Za naučnike on je, jednostavno, šarlatan. Ovog puta tvrdi da Albanci vode poreklo od Slovena i još jednom hoće da ubedi svet kako je topografija Šlimanove Troje neodrživa

      Roberto Salinas Prajs (65), čovek koji se svojevremeno drznuo da tvrdi da je legendarna Troja u delti Neretve, ponovo je u Beogradu, ali ovoga puta strogo inkognito! Jer, on voli Srbe, Jugoslaviju, ali ne i novinare iako je, ironije radi, pored ostalog, vlasnik najveće meksičke televizije. Gospodin Prajs kao da još ne može da zaboravi kako su se ne samo novinari, već i domaći naučnici, pre više od dvadeset godina, sprdali sa njegovom teorijom da se Homerova Troja nalazi u delti Neretve, a ne u maloazijskom Hisarliku gde ju je smestio slavni Hajnrih Šliman.
       Prajs je, inače, po zanimanju bogataš i u Beograd je došao poslom. Ipak, kaže da priprema drugo dopunjeno izdanje "Homerove slepe publike", knjige koja je, svojevremeno, uzdrmala svetsku naučnu javnost. Uskoro će na srpskom biti objavljena i njegova druga knjiga o Troji, pod nazivom "Katalog brodova".
       Sa Robertom Salinasom Prajsom razgovaramo u Biznis centru hotela "Interkontinental."
      
       Gospodine Prajs, Arhimed je genijalne ideje smišljao u kadi, Njutnu je jabuka pala na glavu, Tesli su velika otkrića dolazila u snu; da li se sećate časa, dana, kada vam je na um pala ideja da je Troja na ušću Neretve?
       - Bilo je to još 1964. godine.Čitajući Homera, nikako nisam mogao da razumem zašto o Ilirima, čiji je doprinos u Trojanskom ratu tako veliki, zašto o njima, dakle, ima tako malo informacija i mnogo dezinformacija. Ispada da su posle Trojanskog rata, jednostavno, nestali. Zatim, proučavajući opsežne pripreme za Trojanski rat, pitao sam se; odakle toliki kapital u novcu, robi, hrani? Trojanska armija morala je da ima logističku podršku, bogato zaleđe, da bi mogla da vodi jedan tako dug, naporan odbrambeni rat. Šlimanova Troja u Maloj Aziji takvo zaleđe i takvu logističku podršku nije mogla da ima. I tako sam počeo da sumnjam u Šlimanovu topografiju. Shvatio sam da je Šlimanova Troja izmišljeno mesto, nezgrapna izmišljotina koja ne može da izdrži potanko ispitivanje teksta koji slavi, to jest, 'Ilijadu'. Šliman je, očigledno, otkrio mesto koje su sami Grci identifikovali, oko 700. godine stare ere, kao najverovatnije mesto gde je bio homerski Ilij.
       Sve to nagnalo me je da Troju tražim na sasvim drugoj strani, da se sve više interesujem za Ilire, za Dalmaciju, i, sinulo mi je, jedne noći, da je Troja bila u delti Neretve. Poludeo sam od tog otkrića, ali, nisam se osmelio da o tome javno govorim.
      
       Kada ste se osmelili?
       - U junu 1967. godine čuo sam za Aristida Vučetića iz Dubrovnika koji je još 1935. godine objavio svoj rad o lutanjima Odiseja po dalmatinskim ostrvima, posle Trojanskog rata. Odleteo sam odmah za Dubrovnik kod Aristida Vučetića, On je, sećam se, živeo u Kunićevoj ulici, a Kunić je, koje li slučajnosti, preveo - "Ilijadu"!? Prvi put u životu bio sam u prilici da pričam sa nekim o dalmatinskoj Troji, a da me sagovornik potpuno razume.
       Onda sam našao referencu za lokaciju Iliona u delti Neretve kod zapostavljanog istoričara Mojsija Horenskog.
      
