Prvo je počelo da se ljulja na Volstritu, uzdrmano je američko finansijsko tržište, onda je došlo do najvećeg bankrotstva i sve berze sveta su zahvaćene krizom koja može imati ozbiljne posledice

      U ponedeljak je bankrotirao "WorldCom", druga po veličini telekomunikaciona firma na svetu. Sudu je prijavljena imovina vrednosti 107 milijardi dolara, skoro dva puta više nego što je to učinio drugi gigant američke privrede "Enron" (63,3) februara prethodne godine.
       Ovo nisu srećna vremena za Ameriku. Cene akcija padaju, poverenje potrošača opada i počinje povlačenje novca iz berzanskih transakcija. A sve donedavno Amerikanci su se hvalili kako njihovi građani "ne čuvaju novac u čarapama" već ga oživljavaju ulažući ga u akcije. Naravno, toliki priliv novca bio je mamac za berzanske špekulante i vlasnike velikih kompanija da veštački (lažno) podižu vrednost svojih kompanija čineći ih još privlačnijim, naročito za male ulagače.
       Da se nešto sprema, moglo se videti još pre nekoliko dana kada je vrednost dolara pala ispod vrednosti evra. A izveštaji iz evropskih zemalja govore da je već počela inflacija u mnogim zemljama iznad predviđene i da se i evro klima. Znači, kapital je "bežao" iz Amerike, a nije ga privukla Evropa svojom privrednom uspešnošću.
       Uz sve to usledili su napori američkog predsednika Džordža Buša Mlađeg da se što pre donese zakon o kažnjavanju kompanija i pojedinaca koji su umešani u korporacijske prevare.
      
       Zakon protiv lopovluka
       Buš, koji se nedavno jedva opravdao od svojih veza sa "Enronom", tražio je u nedeljnom obraćanju naciji da Kongres prevaziđe svoja neslaganja i što pre, znači pre avgusta, kada počinju odmori, usvoji predloženi zakon, koji bi "doneo novo doba integritetu američkog poslovanja".
       To je bio poslednji pokušaj da se obnovi poverenje građana posle skandala u koji su bile uključene kompanije poput "Enrona", WorldCom-a i Merck-a (poslednjih dana se pominju i farmaceutski gigant "Johnson & Jonson" i mnoge firme za telekomunikacije i visoku tehnologiju).
       Ali, svi Bušovi govori o ovom pitanju su propali, barem što se tiče pada vrednosti akcija.
       U "zakonu protiv prevara i lopovluka" Buš je tražio veće zatvorske kazne za korporacijske "prevarante", ulaganje više napora u pronalaženju "kriminalaca". Ali ovaj zakon nikako da se donese, iako je bio predložen još u aprilu, pre nego što je izbio slučaj "WorldCom". To izaziva ružnu sumnju da su mnogi članovi Kongresa jako zainteresovani da ostane "status quo", ili je u pitanju stranačka borba. Najverovatnije i jedno i drugo.
       Pominjao je Buš i to da će radnici ostati bez posla i da će poverenje američkog naroda biti iznevereno, ali sve je bilo bez odjeka."Branićemo prava i interese svakog američkog radnika i akcionara i nećemo prihvatiti ništa drugo do potpune iskrenosti", rekao je Buš, i to je bilo najviše što je mogao da učini.
       Međutim, u ponedeljak je telekomunikacijski gigant "WorldCom" podneo zahtev za bankrotstvo.
       Još u aprilu ove godine sa mesta izvršnog direktora "WorldCom-a" smenjen je izvršni direktor Bernard Ebers, kada se saznalo da je od kompanije "pozajmio" 400 miliona dolara. Čim je skandal izbio u javnost, deonice su pale. Za novog direktora, inače potpredsednika kompanije Džona Sidzmora, sve je bilo kasno. Kompanija je bila dužna toliko da više nije mogla da plati ni kamate za dug.
       "WorldCom" je zatražio bankrotstvo pod uslovima iz glave 11. američkog zakona koja omogućava privremenu zaštitu od kreditora i nastavak rada kompanije. (Kod nas se to zove "radni stečaj" i teško da je pokazao bilo šta dobro - što je propalo - propalo je.) U međuvremenu, kompanija je dobila zajam od dve milijarde dolara što ne može da pokrije ni deo duga, ali može da joj omogući da radi. Uz velike napore i veliku štednju stvar bi mogla da se "popravi" u roku od dvaneast meseci. Ako bi se sve srećno završilo, na gubitku bi bili samo mali akcionari. A to su oni što su omogućili Americi ogromnu ekonomsku moć i kojima se sada predsednik Buš obraća.
      
       Radni stečaj
       Buš tvrdi da je, uprkos svemu, američka ekonomija u dobrom stanju, sa čime se slaže i Alen Grinspen, predsednik američkih Federalnih rezervi, koji se inače protivi predlogu "Bušovog zakona" smatrajući da on udara u temelje modernog kapitalizma.
       Pad vrednosnih indeksa se nastavlja na njujorškoj berzi, ali poslednje vesti govore da se slično događa i na tokijskoj, a sva je prilika da će krenuti i na ostalim. Najviše su pogođene telekomunikacione firme i firme koje se bave proizvodnjom visoke tehnologije (iako ne treba zaboraviti ni kolaps američkih poljoprivrednih kompanija - povlačenje mesa, naročito gotovih hamburgera, iz prodaje u milionima tona, zbog "neispravnosti").
       "Danas nema ekonomije već globalne ekonomije, nema interneta, već globalni internet, nema mreža već globalna mreža", pisao je Džordž Gilder, guru tehnologije, februara 2001. godine. Predviđao je da između najvećih tehnoloških firmi ne može doći do borbe za dominaciju u svetu jer "na pijaci" vrednoj trilione dolara ne može biti gubitnika.
       Sada, samo posle godinu dana, vidimo gubitnike na svakoj strani, bankare i akcionare. Veliki apetiti počeli su velikim ekonomijama da rade ono što su mali apetiti već uradili malim ekonomijama.
      
       MILAN DAMNJANOVIĆ