Kućni aparati su pre za muzej nego za svakodnevnu upotrebu - više od 10 godina star frižider ima 86 odsto anketiranih, veš mašinu 75 odsto, a TV 65 odsto građana. Čak 37 odsto građana je poslednji put bilo na moru pre deset i više godina a 17,5 odsto građana nikada u svom životu nisu ni videli more

      Iluzija o masovnom letovanju na moru se dugo održavala kao deo srpskog sna o blagostanju. Surova stvarnost izražena u statistici govori da je to zadovoljstvo dostupno samo uskom sloju građana. U redovnoj NIN-ovoj telefonskoj anketi samo 16 odsto građana je izjavilo da ima nameru da ove godine otputuje na more. Za planinu ili banju se opredelilo dodatnih dva odsto, a selo će posetiti još tri odsto anketiranih. Ukupno, tek jedna četvrtina građana će napustiti svoje prebivalište za vreme godišnjeg odmora, a ostalih 75,5 odsto će ostati kod svoje kuće. Razlozi da se ne krene na turistički put su sasvim razumljivi - najčešće je u pitanju nedostatak novca (54 odsto).
       More je najčešće samo davna uspomena. Čak 37 odsto građana je poslednji put bilo na moru pre deset i više godina. Ovome treba pridružiti i 17,5 odsto građana koji nikada u svom životu nisu ni videli more. Dakle, za više od polovine stanovnika Srbije more je pusti san. U proseku, građani Srbije su poslednji put okvasili noge u slanoj morskoj vodi pre 9,3 godina.
       Odgovor na pitanje "kada biste imali dovoljno novca, gde biste letovali" pokazuje da bi se, od ponuđene četiri najčešće morske meke, turista iz Srbije najradije opredelio za Grčku (38,5 odsto), pa tek onda za Crnu Goru (28,5 odsto), slede Turska (14,5 odsto) i Bugarska (3,5 odsto). Očigledno da je Crna Gora olako ispustila komparativne prednosti u odnosu na Grčku, koja se ogradila strogim vizama, i daleku Tursku, koja je sve popularnija.
       Neprijatna istorijska iskustva sa Osmanlijskim carstvom ne uvažava Jelena Stevanović, laborantkinja iz Zaklopače kod Beograda, koja u NIN-ovoj anketi izjavljuje: "Volim Turke." Aleksandar Debeljak, elektrotehničar iz Beograda, išao bi u Tursku jer nam je, kako kaže - mentalitet isti. Opredeljujući se za Grčku, Biljana Marinković, medicinska sestra iz Prćilovića kod Aleksinca, ima negativan argument: "Nerviraju me Crnogorci." Oni koji su privrženi domaćem moru čvrsto drže u bratskom zagrljaju Crnogorce - "da pare ostaju u kući", kako kaže trgovac iz Topole ili nastavnica iz Oblačine kod Merošine: "Volim, jer je to naše." Domaćica iz Aranđelovca ima nešto prozaičniji razlog - "Znam jezik."
       Usmerenost ka ekonomiji je sve očiglednija, pa je tako najvažniji problem u Srbiji u julu ove godine - ekonomski (68,5 odsto). Setimo se samo predratnog marta 1999. godine, tada je ovaj problem bio istaknut tek od 23,5 odsto anketiranih.
       Pitanje "da li su vaši prihodi u poslednjih godinu dana rasli ili padali" otkriva da su napori nove vlasti dali prve plodove. Skoro jedna četvrtina ispitanika (23 odsto) priznaje da su im prihodi rasli, nasuprot 43,5 odsto onih koji tvrde da su padali (u stranoj valuti). Onih kojima je prihod ostao isti ima 29,5 odsto. Ovi rezultati dobijaju pun smisao ako se uporede sa julom 2000. godine, kad je na vlasti bio režim Slobodana Miloševića. Tada su prihodi rasli tek kod 12 odsto građana, padali kod 68,5 odsto, a stagnirali kod 14,5 odsto.
       Zadovoljstvo svojom zaradom iskazuje 13 odsto anketiranih, a nezadovoljnih je dve trećine - 66,5 odsto. U julu 2000. godine bilo je 12,5 odsto zadovoljnih nasuprot 81,5 odsto nezadovoljnih. Razlika između ove dve godine se krije među onima koji nisu odgovorili na ovo pitanje ili ne privređuju, takvih je 20,5 odsto ove godine, nasuprot šest odsto od pre dve godine.
       Siva ekonomija i dalje opstaje, ali, reklo bi se, u okviru relativno skromnih granica. Tek jedna četvrtina građana, osim svog osnovnog posla, zarađuje i na neki drugi način, dok se više od polovine anketiranih (56 odsto) ne upušta u dodatne poslove. Po svemu sudeći, glavni razlog je nedostatak mogućnosti za rad, a manje pitanje snage ili volje. "Konobarišem u noćnom klubu", kaže student iz Pirota. Snežana Savić, ekonomistkinja iz Smedereva, priznaje: "Pokušala sam nešto da švercujem." Najčešće se na selu obavlja dodatni posao, kako to objašnjava prosvetna radnica iz Rače.
      