       Kako vam je pomogao Mojsije Horenski?
       - Pa, lepo. On je opisijući Ilij rekao da taj grad leži u zemlji Ahajaca, u susedstvu Peloponeza i ZAPADNO od Soluna i od Makedonije, u zemlji Evropi. A Šlimanova Troja u Maloj Aziji ne može nikako da bude zapadno od Soluna i Makedonije, pa ni u susedstvu Peloponeza. Ovaj dragoceni podatak Mojsija Horenskog koristio je i Stefan Vizantijski, a on je bio crkveni poglavar, znači, službeno državno lice. I to mi je bilo veoma važno, bio je to znak da sam na dobrom putu da nađem pravo mesto gde je bila Troja.
      
       Vi, gospodine Prajs, još na prvim stranicama knjige "Homerova slepa publika" pišete da je izbor maloazijskog Hisarlika za Šlimanovu Troju - "politička smicalica"?
       - Da, u "Homerovoj slepoj publici" zaista sam tvrdio i u predgovoru i u postskriptumu, da je Homer pogrčen i da je onda bilo neophodno izmisliti i lažnu Troju u Maloj Aziji i da sve to ima političku pozadinu.Činilo mi se, takođe, da se problem Troje oprezno zaobilazi i da sve to miriše na izbegavanje istraživanja, kao da je istina zataškana. Bilo mi je zaista čudno i sumnjivo da, na primer, nijedan klasični filolog ne započinje ozbiljnu duboku raspravu o homerskom pitanju, niti se hvata neposredno u koštac sa homerovskom literaturom.
       Ali, sada, posle toliko godina, ne mislim da je reč o političkoj teoriji zavere, već da je na delu zavera neznanja. I zbog te zavere neznanja su današnje klasične studije i dospele u ćorsokak, nema novih velikih otkrića o drevnoj prošlosti čovečanstva, pa i o homerskom periodu. Klasične nauke postale su jalove kao laboratorijske voćne muve, i toliko su hibridizovane da u budućnosti neće dati ništa značajno.
      
       Gde je Šliman u ovoj priči?
       - Šliman je samo išao za zvaničnim teorijama i za njega je pitanje lokaliteta Troje bilo samo pitanje brda. Njega nije mučilo ko su Trojanci, ko su Iliri, za njega su svi oni bili Grci, za njega je i Homer bio Grk. A i šta može da se očekuje od nekoga ko je nemački arheolog, ponosan na nemačku istorijsku školu koja je tada, krajem 19. veka, bila u ekspanziji. To je ono što se može reći o politizaciji klasičnih nauka.
      
       A nije li Homer pogrčen, davno pre Šlimana, odmah posle pada Troje kada je na istorijsku scenu stupila starogrčka ekspanzija i hegemonizam?
       - Da. Homer je još tada postao Grk. Ali, Grci su to uradili, takođe, iz neznanja misleći da sa njima počinje svet, što je svojstveno mladim narodima. U starom veku, jedino Homer zna da postoje trideset ilirskih plemena, jedino on ima ideju o federaciji plemena od Neretve do Dunava i preko Dunava, dalje, na sever i do juga Italije na drugoj strani. Jedino Homer ima uvid u globalni poredak arhajskog, herojskog doba kada Grci još i ne postoje kao narod. A i kasnije, kod pogrčenog Homera, vidi se da između grčkih gradova-država nije prazan prostor, već tu postoje zemlje u kojima žive i neki drugi narodi koji nisu Grci.
       Primera radi, iščitavajući Homera, shvatio sam da Menelajeva vojska na Troju stiže iz Lombardije i venecijanskog zaleđa, a Agamemnonove snage dolaze iz južne Italije. Ali, posle pada Troje, kada tekst "Ilijade" počinje da se rađa i da se seli polako iz Dalmacije ka Solunu i Maloj Aziji, tamošnji narodi, pa i Grci, sve teže razumevaju izvorni tekst "Ilijade". Jer, homeridi, rapsodi, guslari, ako hoćete, počinju polako da prilagođavaju "Ilijadu" i "Odiseju" novonastaloj istorijskoj situaciji, pa i topografiji. Prve generacije homerida i rapsoda još znaju o čemu pevaju, znaju da pevaju o dalmatinskoj Troji i o ilirskom narodu kao glavnom junaku trojanske tragedije. Ali kasnije generacije rapsoda potpuno su pogrčile Homera, a Grke su homerizovali sa sve dalmatinskom topografijom. Tako je pogrčeni Homer postao okovani Guliver koji više ne može da daje informacije o ilirskoj, dalmatinskoj prošlosti svog epa i svog naroda. I mi tog Gulivera moramo razvezati, moramo ga osloboditi da bismo saznali ko je on i ko je taj narod kome Homer pripada.
      
