Poslednji dani uoči prevremenih lokalnih izbora na jugu Srbije protiču u psihotičnoj atmosferi otkrivanja neverovatnih količina municije i naoružanja po albanskim selima

      Na samom vrhu Pečene glave, vojne ispostave Vojske Jugoslavije, napravljene tako da zadovoljava sve standarde NATO-a, okupili su se pod šatorskim krilima i maskirnim mrežama dr Nebojša Čović, potpredsednik Vlade Srbije, generali i pukovnici vojske, žandarmerije, obične policije i Državne bezbednosti, kao i predstavnici OEBS-a i civilne misije Ujedinjenih nacija na Kosovu ne bi li čuli, nešto detaljnije, kako treba da funkcioniše novi sistem zaštite 478 kilometara administrativne, zapravo granične linije koja od Kosova i Metohije deli opštine Bujanovac, Preševo i Medveđu.
       Svrha ovog projekta, stručno nazvanog "Modernizacija i tehonološko opremanje sistema kontrole i bezbednosne zaštite administrativne linije prema Kosovu i Metohiji", iniciran februara 2002. godine, jeste tešnja saradnja sa međunarodnim mirovnim snagama na Kosovu (KFOR) kako bi se što uspešnije suzbili ilagalni prelazci "granice", odnosno prelivanje organizovanog kriminala i nelegalne trgovine narkoticima, oružjem, cigaretama, belim robljem.
      
       Zatvor
       Koliko god uspešno bilo predstavljanje novog sistema koji je očigledno pravljen tako da odgovara standardima po kojima se vladaju zemlje članice Partnerstva za mir, gde bi se ubrzo i Jugoslavija mogla učlaniti, nužnost njegovog postojanja bila je potvrđena događajima koji su usledili a koje nije mogao da predvidi ni dr Čović.
       Istog dana (23. jula), među prisutnima na Pečenoj glavi kao šumski požar pronela se vest da je u selu Dobrosin, po zlu čuvenom među Srbima s obe strane administrativne granice, zaplenjeno oružje i nešto pušaka.
       Niko nije pominjao da je u jednom naoko napuštenom dvorištu, na svega deset koraka od džamije, pronađena izrešetana olupina policijskog pincgauera, istog onog koji je nestao 2000. godine kada je jedan policajac ubijen a jedan ranjen na putu Končulj-Dobrosin. U istom dvorištu nalazi se nezavršena kuća koja spolja ni po čemu ne podseća na privatni zatvor.
       Na sred prostorije u prizemlju, koja ima samo jedan prozor s rešetkama, vidimo neobičan izbetoniran valov ukrašen drvenom gredom u koju su na 40 centimetara od zemlje zabodene metalne, pomalo zarđale alke.
       "Nismo našli ništa, samo cigarete, ostatke od konzervi, omote od napolitanki i dve stare čarape", odgovara jedan od potpuno zamaskiranih pripadnika MUP-a koji se predstavlja kao Laki, prepričavajući sudbinu jednog od vojnika koji je tu bio zatvoren a potom razmenjen: "Njih petoro je bilo ovde. Vezivali su ih za te alke i po nekoliko dana ostavljali tako s rukama iznad glave. Nisu jeli, tu su vršili i malu i veliku nuždu. Posle nekoliko dana sve bi isprskali hladnom vodom i ostavljali ih da leže na mokrom betonu."
      
       Gastarbajtersko skladište
       Međutim, ono što je iznenadilo "crvene beretke", general- potpukovnika Ninoslava Krstića i general-majora Gorana Radosavljevića, komandanta žandarmerije, bila je količina oružja koja se krila iza lažnog betonskog zida garaže u trospratnoj kući Memetija Azemija, gastarbajtera iz Švajcarske, koja je služila kao štab ne samo pripadnika Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe već i Oslobodilačke vojske Kosova sve dok uredbom Bernara Kušnera, tadašnjeg šefa Unmika, nije demilitarizovana i pretvorena u Kosovski zaštitni korpus, i danas pod komandom Agima Čekua.
       "Ništa ne znam. Nisam bio tu. Iznenađen sam kao ti", kaže Azemi, ne stariji od 58 godina, koji se trudi da uz pomoć štake što pre pobegne od radoznalih novinara i maskiranog policajaca koji ga ne pušta ni iza šupe samog.
       Iako policajci nisu stigli da izvuku ni upaljače iz bombi i tromblonskih i pešadijskih protivtenkovskih mina kojih je bilo oko 500, nekoliko desetina hiljada metaka domaće i kineske proizvodnje za automatske puške i mitraljeze, pukovnik Državne bezbednosti Žarko Bajčetić dozvolio je novinarima koji su želeli da se zavuku u dupke puno skladište koje se prostiralo na oko 25 kvadratnih metara. Bila su potrebna dva vojna kamiona da bi se sve to odnelo na neko sigurnije mesto.
       "Na osnovu operativno-taktičkih podataka, otkrili smo ovo skrovište. Ovo je najveća količina oružja koju smo zaplenili do sada", kaže Bajčetić i dodaje da je sada istražni sudija "na potezu".
       Posle ovog otkrića nije bilo mnogo zainteresovanih koji su prošli kroz vrata zida ukrašenog zarđalim ekserima gde su u dvorištu Azemijevog rođaka, takođe gastarbajtera iz Švajcarske, ležala tri kalašnjikova, pištolj, lovačka puška i kesa puna metaka.
       Ipak, najnervozniji, osim Albanaca u čijim je kućama otkriveno oružje, bili su predstavnici OEBS-a kojima je u ovom trenutku najpreče da se prevremeni lokalni izbori u Bujanovcu, Preševu i Medveđi održe i, ako je moguće, da sve protekne u redu i miru. Svoju reč o značaju i štetnosti bojkotovanja lokalnih izbora posle Vilijema Montgomerija, američkog ambasadora u Jugoslaviji, i Stefana Sanina, šefa OEBS-a u Beogradu, pridružio je i Nebojša Čović na promociji 41 kandidata za odbornike u opštini Bujanovac. "Koaliciju za Bujanovac" predvodi Novica Manojlović, kandidat za predsednika opštine.
       "Ma kakvi rezultati bili, izbori predstavljaju okončanje vrlo važne faze u rešavanju krize na jugu Srbije", rekao je Čović na skupu na glavnom trgu koji je počeo uz reči pesme "Bože pravde".
       Međutim, ono što tišti same Bujanovčane jeste činjenica da je u preševskoj opštini sve već izgubljeno što se tiče Srba, kojih nema ni dva odsto. U Medveđi postoji mogućnost da se izbori završe u korist Srba, međutim nikakve prognoze za Bujanovac se ne mogu javno čuti.
       "Ako Bujanovac padne, pao je jug Srbije. Sve od Vranja naniže neće biti Srba. Sve sam ja to već video i osetio na svojoj koži dok sam živeo u Uroševcu", kaže Radojica Stojanović, i dodaje: "Volimo se po naređenju! Ponovo."
      
       LIDIJA KUJUNDŽIĆ