       Nema štednje
       Možda su prihodi i rasli, ali nesumnjivo je da su i troškovi života veći. Bankarski sistem se sređuje, otvaraju se nove, strane banke, ali malo ko uspeva da odvoji nešto i za štednju. U NIN-ovoj anketi tek 13,5 odsto građana uspeva nešto i da uštedi, dok ogromna većina (86,5 odsto) sve što zaradi odmah i potroši. Dodatno upozorenje ekonomskim reformatorima predstavlja i podatak da je 43 odsto građana prinuđeno da pozajmljuje novac.
       Našu ekonomsku situaciju u ovoj anketi ilustruju i dva pokazatelja standarda - jedan materijalni i drugi, uslovno rečeno, duhovni. Naime, pitali smo građane kad su poslednji put kupili cipele i knjigu. Tako smo utvrdili da sedam odsto anketiranih nosi cipele starije od deset godina a dodatnih 12 odsto ima obuću staru između četiri i devet godina. Ipak, gotovo polovina ispitanika (47,5 odsto) priuštilo je sebi novu obuću u toku ove ili prošle godine. Prosečan građanin Srbije je poslednji put kupio cipele pre tri godine.
       Kad je o duhovnoj hrani reč, stanje je nešto lošije. Pre deset i više godina knjigu je poslednji put kupilo 10 odsto anketiranih. Međutim, čak 61 odsto nije odgovorilo na ovo pitanje, što praktično znači da je među njima mnogo nezainteresovanih za literaturu. Ove ili prošle godine knjigu je kupilo 22,5 odsto anketiranih, što možda i nije tako tragično ako se ima u vidu siromaštvo i obrazovna struktura stanovništva. Prosečno, knjiga se unela u stan pre skoro pet godina.
       Starost pojedinih kućnih aparata je takođe dobar pokazatelj ekonomskog stanja domaćinstava u Srbiji. Više od 10 godina star frižider ima 86 odsto anketiranih, veš mašinu 75 odsto, a TV 65 odsto građana. Ako se ima u vidu da ovi uređaji imaju zvaničan rok trajanja sedam godina, prosečna starost bele tehnike u Srbiji je pre preporuka za muzej nego za upotrebu u domaćinstvu (frižider 17,2 godine, veš mašina 15,6 i televizor 11,7 godina).
       Slično stanje je i kad je reč o automobilima - 41 odsto domaćinstava ima četvorotočkaše starije od 10 godina, a njihova prosečna starost je 13,3 godine.
       Iako su sve oči uprte u DOS-ovu vlast, njen udeo u dovođenju privrede u ovakvo stanje svakako nije bio presudan. Na pitanje "da li je aktuelna vlast sposobna da obnovi privredu i popravi standard građana", 30,5 odsto ispitanika je odgovorilo potvrdno, dok skoro dve trećine (64,5 odsto) ne veruje u aktuelni režim. U julu 2000. godine, u sumrak vladavine Slobodana Miloševića, u sposobnost vlasti je verovalo nešto manje građana - 25 odsto, a poverenje je uskratilo 57,5 odsto. Takođe, tada je u sposobnost ondašnje opoziciju (a sadašnje vlasti) verovalo 19,5 odsto anketiranih, a sumnju je jasno izrazilo 53,5 odsto ispitanika.
      
