Kako se izdavači opredeljuju za knjigu koju će objaviti? Po kojim kriterijumima? Koliko u tome ima negovanja proverenih vrednosti, koliko nametanja novog ukusa, a koliko podilaženja čitaocima?

      Poslednjih godina primat u srpskom izdavaštvu, po broju objavljenih dela, ubedljivo drži beogradska "Narodna knjiga".
       Miličko Mijović, direktor "Narodne knjige", kaže da se u ovoj kući sve radi po unapred donetom izdavačkom planu, u čijoj izradi osim urednika biblioteka učestvuju svojim predlozima i ljudi koji rade na plasmanu knjige. Svaka biblioteka ima svog urednika, a oni zajedno čine redakciju, u kojoj su osim Milička Mijovića, kao direktora i glavnog urednika, još profesor književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu dr Radivoje Mikić, književni istoričar i kritičar Gojko Tešić i pisac Vasa Pavković.
       - Krajem svake godine, u decembru, održava se prošireni sastanak redakcije na kojem učestvuju i naši ljudi iz plasmana i iz naših poslovnica. Na tom sastanku redakcija predlaže izdavački plan, mesec dana posle toga plasman i poslovnice razmatraju ponuđeni plan i daju svoje predloge, tako da u januaru imamo plan za sledećih šest meseci. Posle pola godine opet tako. Osim toga, svakog ponedeljka, tačno u deset, održavamo redovne redakcijske sastanke na kojima razmatramo dokle se stiglo, u kojoj su fazi pojedina izdanja predviđena za štampu, kaže Mijović.
      
