U Budimpešti je više puta bilo naglašeno da Mađarska zasad ne uvodi vize za građane susednih zemalja (reč je samo o Ukrajini i Jugoslaviji)

      (Za NIN od dopisnika Bete iz Budimpešte)
      
       Jugoslavija bi mogla da bude "severozapadni prolaz" Mađarske prema obećanoj Evropskoj uniji, kuda zasad mogu ući samo oni Jugosloveni koji se dokopaju viza. To je sa geografskog stanovišta, a istorijski se zna da je Mađarska jednom već otvorila svoje zapadne granice pred građanima neke istočne zemlje, iako takav revolucionarni poduhvat ovaj put ipak ne treba očekivati od Budimpešte.
       Neka vrsta pomoći, međutim, ipak može stići, jer se već sada spominje da bi Mađarska mogla predstavljati interese zemalja iz regiona, odnosno da stvarno bude severozapadni prolaz, ako već ne u fizičkom smislu, onda barem u slučaju protoka ideja. Specijalni koordinator Pakta stabilnosti Erhard Busek je 17. jula, istog dana kada se i jugoslovenski ministar za inostrane poslove Goran Svilanović nalazio u Budimpešeti (pravo je čudo da se oni nisu sastali), izjavio da zbog "približavajućeg članstva u Evropskoj uniji i zbog bliskosti balkanskim prostorima" Mađarska ima posebnu ulogu.
       Busek je u Budimpešti rekao i to da Mađarska treba da prenosi evropska mišljenja prema regionu ali treba i da predstavlja interese regiona u Evropskoj uniji. Specijalni koordinator Pakta stabilnosti se zalagao za "zajedničko nastavljanje razvijanja infrastrukture" u regionu a posebno je istakao značaj desetog evropskog koridora koji preko Balkana povezuje Budimpeštu sa Atinom.
       Puls vremena mora da je osetio i jugoslovenski ministar Goran Svilanović koji je istog dana u istoj zgradi (mađarski MIP) isto govorio o desetom koridoru, ali je jasno da Svilanović nije samo zato "zaželeo" da poseti Budimpeštu, gde je došao na sopstvenu inicijativu.
      
       Bez pritiska EU
       Ne previše prikriveni ali pred javnošću ipak ne previše naglašeni cilj posete Svilanovića, pre svega bio je da porazgovara sa mađarskim zvaničnicima o režimu viza, koje će, kako sada stvari stoje, Mađarska pre ili kasnije morati da uvede za građane Jugoslavije.
       Portparol mađarskog Ministarstva za inostrane poslove Tamaš Tot, nedelju dana pre dolaska Svilanovića u Budimpeštu, demantovao je glasine da Mađarska na pritisak Evropske unije želi da uvede vize za građane Jugoslavije. Tot je rekao da "posle promene vlade u Mađarskoj nije došlo do promene stava Budimpešte u vezi s pitanjem viza i obaveza Mađarske u vezi sa uključivanjem zemlje u Evropsku uniju".
       Bivša vlada Viktora Orbana predstavljala je stav da će Mađarska uvesti režim viza za građane Jugoslavije i Ukrajine prilikom ulaska zemlje u Evropsku uniju, što je u februaru ove godine bilo i javno objavljeno u jednom materijalu mađarskog Ministarstva za unutrašnje poslove o radu tog ministarstva za prošlu godinu.
       U Budimpešti je više puta bilo naglašeno da Mađarska zasad ne uvodi vize za građane susednih zemalja (reč je samo o Ukrajini i Jugoslaviji, jer je u međuvremenu Rumunija skinuta sa crne liste Evropske unije), a promena takvog stanja se očekuje najkasnije u trenutku stupanja Mađarske u Evropsku uniju.
       O ovom može da bude različitih tumačenja, što bi možda moglo da stvori i nedoumice, jer neki će smatrati prijemom zemlje zaključivanje procesa usklađivanja svih mađarskih propisa sa evropskim normama, naravno i propisa o prelasku granica, do koje će doći već do kraja ove godine, dok će drugi prijem vezati za potpisivanje integracionog ugovora o ulasku Mađarske u Evropsku uniju, što će biti na dnevnom redu najverovatnije već u prvoj polovini sledeće godine.
       Možda bi nekima ulazak Mađarske u Evropsku uniju značio tek okončanje procesa ratifikacije u sadašnjim državama te asocijacije, što bi, naravno, bio duži proces ili, na kraju, nekima sam svečani čin prijema što bi bilo još dalje u zasad neodređenom trenutku budućnosti.
      
       Dobro rešenje
       Sve ovo, međutim, znači da će Mađarska ipak uskoro morati da uvede šengenske norme pri kontroli prelaska granice, što bi za jugoslovenske građane značilo potrebu za dobijanje viza. Svilanović je 17. jula u Budimpešti razgovarao sa svojim domaćinom Laslom Kovačom, koji je obećao podršku Jugoslaviji da postane članica Saveta Evrope" i dodao da je Jugoslavija zainteresovana i za unapređenje vojne saradnje između dve zemlje, što bi moglo da bude od koristi prilikom ulaska Jugoslavije u program Partnerstvo za mir.
       Na osnovu onoga što je posle sastanka Kovača i Svilanovića rečeno novinarima, moglo se zaključiti da je jugoslovenski šef diplomatije od Kovača dobio samo malo ohrabrenja u vezi s prelaskom granice.
       Laslo Kovač je kazao novinarima da postoji samo jedno dobro rešenje o vizama, a to je da se Jugoslavija više ne nalazi na listi onih zemalja za koje je Evropska unija uvela vize. Kovač je primetio da je mađarska diplomatija uspešno pomogla Rumuniji da bude skinuta sa "crne liste" i dodao da će Budimpešta "rado podržati Jugoslaviju" da se briše sa te liste i da tako i dalje bude na snazi sadašnji režim (bez viza) prelaska granica.
       Kovač je dodao da je ovo Mađarskoj u interesu zbog susedstva ali i zbog toga što u Jugoslaviji živi značajna mađarska manjina. Pitanje viza bilo je na dnevnom redu i na sastanku Gorana Svilanovića sa mađarskim premijerom Peterom Međešijem, posle čega je jugoslovenski ministar već mogao da bude zadovoljniji, jer je u vezi s vizama, što je, prema rečima Svilanovića, "životno pitanje od važnosti za sve jugoslovenske građane", dobio konkretnija obećanja.
       Šef jugoslovenske diplomatije je izjavio da je postignut dogovor o tome da će Mađarska podržati Jugoslaviju da u sledećih godinu i više dana potpiše ugovor o asocijaciji i stabilizaciji i tako dobije status koji sad imaju Rumunija i Bugarska, što bi značilo ulazak u Mađarsku, odnosno u Evropsku uniju bez viza.
       Prema rečima Svilanovića, postoji i jedno rezervno rešenje ako ova prva varijanta padne u vodu. Jugoslovenski ministar je naglasio da će na osnovu "plana broj dva" Jugoslavija u saradnji sa vladom Mađarske i naravno u saradnji sa komesarom za unutrašnje poslove Evropske unije, tražiti rešenje koje bi omogućilo da građani Jugoslavije uživaju "ovaj nivo komfora koji imaju sada".
       Tako je pravi cilj brze posete jugoslovenskog ministra za inostrane poslove Budimpešti bio prenošenje mađarskim zvaničnicima ideje o tome da Mađarska za Jugoslaviju bude "severozapadni prolaz".
      
       SILVESTER VARGA