       Pripremate drugo, dopunjeno izdanje "Homerove slepe publike". Šta će u njemu biti?
       - Biće nekih velikih iznenađenja za naše prijatelje Albance. U dopunjenom izdanju "Homerove slepe publike" dokazujem da su mnogi albanski toponimi slovenskog porekla, štaviše, da i Albanci vode poreklo od Slovena, tako da će njihove teorije o tome kako su narod neslovenskog porekla biti, bukvalno, smešne; kao kada bi neko tvrdio da patka potiče od tigra.
      
       Da li spremate još nešto?
       - Završavam i rad "Protiv Troje 8" u kome pokazujem, tačku po tačku, zašto je topografija Šlimanove Troje neodrživa, kao i rad "Neki primeri homerovske etimologije" u kome etimološki obrađujem oko tri stotine reči, tri stotine toponima iz regiona dalmatinske Troje, veoma jasno i ubedljivo.
      
       Čime ste se ispomagali u razjašnjenju dalmatinskih etimologija?
       - Proučavanje sanskrita je od vitalnog, transcendentalnog značaja za proučavanje slovenske starosti. U tom smislu veoma su važna naučna istraživanja Branislave Božinović koja radi na rečniku srodnih reči srpskog i sanskrita. Bio sam dugo na pogrešnom putu ne uviđajući važnost sanskrita za utvrđivanje slovenskog identiteta i duhovnosti. A kada bi se, recimo, u sanskritu našao etimološki koren reči Dunav, kao što su neki naučnici već utvrdili sanskritske korene u "Ilijadi" i "Odiseji", onda bi se pokazalo da je Homer samo deo jedne ogromne jezičke celine od Dalmacije do Dunava, pa i veće. Pokazalo bi se, naime, da bi se i dunavska civilizacija Lepenskog vira, u sanskritskom kontekstu, otkrila u jednom sasvim novom svetlu.
       Tako je govorio gospodin Prajs, prošlog petka, u Biznis centru hotela "Interkontinental", a onda je seo u avion i preko Amsterdama vratio se u Meksiko Siti.
      
       DRAGAN JOVANOVIĆ
      
      

Roberto Salinas Prajs rođen je 1936. godine i odrastao je u Meksiko Sitiju. Školu je učio u SAD na Akademiji nove crkve u Brin Etin (Pensilvanija), a zatim nastavio na kolexu Sent Xon u Anapolisu (Merilend).        Poslednjih četrdeset godina njegova jedina strast je proučavanje "Ilijade" i "Odiseje" na koje "više nije mogao da gleda kao na slučajni rezultat usmeno proširenog razvojnog procesa" i smatra da su ova dva epa "prvobitno zamišljena i napisana kao sveti tekstovi, mada je više ruku učestvovalo u njihovom sastavljanju", te da je pitanje "da li je Homer uopšte postojao i ako jeste, onda je on bio nešto kao vrhovni rabin kod Jevreja". Prema Salinaxu, Ilij je, pre svega, bio vrhovno svetilište onog vremena, megalitska stanica poput one u Stounhendžu u Britaniji, a samim tim, i bogata riznica, tako da su to bili motivi za napad na Troju, a ne - lepa Jelena.