       Formula "Narodne knjige"
       "Narodna knjiga" izda, što novih što obnovljenih izdanja, između 250 i 350 dela godišnje. Gotovo svakog dana nova knjiga!
       U bibliografiji ove kuće ima i dela one tzv. lakše literature, kojom se, kako se smatra, podilazi ukusu čitalaca.
       - Te knjige finansiraju ona druga izdanja koja su manje isplativa. Znate, mi živimo isključivo od prodaje knjiga - objašnjava Mijović.
       Da ne vodi ovakvu izdavačku politiku, ova kuća verovatno, ne bi u protekloj godini pokupila gotovo sve književne nagrade!
       Profesor Radivoje Mikić, urednik nekoliko biblioteka "Narodne knjige", kaže da se pred nedoumicom šta štampati uvek mora polaziti od vrednosti dela, ali da se mora voditi računa i o biblioteci i o profilu izdavača.
       - U ovom slučaju "Narodna knjiga" mora da ima takav plan i izdavački program da u njemu nađu svoje mesto knjige koje mogu da zadovolje ukuse vrlo različitih čitalačkih krugova. Recimo, biblioteka "Pojmovnik" objavljuje knjige za one koji hoće da nauče nešto o književnosti. Biblioteka "Alfa" treba da bude panorama najaktuelnijih pojava u srpskoj književnosti, dok biblioteka "Antologija svetske književnosti" objavljuje klasična dela, ali i ona ostvarenja savremenih pisaca koja će već koliko sutra preći u klasiku.
       U programu svakog izdavača, smatra profesor Mikić, veoma važno mesto moraju da imaju knjige za decu, jer su one dvostruko važne: prvo, zato što se tako formiraju čitaoci i, drugo, zato što su te knjige uvek pogodne za plasman. To je opredelilo i "Narodnu knjigu" da osnuje biblioteku "Petar Pan" u kojoj se štampaju knjige i domaćih i stranih pisaca za decu.
       Milisav Savić, direktor "Prosvete", kaže da tržište diktira i sve će više diktirati izdavačke planove.
       - Pošto se "Prosveta" nalazi na crnom spisku Ministarstva kulture, ne možemo da čekamo pomoć za knjige čije bi objavljivanje društvo trebalo da pomogne, zato se opredeljujemo za knjige koje će relativno brzo biti prodate - predočava Savić. - Ali, nećemo ići ispod crte dobrog kulturnog i književnog ukusa. Nećemo da objavljujemo šund, jeftinu literaturu, već ćemo pokušati da spojimo vredno i komercijalno.
       Izdavačke planove ove kuće usvaja Upravni odbor, a predlaže ih redakcija, za koju Savić kaže da je dosta široka, sa više urednika, a samim tim i kompetentna.
       Kako je u "Radu", govori direktor Simon Simonović:
       - O objavljivanju novih knjiga odlučuju urednici "Rada" Jovica Aćin, Novica Tadić i Ivan Gađanski. Verujem u njihov sud i retko "ubacujem" novu knjigu. Ako to činim, onda se dogovorim sa njima. Zbog toga je, poslednjih godina, "Rad" objavio desetak odličnih knjiga pesama srpskih pesnika. Moje je isključivo pravo da obnavljam pojedina izdanja.
       Što se tiče izdavačke politike, ona je u dobroj meri određena lepom tradicijom "Rada", kaže Simonović i objašnjava:
       - Uzmite, na primer, biblioteku "Reč i misao", u njoj nema padova, ponajmanje povlađivanja bilo čijem ukusu, o neukusu da i ne govorim. U njoj je najavljeno više nobelovaca (Gordiner, Najpol, Vizel). Urednik biblioteke nastoji da objavljuje aktuelne i značajne prevode (do sajma će se pojaviti roman "Crni anđeo" Antonija Tabukija, pesme vodećeg italijanskog pesnika Valerija Magrelija), priče Stanislava Vinavera, pesme Jovana Hristića i Ljubomira Simovića. Dva najznačajnija svetska pisca, Kortasar i Kalvino, postali su "naši" zahvaljujući biblioteci "Reč i misao". Koliko "Rad" uspeva da neguje književni ukus, a verujem da to čini, prepuštam da o tome govore čitaoci i kritičari.
       U Srpskoj književnoj zadruzi, posle Matice srpske iz Novog Sada najstarija srpska izdavačka kuća, put od prihvatanja rukopisa do objavljivanja knjige duži je nego kod drugih izdavača.
       - Kod nas je to malo složenije, jer da bi bio objavljen, rukopis mora da prođe nekoliko instanci - kaže Marko Nedić, glavni i odgovorni urednik SKZ. - Mi decenijama imamo formirane biblioteke, a "Kolo" i "Zabavnik" postoje više od sto godina. Zato smo mi, pre svega, obavezni prema tradiciji i profilu tih biblioteka, a obavezni smo i prema književnim, naučnim i kulturnim vrednostima koje su u SKZ oduvek bile osnovni kriterijum.
       Svaka biblioteka u ovoj kući, kao što je normalno, ima svog urednika, većina biblioteka ima i uređivački odbor, sledeća instanca koja preuzima rukopis jeste književni odsek i na kraju upravni odbor kuće. Znači, četiri instance koje prihvataju ili odbijaju da se nešto štampa!
       - Iz ovakve procedure jasno je da kad bi, čak, neka od ovih instanci i htela da podiđe ukusu čitalačke publike, to ne bi bilo moguće - objašnjava Nedić. - Pre nego što knjigu ne uključimo u izdavački plan, dok ona ne prođe sve ove instance, mi ne tražimo sponzora za njeno štampanje ako nemamo svojih sredstava. Inače, nikad ne prihvatamo rukopis, bez obzira što ima obezbeđena sredstva za njegovo štampanje, ako prethodno nije prošao predviđenu proceduru. Zbog toga što se držimo tih kriterijuma, naše knjige se prodaju nešto duže nego knjige drugih izdavača!
       Skupština SKZ na svom junskom zasedanju već je razmatrala izdavački plan ove kuće za 2002/2003. godinu, u kojoj je upisano 79 knjiga koje treba štampati.
       Lični ukus privatnički
       Sve je više novih izdavača i svako se na svoj način bori da prodre do najzapaženijih mesta u knjižarskim izlozima.
       Pisac iz Novog Sada Milorad Grujić ambiciozno je pokrenuo sopstvenu izdavačku kuću "Aurora", koja se najviše pročula upravo po njegovom romanu "Bog Vadraca i Madžara" koja je bila u najužem izboru za NIN-ovu nagradu. Tu je još bar nekoliko zapaženih dela. Grujić kaže da on svoj izdavački plan pravi prema ličnom ukusu, objavljuje ono što se njemu lično sviđa, ali se čuva, kako kaže, da ne podilazi rasprostranjenom ukusu "lake literature" u onom lošem smislu.
       - Volim knjige-kuriozume, knjige koje se objavljuju prvi put - kaže Grujić.
       Srđan Stanišić, urednik novoosnovane izdavačke kuće "Konras" iz Beograda, odlučio je da čitaocima nudi samo kvalitetne knjige koje će sigurno zauzeti zapaženo mesto u našoj kulturi i ističe da na taj način knjigom brani našu kulturu koja se, inače, i kroz knjigu napada! Za početak, izdao je knjige: Ljilje Ilić "Srpska književnost i Fridrih Niče", Vladimira Ilića "Familija", o medijskom poretku novog sveta, Radoslava Lazića "Nušićev teatar komike", Morisa Meterlinka "Buđenje duše", Branislava Jevtovića "Energija slike" (eseji i priče o slikarstvu Miloša Šobajića)...
      
       JOVAN JANJIĆ