       Iz ovih brojki može se zaključiti da narod generalno i nema poverenja u svoju elitu. "Nama treba Japanci da budu na čelu države, pa da nešto naučimo od njih", tvrdi trgovac iz Topole. Neki su i dalje skloni praštanju: "Još im gledam kroz prste, nešto rade", kaže Sava Đorđević, zanatlija iz Valjeva. Mira Manić iz Srpske Crnje veruje u sposobnost aktuelne vlasti, međutim, uočava da "među njima ima onih koji to koče". Trvenja uočava i studentkinja iz Poćute kod Valjeva: "Okrenuti su svojim strankama, veliki je raskol." Svoje sumnje u aktuelnu vlast Živana Radović iz Novog Žednika kod Subotice potkrepljuje argumentima: "Otpuštaju radnike, zatvaraju fabrike". Slično zapaža i Mitar Đurđević, penzioner iz mesta Vladimirci: "Nesposobni su, sve prodaju, radnici ostaju bez posla."
       Plaćanje poreza i doprinosa je dobar test za svaku vlast. Niko rado ne daje novac, pogotovo ne tako otuđenoj i apstraktnoj instituciji kakva je država. Da previše daje za poreze i doprinose misli 63,5 odsto anketiranih, dok 35 odsto smatra da to nije velika suma u rashodima. Za nijansu nevoljnije građani su plaćali prethodnoj vlasti - u julu 2000. godine - 67 odsto je smatralo da previše daje državi, naspram 29,5 odsto onih koji taj novac smatraju skromnim opterećenjem kućnog buxeta.
       Ipak, više od polovine anketiranih (51,5 odsto) očekuje da se njihova materijalna situacija uskoro popravi, a bez nade je 46 odsto. Gotovo obrnuta situacija je bila pre dve godine, tada je beznadežnih bilo 51 odsto, a nadu u bolje sutra je ispoljilo 46 odsto ispitanika u NIN-ovoj anketi. "Mora jednom i to da se desi", izjavljuje optimistički verujući u zakon verovatnoće ekonom iz Malog Iđoša.
       Da je vrućina nesnosna i da su mnogi nervozni potvrđuje prognoza 56,5 odsto anketiranih da će na jesen doći do velikih štrajkova ili demonstracija. Lojalnih, koji revolucionarnu situaciju ne naslućuju, ima 38 odsto. I oni koji ne veruju u mogućnost pobuna misle to uglavnom zbog toga što ne veruju u metode, pa tako Bogoljub Đorđević, sveštenik iz Obrenovca, govori: "Štrajk ne donosi dobro." S druge strane, ekstremno je zloslutan penzioner iz Beograda koji kaže: "Imam osećaj da nas neko vodi u građanski rat." Takođe, Jasmina Nikolić iz Arnajeva kod Barajeva, smatra da će doći do nemira jer "ne može se više trpeti nemaština".
      
       Koliko košta struja
       Za razliku od prethodne vlasti, koja je izgovore uglavnom nalazila u neprincipijelnom i ničim izazvanom neprijateljskom okruženju, DOS-ova vlast pokušava da objasni nepopularne poteze unutrašnjim argumentima, koji su izgleda jasni i racionalni za stepen manje od prihvatljivog za prosečnog, osiromašenog građanina. Na pitanje da li posle nedavnog poskupljenja struje znate koliko više treba da platite - 54,5 odsto anketiranih je izjavilo da ne zna, dok je svega 44 odsto građana shvatilo slikovito objašnjenje nove ministarke energetike. Gorka su iskustva anketiranih sa strujom. Iako nije prodao stan, pedesetpetogodišnji rukovodilac odeljenja iz Novog Sada u NIN-ovoj anketi se žali: "Poslednji put sam morao prodati auto zbog struje." I nezaposlena stanovnica Radalja kod Malog Zvornika strahuje od velikog računa i tvrdi: "Sve aparate sam isključila, sem sijalice."
       Izgleda da i pored izvesne naklonosti i spremnosti na žrtvu surova stvarnost siromaštva pritiska običnog građanina. Sit gladnom ne veruje i tu ne pomažu ni nemušta obećanja ni slikovita objašnjenja...
      
       ZORAN M. MARKOVIĆ
      
      

NIN-ova telefonska anketa Istraživački centar NIN-a je u subotu 13. jula 2002. godine anketirao 200 telefonskih pretplatnika iz Srbije. Uzorak je reprezentativan i višestruko stratifikovan po stepenu urbanizovanosti mesta iz kojih potiču ispitanici (selo, grad, velegrad) i po regionima, tako da proporcionalno obuhvata stanovništvo Srbije po navedenim demografskim kriterijumima.        Odbijenih kontakata u ovoj anketi je bilo 168, što je uobičajeni nivo, koji govori da nije bio izražen strah od teme ankete.        Anketarsku ekipu su činili: Biljana Lazarević, Bojana Bogojević, Danijela Petrović, Emilija Petković, Maja Radinović-Lukić, Marija Ćetković, Snežana Ranđelović, Stevan Smoljanić, Tanja Nikolić i Vesna Vukotić. Koordinator istraživanja je bio Jasmin Kovačević.               Autor istraživanja: ZORAN M. MARKOVIĆ               Ilustracije: GORAN RATKOVIĆ