, pa i hlađenje stambenih i javnih prostorija. Mudre knjige kažu da je ono počelo još u Egiptu.
       Iako Egipćani nisu imali sprave za veštačko hlađenje, oni su pribegavali naglom isparavanju vode u posudama od ilovače, što je proizvodilo led. Bilo je to tri hiljade godina pre Hrista.
       Neki bogati vavilonski trgovac dve hiljade godina pre Hrista organizovao je, prilikom zalaska sunca i večernjeg pada temperature, polivanje vodom toplih zidova koji su, zbog naglog isparavanja, snižavali temperaturu stambenih prostorija.
       Sličnim metodom hladili su Indusi svoje prostorije tako što su na vratima vešali povesma vlažne trave, koje su isparavale na noćnom povetarcu i hladile sobe. Neku vrstu erkondišna, prema planovima Leonarda da Vinčija, imala je već oko 1500 g. Izabela d'Este.
       Termin aircondition (air vazduh condition uslov) skovao je fizičar Stjuart Kremer pre nego što je on izmišljen. Nastao je tako što je kontrolu količine vlage u tekstilu nazvao erkondišnom. I tako je gotov termin sačekao konstrukciju prvog erkondišna 1914. godine.
       Mladi pronalazač sa Kornel univerziteta Karije uspeo je da u parno grejanje ugradi protok hladne vode i ventilator za izbacivanje hladnog vazduha, kao i sistem kontrole vlažnosti.
       Godine 1919. je otvoren u Čikagu prvi bioskop, a u Njujorku prva robna kuća (Abraham i Stros) sa rashladnim uređajem.
       Erkondišn je bio tako privlačan da su bioskopske dvorane u SAD, počev od 1930. godine, krupnijim slovima oglašavali svoje rashladne uređaje nego filmove koje su prikazivali.
       Ameri, ludi za erkondišnom, već ga od 1938. godine imaju u svojim kolima.
       Uvođenje erkondišna u američke kancelarije i radionice tako je povećalo produktivnost da su osoblje i radnici ostajali duže na poslu da bi uživali u hladnoći, jer još nisu imali rashladne uređaje u svojim domovima. Tridesetih godina XX veka je termin erkondišn ušao u svakodnevnu upotrebu u Americi.


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu