Labus se proglasio "nepartijskim" kandidatom, a to može da bude i Koštunica

      Sada kada su izbori raspisani vidi se da su sve aktivnosti u većini DOS-ovih stranaka pod radnim nazivom "baza smatra da je naš predsednik najbolji kandidat" bile samo jutarnja gimnastika i na crti su ostali, za sada, Miroljub Labus i Velimir Ilić.
       Ni Vladan Batić, ni Dragoljub Mićunović, ni Nebojša Čović koji, siromah, bar dvaput mesečno mora da demantuje da je interesent za predsedničko mesto, i Marjan Rističević, svi su se povukli ili bar ućutali. To lepo govori o kontrolisanju ambicije i osećanju za realno lidera DOS-a. Istina, DHSS je najavio samo to da neće kandidovati predsednika stranke, Vladana Batića, nego nekog drugog, a to će, rekli su, biti žena koja nije Rada Trajković. Tako se metodom eliminacije dolazi do imena Nade Kostić. No, videćemo i to.
       Potencijalni kandidati ostalih stranaka, to jest opozicije izgledaju kao da bi i oni radije podržali nekog drugog kandidata. To je, uostalom, Vojislav Šešelj i predložio: da se opozicija okupi oko zajedničkog kandidata, "patriote i stručnjaka", a koliko je ideja nedozrela vidi se i odatle koga on smatra takvom podesnom osobom: Slavenka Terzića, istoričara, i Mirka Zurovca, profesora filozofije.
      
       Eksperti u patriotizmu
       Rekao je i Šešelj da kandidate pominje onako, bez ikakvih konsultacija i njihove "krivice" i, uz sve poštovanje prema Slavenku Terziću, nema te opozicije ni te televizije koja bi ove kandidate mogla učiniti dovoljno poznatim u srpskom narodu da bi mogli imati ikakve izglede poslednje nedelje u septembru.
       Borislav Pelević iz Stranke srpskog jedinstva je još proletos najavio kandidaturu, ali i on je, kaže, spreman da se povuče u prilog zajedničkog kandidata opozicije. A SPS, oni se tu najviše pitaju, načelno nije odbio takvu ideju, ali je praktično sigurno da o tome ozbiljno i ne razmišljaju. Njihov kandidat je najzanimljivije pitanje ovih predsedničkih "pretkvalifikacija": pošto je Branislav Ivković isključen, jer je pokušao da se nametne kao lider, ko će biti predsednički kandidat SPS-a i formalizovan kao čelno ime stranke na prvim izborima posle Slobodana Miloševića.
       Koliko su kandidatske pripreme još u početnoj fazi, potvrđuje i Borivoje Borović, kandidat Narodne stranke "Pravda", koji kaže da eksperti za politički marketing tek treba da formulišu ono što će biti težište kampanje, mada, kaže, nema sumnje da će to biti u bliskoj vezi sa zalaganjem za vladavinu prava. "Bilo bi dobro da predsednik bude izvan grupacije DOS-a kako bi lakše mogao da uspostavi poljuljani balans u institucijama", kaže Borović.
      
       Predsednik na čekanju
       Pitanje svih pitanja, ipak, prolongirano je za kraj avgusta. Vojislav Koštunica će tada doneti "ličnu odluku" o tome hoće li biti kandidat. Za sada se ograničio samo da da ocenu zakonitosti odluke o raspisivanju izbora (zakonita je) i da ipak podseti kako je pogrešno bilo žuriti s raspisivanjem izbora s obzirom na aktivnosti u vezi s ustavnom poveljom...
       Istina je, DOS i Demokratska stranka nisu objasnili zašto je bilo potrebno da se izbori zakažu za 29. septembar, što je tačno dva meseca pre roka koji Ustav propisuje za taj događaj. Bilo je pokušaja da se izbori vežu za datum kada su održani prethodni redovni izbori (septembar 1997), ali u međuvremenu su stigla upozorenja, pored ostalih i iz Cesida, da je Ustav jasan i da Milanu Milutinoviću petogodišnji mandat ističe 29. decembra. Dakle, ko bude bio izabran (drugi krug sredinom oktobra), moraće da "odstoji" oko mesec i po, naravno, ako se Milan Mlutinović odluči da konzumira mandat do kraja. Ako ne (Milutinović može i da podnese ostavku), jer i to je mogućnost koju treba uzeti u obzir, naročito u svetlu pojačanih aktivnosti u haškoj sudnici, novoizabrani predsednik će se useliti na Andrićev venac malo ranije.
       Teorija broj jedan je glasila da se izbori nameštaju da budu što pre kako bi se Vojislav Koštunica uhvatio u raskoraku jer će još imati obaveze na mestu saveznog predsednika. Međutim, kad je, ipak, objavio da on to ne smatra preprekom, a i drugi se niko nije pobunio, prešlo se na teoriju broj dva: računi za struju će na jesen biti toliko veliki da bi to moglo da ugrozi izglede DOS-ovog kandidata, zato jesen ne treba čekati. Kako god, izbori su raspisani i ne izgleda više važno pitanje zašto tada a ne posle.
      
       Dakle, ako se Vojislav Koštunica početkom septembra nađe na bojnom polju, onda najverovatnije predstoji zanimljiv i izjednačen duel sa Miroljubom Labusom. Koštunica je po svim parametrima do sada bio u prednosti, ali u toku su događaji koji mu štete (afera Pavković), a i medijske prilike su takve da će kandidat DOS-a imati bolji publicitet. Mnogo se govori o "prljavoj kampanji", što je teza koja uvek pada na plodno tle budući da su ljudi navikli da je sve što ima veze sa politikom obavezno i prljavo. Prljave kampanje ipak nema (ako se izuzmu povremeni psovački ispadi Velimira Ilića), mada se sa time ne bi složili simpatizeri Vojislava Koštunice kojima se čini da se trenutni rad Anketne komisije o slučaju Pavković koristi kao antikampanja za njihovog favorita. Sigurno da je i to tačno, ali, najzad, niko Koštunicu nije terao da noću budi generale i da smenjuje Pavkovića na svoju ruku. Čedomir Jovanović, šef poslaničkog kluba DOS-a, izjavio je da Koštunica treba da sačeka izveštaj Anketne komisije pre nego što kaže hoće li se kandidovati. S obzirom na to da će izveštaj Anketne komisije teško biti pohvalan za Koštunicu, to otprilike znači da DOS smatra kako će savezni predsednik krajem avgusta biti toliko kompromitovan da neće biti podesan ni da se kandiduje za predsednika.
      
       "Prljava kampanja"
       Treba reći da određene štete može da pretrpi i Labus, pre svega zbog mogućnosti da Velimir Ilić svoju kampanju koncipira kao antikampanju protiv Labusa. "Imamo eksperte koje smo doveli sa strane. Samo su došli, zaseli i odmah hoće šefa države. Hoće da vode finansije, Narodnu banku, investicije, ekonomske odnose sa inostranstvom, sve hoće da vode i odmah. E, pa ne može", kaže Ilić, a znajući ga, možemo očekivati da kaže i štošta gore na račun svoga oponenta Labusa.
       To sve važi ako Vojislav Koštunica planira da bude kandidat. Ako ne bude? Dragan Maršićanin, potpredsednik DSS-a i predsednik vlade u senci koju je formirala ova partija, kaže da DSS neće imati drugog kandidata. Tačno je reći, u stvari, da DSS verovatno neće imati kandidata ni ako se Vojislav Koštunica kandiduje jer postoji ideja da Vojislava Koštunicu ne kandiduje partija nego da se on kandiduje kao javna ličnost koja uživa široku društvenu podršku.
       Ovakva "nepartijska" kandidatura je upravo ono na šta se već odlučio Miroljub Labus, koji je poveo "privatnu" kampanju, bez traženja i čekanja da ga kandiduje bilo DOS, bilo DS, bilo G-17 plus, mada bi svako od njih to verovatno uradio ako bi se Labus za to odlučio.
       Bog zna zašto naši političari izbegavaju da otvoreno nastupe u ime stranaka koje su u parlamentarnim društvima specijalizovane organizacije za bavljenje politikom. Možda je reč o već pominjanom uverenju da su politika i stranke nešto nečisto, ili o atavizmu iz vremena kada je proces kandidovanja nominalno tekao kroz Socijalistički savez koji je objedinjavao društveni život u njegovoj celokupnosti...
      
       Mimikrija
       Ono što je važno jeste da kandidati, konkretno Labus, mogu imati teškoća zbog ovakve mimikrije. Pre ili posle, neko se može zapitati ko je taj ko plaća taj skupi sport zvani predsednička kandidatura, na čijem su trošku pripadnici izbornog štaba i ko plaća prostorije, te onaj ko ne bude mogao da kaže kako to radi iz svog džepa, moraće da prizna da je samo kao bajagi nezavisni kandidat. U ovome času još se ne zna adresa Labusovog izbornog štaba (nisu ugovorene prostorije), ni kadrovski sastav, tako da se sve to ne može proveriti, ali će organizacioni oslonac verovatno biti na G-7 plus.
       Situacija je, dakle, da će DOS podržati Miroljuba Labusa kao nezavisnog kandidata, iako izvesnu nelagodu stvara okolnost da postoje ili mogu postojati i drugi kandidati iz te politčke grupacije. Za sada je to sigurno Velimir Ilić, ali pošto Ilić uopšte ne traži podršku od DOS-a, onda bi vladajućoj koaliciji bile odrešene ruke da učini ono što se očekuje, podrži potpredsednika savezne vlade.
       Najzanimljivija je, dakle, mogućnost da se Vojislav Koštunica uzdrži od predsedničke kandidature. Možda verovatnoća za ovakav ishod nije velika, ali su posledice dalekosežne. Odluka o (ne)kandidovanju Vojislava Koštunice, kako tumači Dragan Maršićanin, jeste lična odluka, ali će u njenom donošenju od značaja biti i neke političke procene. Pre svega, to se odnosi na okolnosti koje će vladati tokom kampanje, što znači da predsednik može smatrati kako kampanja nije regularna i odlučiti da u njoj ne učestvuje.
       Ovo deluje više kao teorijska mogućnost, ali ne treba gubiti iz vida da su u DSS-u inače skloni ovakvim temeljnim osporavanjima. Upravo ovih dana, predsednikovi savetnici odbijaju da izađu na Anketni odbor jer smatraju da ni republička skupština nije regularna.
       Ako se pak sve to ne desi, i ako Vojislav Koštunica bude izabran, onda će nastupiti ono što se u političkom žargonu naziva koabitacijom, dakle kada su šef države i predsednik vlade iz rivalskih političkih tabora. To bi svakako osnažilo zahtev za nove republičke izbore, koje DSS traži posle usvajanja ustavne povelje i posle pravljenja i proglašavanja ustava Srbije.
       Predsednik, po Ustavu, može da raspusti Skupštinu, ali tek na obrazloženi predlog vlade, čime prestaje i mandat same vlade. Predsednik može da odbije da potpiše zakon koji Skupština izglasa i da ga vrati na ponovno usvajanje, ali ako poslanici ponovo usvoje isti zakon, predsednik je dužan da proglasi ponovo izglasani zakon. I to je otprilike sve.
      
       Mit o predsedniku
       Slobodan Antonić, politički analitičar, kaže da poraz DOS-ovog kandidata ne bi nužno uzrokovao parlamentarne izbore upravo zbog toga što naš ustav predviđa mogućnost lagane koabitacije i, uz izvesne komplikacije, prevlast vlade u odnosu na republičkog predsednika. "Ako su pametni, mogu do mile volje da proširuju svoju skupštinsku većinu i da ostanu na vlasti do donošenja novog ustava, s tim da i donošenje ustava mogu da produžavaju", govori Antonić misleći na republičku vladu. Ipak, kaže da ga uopšte ne bi iznenadilo ako bi posegli za nekim bilo predizbornim bilo posleizbornim manipulacijama, naročito ako se ima u vidu da DSS ima kapacitete da kontroliše tek jednu polovinu od ukupnog broja biračkih mesta.
       Ako se ipak bude našao na čelu Srbije, tada bi se u rukama Vojislava Koštunice našlo malo opipljivih ovlašćenja mada ipak ne onoliko koliko se to preterivalo u vreme kada je na tom mestu bio Slobodan Milošević.
       Mit o velikim ovlašćenjima republičkog predsednika zasnovan je na ovlašćenjima koja ima u slučaju vanrednog stanja, a to je bila opcija koja je u vreme Miloševića uvek bila u igri. Sada ne više, mada će možda Anketna komisija doći i do drugačijeg zaključka.
      
       SRBOLJUB BOGDANOVIĆ